Pet generacija i vek traganja za Jovanom Stojnićem: Vanja pronašla grob čukundede u Austriji

Više od jednog veka, pet generacija Stojnića iz Mašića u Lijevče polju, tragalo je za svojim pretkom Jovanom Stojnićem kojeg je Austrija, zajedno sa više komšija, mobilisala u svoju vojsku i odvela u Prvi svetski rat.

Jovan je tada imao 40 godina. Posle mobilizacije, nije se vratio kući. Nada da će doći, kod njegovih ukućana, supruge i četvoro dece, i brojne rodbine, vremenom se gubila, posebno nakon završetka velikog rata. Ipak, ni pet generacija Stojnića, Jovanovih potomaka, nije odustalo od traganja za njegovom sudbinom, prenosi Srpskainfo.

Preporučujemo

Stevo i Marko Stojnić, vremešni Jovanovi unuci ispričali su za Srpskainfo da je njihova želja, da saznaju bilo šta, dođu do bar šturog podatka, istorijskog dokumenta ili priče o svome dedi ali i o srpskim vojnicima u tuđoj regimenti, oduvek bila velika.

Ove godine, u tome su, posle traganja dužeg od jednog veka, uspeli. Enigmu je rešila njihova unuka Vanja Stojnić, student ekonomije u Austriji.

– Deda Stevo je, po ko zna koji put, svim članovima porodice, svih generacija, i starijima i deci, dao u zadatak da istraže, gde je skončao i šta se desilo sa njegovim dedom a mojim čukundedom Jovanom Stojnićem. On je rođen 1874. godine u Mašićima, blizu Nove Topole. Posle Sarajevskog atentata, prisilno je mobilisan u austrijsku vojsku i odveden na front. Šta se sa njim desilo, porodica nije obaveštena ali to, nas Stojniće nije obeshrabrilo – ispričala je Vanja, ispred crkve brvnare u Mašićima, zadužbine Steve Stojnića.

Ova porodica je veoma odana svojim srpskim korenima i njegovanju istorije. Zato je Stevo, zajedno sa suprugom i sinovima a uz podršku ostalih Stojnića, nedavno pored crkve, na uzvisini zvanoj Mašićki gaj, podigao i bistu Karađorđu, u znak zahvalnosti za pomoć u čuvenoj Mašićkoj buni protiv Turaka.

– Odlaskom na studije u Austriju, pre pet godina, dedin zavet, njegovu molbu i našu porodičnu obavezu, shvatila sam veoma odgovorno. Misao o tome često me opsedala i zato sam, malo po malo, počela da tragam, da pokušam da rešim stogodišnju enigmu, da saznam kako je život završio Jovan Stojnić, Srbin u austrijskoj vojci, sticajem neverovatnih okolnosti, prinuđen da se bori protiv svojih, da gine za drugoga – opisuje Vanja burnu istoriju u kojoj su stradali mnogi Srbi iz ovih krajeva, a da samostalno, nisu mogli na to uticati.

Bili su pod viševekovnom okupacijom, roblje, sluge velikih i moćnih, osuđenici bez suda, stradalnici bez krivice i bez povoda.

– Prva informacija, naša pretpostavka kojom smo krenuli je da je Jovan pokopan negde u blizini Beča. To je neprecizan i širok pojam. Opredelila sam se zato, da potragu krenem u pravoslavnim crkvama, i srpskim i grčkim. Raspitivala sam se za bilo kakav zapis, dokument, grobno mesto ili masovnu srpsku grobnicu. To je bila moja logika, međutim, nisam uspela ništa posebno da saznam a što bi pomoglo da pronađem svoga čukundedu – priča Vanja, koja, u inat teškoćama, nije odustajala od porodičnog zaveta, zajedničke i davnašnje želje svih Stojnića, Jovanovih potomaka.

- Iskra optimizma da ću uspeti javila se sasvim slučajno. Dragan Stojnić, rođak iz Mašića, pronašao je putem Interneta belešku objavljenu u Austriji, u Nojkirhenu, o groblju u čast osoba iz tadašnje BiH koji su, na strani Austrije, poginuli u Prvom svetskom ratu. To je već bio dobar znak i ja sam, bez oklevanja i odlaganja, htela da odem tamo i sve proverim - kaže Vanja koja je bila uporna da u svom istraživanju, sada, nakon tračka nade da će napokon uspeti, ide do kraja i da svojima što pre javi, toliko dugo čekane vesti.

- Tamo, u Nojnkihrenu, ima više grobalja i lokacija, čak desetak, gde su sahranjene žrtve Prvog ili Drugog svetskog rata. Danima sam odlazila na ta groblja, pretraživala, iščitavala natpise, pa onda išla u Opštinu, tražila i njihovu pomoć. Bilo je veoma komplikovano ali sam uvek verovala da ću uspeti – prepričava Vanja svoju misiju u Austriji, za koju je koristila vreme u pauzama studentskih predavanja ili u danima kada nije imala suviše velikih obaveza.

Arhivskim zapisom, do kojeg je došla u Nojnkirhenu, utvrdila je, kako se u tom dokumentu navodi, da je Stojnić Jovan, kremirani vojnik, iz Bosne, rođen 1874. godine, umro 13. juna 1917. godine.

- Ovi podaci su otvorili put i ja sam, mogla direktno da odem na groblje i pronađem spomenik na kojem je upisano njegovo ime. U istom dokumentu ima mnogo ljudi sa našeg područja koji su tu sahranjeni. Upitno je da li je to njihovim potomcima ovde poznato, kao što ni mi nismo znali ništa o Jovanu. Austrijska arhiva nam je dostupna i dobila sam mnogo informacija o Jovanu, čak i podataka o ličnim stvarima. Sada to istražujem – kaže Jovana, kojoj su, na njenoj upornosti, posebno zahvalni deda Stevo i Marko.

Oni sada znaju, da njihov deda a Vanjim čukundeda, već 105 godina, počiva u Donjoj Austriji, u gradu Nojnkirhenu, u Ulici Fridhofswef.

Stevo i Marko rešeni da obiđu dedin grob

Stevo i Marko Stojnić veoma su zahvalni Vanji na njenoj pomoći, upornosti i želji da reši vekovnu porodičnu zagonetku. Ona se prva poklonila svom čukundedi i ispred granitne ploče sa njegovim imenom upalila sveću.

Sada planiraju da, na leto, u junu, na dan godišnjice Jovanove smrti, Stojnići iz Mašića, Jovanovi potomci, otputuju u Nojnkirhen i prvi put, pomole se za njegovu dušu, prekrste sa tri prsta i polože cveće za Jovana Stojnića.

- Sada nam je srce, kako se to u narodu kaže, duša mirna a savest čista. Na ovo je čekao moj otac ali, nije dočekao. Meni se posrećilo a Vanja je pomogla da rešimo zavet naših predaka i želju svih naših generacija – rekao je Stevo Stojnić.

(Telegraf.rs)