Nika je iz Mariupolja sa majkom pobegla u Zadar: Otac joj je zarobljen, ne znaju gde je

Nika (17), majka Svetlana i otac Dimitri volontirali su u svom gradu Mariupolju. Oca su na punktu uhvatili Rusi, a njih dve nastanile su se u Hrvatskoj u Zadru.

- Otac Dimitri rekao je kako je vreme da napustimo Mariupolj. On, majka Svetlana i ja bili smo volonteri u našem gradu. U podrumu sam pakovala hranu koja je dolazila iz restorana i tržnih centara. Delili su je gladnim stanovnicima jer nama pomoć nije stigla. Otac je davao najviše, pod granatama i bombama kad je bilo ranjenih, vodio ih je u bolnicu. Toliko je sve uništeno da su ranjenike vozili u bolnicu kolicima koja viđamo u prodavnicama. Bolnica je radila bez struje i tople vode, pod napajanjima generatora - opisala je Nika Šurda (17) samo delić onoga što je videla i proživela poslednjih nedelja u opkoljenom gradu, piše 24 sata.hr.

Pred ovom devojkom, koja je odlična skakačica u vodu, i to finalistkinja svetskih juniorskih prvenstava, bila je blistava budućnost. Prošle jeseni je upisala studije psihologije i dodala još jedne, fizičke kulture, a sada je izbeglica. Još ne veruje da je na bezbednom, u Zadru. Sudbina njenog oca Dimitrija, poznatog ukrajinskog trenera boksa i uglednog međunarodnog sudije, nije poznata.

- Na punktu ga je zaustavila vojska, ruska, i po papirima su shvatili da je bio volonter. Znam da je živ, barem su to poslednje vesti o njemu. Odveli su ga u zarobljeništvo. Obe strane, i ukrajinska i ruska, nedavno su počele da razmenjuju zarobljene, ali njegovo ime nismo našli na spisku. Vesti ne stižu, zato sam i dve nedelje sa majkom ostala u Ukrajini. Nema koga nismo pitali, zvali. Međutim, još ništa konkretno ne znamo - objašnjava ova tinejdžerka koja je preko noći morala da odraste.

Mariupolj je doživeo teško razaranje, uništen je do neprepoznatljivosti. Procenjuje se da je teško oštećeno 90 odsto zgrada, ali porodica Šurda ne zna previše detalja, osim da im stan do sredine marta nije bio pogođen, ali su u njemu u krađi bili Čečeni koji su tamo poslati po specijalnoj nameni. U okruženju je ostalo još više od 100.000 civila.

Broj mrtvih teško je saznati. Grad već četrdeset dana nema struje, tekuće vode ni grejanja.

- Iz grada smo izašle automobilom u koji je stalo sedmoro ljudi plus mačka. Put do prvog velikoga grada, a to je Zaporožje, trajao je više od 15 sati, a reč je o udaljenosti od 120 kilometara. Trebalo je proći uski koridor i proći više od pet ruskih punktova, za koje ne znate kako će proći. Ogroman je to stres i pravo je čudo da smo prošli jer mnogi nisu bili te sreće - kaže Svetlana, koja nerado govori o detaljima koje je videla na putu, te dodaje da sve to izgleda kao neki užasan film, a zapravo je sve vrlo stvarno.

Nika samo želi da se vrati u svoju domovinu

Stvaran život, komšije, prijatelji, otac Dimitri i dečko Bogdan... Nije ih videla ni čula mesec dana... A Nika je, nakon mnogo vremena, u subotu ujutru prvi put napokon skočila u bazen, u Zadru.

- Jedva sam dočekala. Naime, to je mesto na kom mogu i moram biti potpuno koncentrisana, pa mi iz glave odlaze loše misli - govori devojka koja se okitila sa nebrojeno mnogo medalja.

Međutim, pre nego što je krenula preko granice svoje zemlje, u Lavovu je istetovirala ruku. Kartu svoje zemlje i malo srce kao i oznaka mesta na kom je njen voljeni Mariupolj. Iako zahvalna što je konačno na bezbednom, nestrpljiva tinejdžerka sada živi jedva čeka da se rat završi i da se konačno vrati tamo gde joj je srce - svojoj kući.

Nika je na ruci istetovirala kartu Ukrajine, a malo srce postavila je tamo gde se nalazi njen voljeni Mariupolj. Tetovirala je i reč "home" što znači dom. Samo želi da se vrati tamo jednog dana i nastavi svoj život.

(Telegraf.rs)