Šta se krije iza poruke na kesi za hleb koja je zaintrigirala region: "Jedeš li ga s mirom?"

Kada ujutru odete do pekare po hleb, ne očekujete da ćete na kesi pročitati pitanje "Jedeš li ga s mirom?" Na prvi pogled ćete biti iznenađeni, i dok razmišljate koja je svrha ove poruke, vaša komšinica, sestra, prijateljica, rođaka ili koleginica u sopstvenom domu trpi porodično nasilje. Saznaćete da čak 42 posto žena u Crnoj Gori uz jedan od obroka pretrpi nasilje, a vama će kroz glavu proći jedno pitanje - kako da pomognete.

Upravo to je bio jedan od ciljeva kampanje "Ispričaj priču do kraja", koja je privukla veliku pažnju u Crnoj Gori ali i regionu, a snažne poruke počele da se dele na društvenim mrežama. Ove poruke bi prvenstveno trebalo da stignu do žrtava nasilja i da ih ohrabre da iskoriste svoje pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Koliko je bitno podizanje svesti ljudi i pre svega ohrabrenje žrtava nasilja da isto prijave i potraže pomoć, za Telegraf.rs govori Evgenija Jakumopolu, šefica programske kancelarije Saveta Evrope u Podgorici.

Na početku razgovora zamolili smo je da nam kaže nešto više o kampanji i besplatnoj pravnoj pomoći koja se nudi žrtvama, kao i da li su žrtve ohrabrene da "ispričaju priču do kraja".

• Kada su otvorene stranice "Ispričaj priču do kraja"? Čime se bavite i koji je cilj kampanje koja je "zapalila" društvene mreže?

Stranice "Ispričaj priču do kraja" otvorene su početkom oktobra prošle godine, kada je i otpočela istoimena kampanja kojoj su posvećene. Tome je prethodilo opsežno istraživanje i priprema svih partnera na projektu, među kojima su Evropska unija, Savet Evrope, institucije Crne Gore - Vrhovni sud, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i Udruženje sudija, kao i dve nevladine organizacije koje se bave pravima žena - SOS Podgorica i Centar za ženska prava.

Cilj kampanje je da se skrene pažnja na fenomen nasilja u porodici i njegovo poimanje kao široko rasprostranjenog društvenog problema, ali je i poziv svim žrtvama da potraže i iskoriste besplatnu pravnu pomoć.

Ova vrsta podrške je ljudsko i procesno pravo, i zaista važan mehanizam koji može pomoći žrtvama da se zaštite od nasilnika i potraže zadovoljenje pravde. Ustanovljen je zakonom još 2012. godine, ali nažalost, do danas je nedovoljno korišćen: mali broj žrtava koje su imale pravo na ovu vrstu pomoći je zaista i iskoristilo. Jedan od razloga je i taj što su nedovoljno informisane o svojim pravima i postojećem mehanizmima njihove zaštite.

Tokom kampanje u protekla četiri meseca putem društvenih mreža obraćale su nam se brojne žrtve porodičnog nasilja tražeći dodatne informacije o svojim pravima, savete na koji način da se obrate kancelarijama za besplatnu pravnu pomoć. Jednostavno, želele su da "ispričaju priču do kraja".

• Nudite besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja. Kako to funkcioniše, šta osobe koje trpe nasilje treba da urade da bi dobile pomoć?

Zapravo, besplatnu pravnu pomoć ne pruža Savet Evrope, već kancelarije za besplatnu pravnu pomoć koje su formirane u svim osnovnim sudovima u Crnoj Gori. Evropska unija i Savet Evrope su tu da pruže podršku nadležnim institucijama da osiguraju blagovremenu i delotvornu zaštitu svih žrtava porodičnog nasilja.

Besplatna pravna pomoć je efikasan sistem podrške žrtvama koje su se ohrabrile da prijave nasilje. Sve što treba da urade je da se obrate kancelariji besplatne pravne pomoći u najbližem osnovnom sudu gde žrtva ima prebivalište, uz dostavljenu dokumentaciju (medicinsku ili iz policije). Svi kontakti i informacije nalaze se na sajtu: besplatnapravnapomoc.me.

Kancelarije su lako dostupne i mogu se kontaktirati telefonom, putem mejla ili lično.

Procedura je vrlo jednostavna, s obzirom na to da su žrtve nasilja u porodici neposredni korisnici/korisnice besplatne pravne pomoći. Ovo je važno naglasiti - žrtve imaju pravo na pravnu pomoć bez obzira na materijalni status. Dakle, ne moraju da daju nikakve dokaze o svom materijalnom stanju, za razliku od nekih drugih korisnika sistema besplatne pravne pomoći.

Žrtve će prvo dobiti informacije o svojim pravima. Zatim će im se dodeliti advokat sa spiska Advokatske komore koji im može pružiti pomoć u vidu pravnog saveta, sastavljanja pisama i koji će ih zastupati tokom postupka pred državnim tužilaštvom i tokom čitavog postupka pred sudovima.

• Rekli ste da 42 posto žena u Crnoj Gori trpi porodično nasilje. Koliko njih prijavi to nasilje, a koliko prećuti i zbog čega?

Zabrinjava podatak da je 42 posto žena u Crnoj Gori između 15 i 65 godina bilo izloženo nekoj vrsti nasilja od strane partnera, kako je pokazalo istraživanje Ipsosa koje je finansirala EU u saradnji sa UNDP i Ministarstvom ljudskih i manjinskih prava.

Dodatnu zabrinutost izaziva i to što u Crnoj Gori postoji problem neprijavljivanja nasilja. To nije slučaj samo sa Crnom Gorom već i sa drugim državama članicama Saveta Evrope. Razlozi za to su mnogobrojni, a među njima su i nedostatak poverenja i strah da im se neće verovati, strah od sramote i predrasuda od strane društva, i strah od odmazde učinilaca.

Pandemija kovid-19 i restriktivne mere poput karantina pogoršale su problem nasilja nad ženama, i ograničile im mogućnosti kada je reč o traženju pomoći.

Pred crnogorskim sudovima se na godišnjem nivou vodi više od 2.000 krivičnih i prekršajnih postupaka za dela nasilja u porodici. Ako imate u vidu da Crna Gora ima oko 650.000 stanovnika, onda ovaj podatak ukazuje na to da je neophodno da svi damo doprinos u suzbijanju ovog fenomena.

• Nažalost, više puta smo svedočili da se o nasilju sazna tek kada se slučaj završi smrću žrtve. Znate li koliki procenat žena je ubijen u proteklim godinama ili deceniji?

Zaista, nažalost, za neke slučajeve nasilja u porodici saznamo kada je prekasno, kada ono dovede do smrti žrtve. Takvi slučajevi izazivaju veliku zabrinutost i ukazuju na to da smo svi zakazali - kao društvo, institucije i pojedinci. Crna Gora se obavezala da će primeniti Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja predviđa širok spektar mehanizama kako bi se omogućilo da nadležni organi blagovremeno prepoznaju nasilje i adekvatno reaguju na njega, a ženama pružila sveobuhvatna žaštita.

Takođe, predviđa mehanizme sa ciljem podizanja svesti i informisanosti o fenomenu nasilja u porodici kako bismo svi imali aktivniju ulogu u njegovom sprečavanju. Izuzetno je važno osnažiti svakog pojedinca, ali i društvo u celini, kao i relevantne organe da pruže podršku žrtvama i zaštitu koja im je potrebna kako ne bi došlo do fatalnih ishoda. Zato je ova kampanja i važna, jer nas poziva da preispitamo svoje stavove prema svim oblicima nasilja i da uradimo sve što je u našoj moći kako bismo ga sprečili.

• Šta treba preduzeti da se spreči najgori mogući ishod?

Pre svega, treba da shvatimo da porodično nasilje nije lična ili porodična stvar. Obaveza je svih nas da verujemo žrtvi, da je ne krivimo i da ne skrećemo pogled. Svi smo dužni da damo svoj doprinos kako bi se suzbilo nasilje i zaštitila žrtva. Ne bismo smeli da budemo samo nemi posmatrači. Zaštita žena od nasilja u porodici pitanje je poštovanja njihovih ljudskih prava kao žena, a svi državni akteri imaju obavezu da brzo i profesionalno reaguju.

Potrebno je ohrabriti žene da prijave nasilje i informisati ih o svim pravima koja im pripadaju. U isto vreme, moraju se ojačati kapaciteti nacionalnih institucija kako bi efikasno zaštitile žrtve i omogućilo im se ostvarivanje njihovih prava. U tom lancu svi akteri su podjednako važni. Mora se pooštriti kaznena politika za dela nasilja u porodici. Jer, blage kazne kao što su novčana kazna ili uslovna osuda nemaju odvraćajući efekat i ne doprinose smanjenju nasilja. Upravo je na to ukazala grupa eksperata Saveta Evrope prilikom ocene napretka Crne Gore u sprovođenju Istanbulske konvencije.

Jednako važno je raditi na razbijanju stereotipa. Kroz obrazovni sistem mora se razvijati svest o jednakosti svih ljudi, te gajiti međusobno poštovanje i razumevanje.

• Da li je Crna Gora i koliko napredovala?

Iako je crnogorsko društvo ostvarilo značajan napredak, tragovi patrijarhalnih shvatanja još uvek su prisutni, i žene često ne uživaju ista prava i isti status kao muškarci. Napredak koji je Crna Gora ostvarila u pogledu sprečavanja i borbe protiv nasilja nad ženama kada je reč o zakonodavnom okviru, programskim politikama, kao i u institucionalnom smislu, prepoznat je u Izveštaju iz 2018. godine, koji je pripremila Ekspertska grupa za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO). Ova grupa telo je Saveta Evrope koje prati sprovođenje Istanbulske konvencije, obavezujućeg pravnog instrumenta u svim zemljama potpisnicama, uključujući i Crnu Goru.

GREVIO je utvrdio da duboko ukorenjene društvene norme slabe odgovor na nasilje. Crna Gora je dužna da izvesti GREVIO o merama preduzetim u cilju ispunjavanja njegovih preporuka do kraja januara.

• Na društvenim mrežama kruže fotografije Vaše kampanje, ljudi su papir sa podacima o nasilju dobili u pekari. Kada je počela kampanja i do kada traje? Šta je njen cilj?

Kampanja pod sloganom #IspričajPričuDoKraja počela je pre četiri meseca. Ona je osmišljena na interaktivan način, da u što većoj meri komunicira sa građanima/građankama, da ih uključi u samu kampanju i omogući da neposredno dobijaju savete i informacije vezane za njihova prava. Tako je kampanja počela tizerom na društvenim mrežama, gde se veliki broj građana/građanki uključio kako bi poslali poruke ohrabrenja i podrške svim žrtvama. Prvih dana oktobra društvene mreže bile su preplavljene sloganom #IspričajPričuDoKraja. Ta ženska energija i podrška bila je istinska pokretačka snaga ove kampanje. Međutim, ova kampanja tiče se svih, i zadovoljstvo nam je što su joj se u velikom broju pridružili i muškarci, kao i ljudi svih dobi i životnih sfera.

Kampanja se obraća žrtvama ohrabrujućim porukama - da nisu same i da su im dostupni mehanizmi kvalifikovane pravne zaštite. Iskoristili smo brojne kanale komunikacije kao što su društvene mreže, TV spotovi, debate na temu porodičnog nasilja, bilbordi, kratke video poruke, intervju u štampanim medijima, flajeri sa kontakt informacijama.

• Pored pekara, gde ljudi još mogu da naiđu na ovakvo buđenje svesti?

Između ostalog, da, poslužili smo se i kesama za hleb, koje su distribuirane pekarama širom Crne Gore. Ovo je nešto relativno novo za Crnu Goru, i zadovoljni smo što je ovaj način promocije naišao na veliko interesovanje. Zanimljivo je da su kese naročito naišle na odličan odziv na Tviteru, koji mi nismo koristili kao kanal komunikacije.

Međutim, kese za hleb i ostali kanali komunikacije samo su način da dopremo do ljudi, i podstaknemo ih da se zamisle nad ovim problemom. Mnogi su prepoznali važnost teme o kojoj govorimo, komentarišu, dele sadržaj i samim tim šire reč o besplatnoj pravnoj pomoći.

Na kraju, drago nam je da nam se javljaju i mediji iz Srbije, na taj način doprinoseći širenju svesti o ovom problemu i šaljući poruke podrške ženama. Ovo nam zaista puno znači. Kao što sam pomenula, problem porodičnog nasilja ne poznaje granice, on je prisutan u čitavom regionu i šire. Godina za nama, 2021. godina, ostala je obeležena kao godina hrabrih žena u Srbiji koje su progovorile o svojim iskustvima. Želimo da osnažimo žene u Crnoj Gori da ispričaju svoju priču do kraja i iskoriste svoja prava, uključujući i pravo na besplatnu pravnu pomoć, verujući da će tako izaći iz kruga nasilja i početi da žive mirnim životom.

• Sigurno niko ne očekuje da dobije ovaj podatak kada kupuje hleb. Kakve su reakcije ljudi?

Da, zaista, ne očekujete da dobijete ovakav podatak kada ujutro pođete u pekaru da kupite hleb. Ali, tera na razmišljanje, zar ne? Tera vas da zastanete na momenat i razmislite koliko žena u Crnoj Gori će danas u sopstvenom domu pretrpeti nasilje. Tera vas da razmislite da li su to vaše komšinice, prijateljice, koleginice, rođake…. i da li baš njima treba da se obratite, podržite ih i date savet da potraže pravnu pomoć kako bi izašle iz začaranog kruga nasilja. Ovim smo hteli da stavimo problem u kontekst svakodnevice - tamo gde se žrtve i suočavaju sa njim.

Upravo taj efekat smo i hteli da postignemo, a po reakcijama koje beležimo do sada, u tome smo uspeli. Ljudi na prvi mah zaista budu iznenađeni, ali kada se utisak slegne, onda uglavnom dele fotografije kesa na društvenim mrežama, uz komentare podrške.

• Da li Vam se neko javio od početka kampanje? Da li je možda skočio broj onih koji prijavljuju nasilje?

Od početka kampanje evidentan je rast žena koje nam se javljaju putem stranica "Ispričaj priču do kraja". Gotovo svakodnevno dobijamo upite i u najkraćem mogućem roku im odgovaramo i upućujemo na kancelarije besplatne pravne pomoći.

Da li je broj zahteva za pravnu pomoć porastao znaćemo tek nakon što se kampanja završi i kada dobijemo podatke iz svih osnovnih sudova. A, sigurno jeste da se nadamo da je broj veći, čime bismo dobili potvrdu da veći broj žena zna kome da se obrati za pomoć i da je ova kampanja na kraju urodila plodom.

(Telegraf.rs)