Tuga u domu Đurđevića: Supruga mu preminula od korone, bebu spasli u zadnji čas, ostao sam sa dva anđela

Đulijano Đurđević iz Zagreba, preko noći je postao samohrani otac, a starijoj ćerki nema snage da prizna da se mama Martina nikada neće vratiti iz bolnice.

Za zagrebački mladi bračni par Martinu i Đulijana Đurđevića ovi praznici trebalo je da budu najlepši u životu. Trudna 23-godišnja Martina imala je termin za porođaj oko Nove godine. Čekala je drugu devojčicu. Ali, na žalost, gotovo preko noći , dogodila se tragedija. Martina se sredinom oktobra zarazila korona virusom od čega je preminula u bolnici 1. decembra.

Preporučujemo

Kući je stigla samo malena Anastazija, koja je u velikoj tugi, jedina uteha svom tati Đulijanu. On njihovoj drugoj ćerki Nataši (3) nije ni rekao da mame više nema. Za to još nema snage.

- Hoće li mama brzo doći? - pita ga lepa tamnokosa curica tužnih očiju nekoliko puta dnevno, a on svaki put nekako izbegne odgovor i proguta suze.

Poslednjih dana devojčici mama još više nedostaje, valjda zbog praznika, a sada sa njima nije već gotovo dva meseca. Malenoj nije jasno zašto mame nema kad je sve tako svetlucavo i veselo u gradu.

Nisu joj rekli tužnu istinu, ona zna da je mama otišla u bolnicu. Otkad je beba došla, misli da je to tetina beba. Nosi maramice, pelene… Brine, ali misli da je njena seka u bolnici sa mamom. Pita stalno, poslednjih dana češće. Njen tata tada skreće sa teme.

- Nataša bebu jako voli. Pomaže oko pelena, dodaje bočicu... Ali ne prihvata da je to njena sestra. Misli da je to njena sestra od tetke, a da će beba doći sa mamom kad se napokon vrati kući - objašnjava Đulijano dok greje vodu za mleko za svoju mezimicu.

On se jako teško nosi sa gubitkom supruge, jedva uspeva da govori. Većinu dana sedi, gleda u prazno i razmišlja da li je moglo drugačije. Jako mu nedostaje njegova Martina sa kojom je bio šest godina. Puno mu pomaže brojna rodbina koja stalno dolazi i uskače gde treba. Iako ima pomoć sa svih strana, bebu najčešće hrani sam.

Sve se promenilo nakon pozitivnog kovid testa

Agonija ove porodice iz Dubrave počela je 17. oktobra. Plavokosa Martina dobila je temperaturu i otišla je da se testira. Brzo je došao nalaz da je pozitivna na korona virus.

Osećala je da teško diše, ali je bila uverena da će sve proći za koji dan.

Svi su u porodici bili uz nju, pomagali su joj jer je bila trudna. Rezultat testa ih je uplašio ponajviše zbog deteta, bila je tad u sedmom mesecu trudnoće. Nisu ni slutili da bi nešto moglo da krene po zlu. Umesto da Martini bude bolje, postajalo je sve gore. Otišla je na Kliniku za infektivne bolesti Fran Mihaljević zbog problema sa disanjem i tamo su je zadržali dva dana. Kada joj je postalo bolje i nije bilo potrebe za kiseonikom, nakon terapije pustili su je kući.

Uskoro joj se stanje toliko pogoršalo da je stavljena na respirator i hitno poslala u kliniku u Petrovoj gde su joj obavili carski rez. Njena ćerka je takođe ostala bez kiseonika, ali je preživela, prenosi Jutarnji list.

- Ujutru su nam javili da su Martinu porodili u 1 ujutru. Bila je tada već bez svesti. Imala je saturaciju 40. Rekli su nam da je kritično, da je vraćena na Infektivnu kliniku, a da je beba u inkubatoru. Srušio nam se svet - priseća se Đulijano koji je ćerku nazvao Anastazija, baš onako kako se dogovorio sa Martinom.

Ona nažalost svoju ćerku, koja je imala 1.470 grama kad se rodila, nije nikada upoznala.

Martina je nakon porođaja smeštena na intenzivnoj nezi, prikačena na mehaničku ventilaciju.

Prvih nedelju dana suprug nije mogao do nje, dobijao je samo informacije telefonom u 14 sati. I najčešće jako šture.

- Rekli su nam otvoreno da se ne zna hoće li umreti ili živeti. Doktora Đurašina sam zapamtio kao najljubaznijeg, pričao nam je detalje, uputio nas u situaciju, rekao da se pripremimo i na najgore. Mesec dana je Martina ležala priključena na taj uređaj, prikopčana na sve moguće cevčice. To je bilo prestrašno. Sestra i ostali su mogli da je vide kroz prozor, kasnije sam ja mogao da budem uz nju - priča Đulijano.

Svaki dan je porodica zvala, mislili su da će biti bolje. Njihova Martina je bila mlada, uvek najveselija, najpozitivnija od svih.

Uprkos lečenju, plućna funkcija se nije oporavljala, a imala je i kontinuiranu kandidemiju pa je preminula od septičkog šoka. Preminula je u noći 1. decembra u 1.20, nekako u isto vreme u koje je mesec dana ranije rodila svoju devojčicu.

U otpusnoj listi iz bolnice stoji da je imala kritično teški oblik kovida-19 u trećem trimestru trudnoće, koja je bila opterećena trudničkim dijabetesom. Šećer pre trudnoće nije imala, a i tada joj je bio blago povišen. Nažalost, očito dovoljno za tragediju.

Sve raspoložive studije pokazuju da vakcinacija mRNK vakcinom pre, tokom ili posle trudnoće ne uzrokuje nikakve medicinske posledice ni za majku, ni za dete.

Martina, nažalost, nije bila vakcinisana. Budući da je bila jako mlada, nije puno razmišljala o zarazi korona virusom. Nikada pre nije bila bolesna, osim od običnih viroza.

(Telegraf.rs)