Slede burni dani posle ostavke Zaeva: Ko je najbliži premijerskoj fotelji u Severnoj Makedoniji?

Skupština Republike Severne Makedonije juče je konstatovala ostavku premijera Zorana Zaeva, koja podrazumeva i ostavku celokupne vlade.

Zaev je prethodno u sredu pondeo predsedniku parlamenta zvaničnu ostavku na tu funkciju, skoro dva meseca nakon što je zbog poraza na izborima istu najavio, a potom otišao i sa mesta lidera Socijaldemokratskog saveza Makedonije.

Preporučujemo

U svom obrazloženju, Zaev ističe da su rezultati prošlih izbora, iako su bili lokalni, za politički trenutak u kojem se država nalazi imali nacionalnu i političku težinu. On je dodao da ostavkom želi da preuzme odgovornost i da primer za donošenje dobrih odluka kada je to potrebno, kako bi dao "još jedan doprinos jačanju demokratskog kapaciteta naroda, ali i budućim liderima da budu svesni svoje građanske dužnosti kada vode računa o svojoj zemlji".

Severnu Makedoniju sada čekaju burni politički dani, najpre potvrda ostavke premijera od strane predsednika Skupštine Taljata Džaferija, a nakon toga poveravanje mandata novom premijeru, koje će dati predsednik države Stevo Pendarovski.

Naime, prema Ustavu Severne Makedonije, predsednik je dužan da u roku od deset dana od potvrde ostavke premijera najpre poveri mandat stranci, odnosno strankama koje imaju većinu u Skupštini. Potom, predsednik imenuje novog mandatara vlade, koji potom ima 20 dana da Sobranju predloži program i sastav nove Vlade, u skladu sa Ustavom.

Kako je vladajući Socijaldemokratski savez Makedonije prethodno potvrdio ostavku Zaeva na mestu predsednika stranke i na tu funkciju imenovao Dimitra Kovačevskog, očekuje se da Sobranje potvrdi njegovo imenovanje na mestu novog premijera, piše Euro news.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, opozicioni VMRO-DPMNE, čiji je pokušaj da u Sobranju smene Zaeva posle lokalnih izbora propao i dalje traži vanredne parlamentarne izbore, smatrajući da je legitimitet vladajuće koalicije upitan nakon poraza na lokalnim izborima i neuspeha kada su u pitanju pregovori sa Evropskom unijom.

Upravo je otvaranje pregovora sa Evropskom unijom jedan od najvećih izazova sa kojima se Severna Makedonija susreće, budući da, uprkos očekivanjima, pregovori nisu otvoreni, a na tom putu i dalje stoji veto Bugarske.

Zvanična odluka nakon dva meseca

Zoran Zaev koji je na mestu premijera Severne Makedonije od 31. maja 2017. godine, objavio je da podnosi ostavku na funkciju premijera i lidera SDSM, 31. oktobra nakon lokalnih izbora, čime su se obistinile njegove najave da će se povući ukoliko gradonačelnik Skoplja Petre Šilegov izgubi na tim izborima.

Tokom njegovog premijerskog mandata, Severna Makedonija postala je punopravna članica NATO-a, ali nije uspela da započne pregovore o pridruživanju EU zbog blokade Bugarske. Upravo se to vidi kao jedan od velikih neuspeha Zaeva, jer je tokom mandata potpisao Sporazum o strateškom partnerstvu, prijateljstvu i dobrosusedstvu sa Bugarskom, a u junu 2018. godine i Prespanski sporazum sa Grčkom za rešavanje dugogodišnjeg spora oko imena, koji je viđena kao istorijski i kao "ključ" za vrata ka otvaranju pregovora.

Ipak, nakon drugog kruga lokalnih izbora za gradonačelnike, lider najveće opozicione partije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski proglasio je "ubedljivu pobedu" u Skoplju i više od 20 opština, među kojima su Bitolj, Ohrid i Đevđelija. Nezavisna kandidatkinja Daniela Arsovska, koju podržava VMRO, pobedila je Šilegova iz vladajuće stranke, a izborni neuspeh naterao je Zaeva da podnese ostavku na funkciju premijera i mesto lidera SDSM, kako je i najavio.

Međutim, Zaev tada nije podneo zvaničnu ostavku, jer su jednoglasnu odluku da se taj čin odloži doneli Izvršni i Centralni odbor SDSM, koji su ga ovlastili da pregovara o povećanju skupštinske većine. SDSM obrazložila je da bi ostavku trebalo odložiti do "stabilizacije zemlje", a jedan od argumenata je bila mogućnost da Severna Makedonija u decembru počne pregovore sa EU. Zaev je tada rekao da povlači ostavku uz reči: Dani su pred nama, videćemo".

Tada je najavu ostavke Zaeva iskoristila opozicija, koja je to videla kao priliku da skrati mandat sadašnjoj vlasti i zatraži vanrdne izbore, osporavajući legitimitet vladajuće većine.

Sednica makedonskog Sobranja na kojoj je trebalo da se glasa o poverenju Vladi Zorana Zaeva trebalo je da se održi 11. novembra, ali ona nije ni otpočela zbog nedostatka kvoruma. Na sednici se tada pojavilo 60 poslanika opozicije, a izostao je poslanik Bese Kastriot Redžepi, koji je bio među potpisnicima zahteva za obaranje Vlade. Da bi moglo da se glasa o poverenju Vladi, to na sednici mora da zatraži najmanje 61 poslanik. Tako je pokušaj održavanja vanrednih izbora propao, a pojavile su se različite spekulacije o nestanku poslanika Redžepija. On se ipak ubrzo obratio video porukom u kojoj je naveo da je živ i zdrav i da niko ne treba da brine za njegovu bezbednost.

Severna Makedonija se u međuvremenu sučila i sa tragedijom, kada se u Bugarskoj zapalio makedonski autobus, a život je izgubilo 46 osoba. Zbog toga je u SDSM odloženo i glasanje o ostavci Zorana Zaeva na mesto predsednika stranke. Nakon nekoliko dana, 27. novembra, Izvršni i Centralni odbor Socilajdemokratskog saveza Makedonije prihvatio je ostavku Zaeva, a potom su raspisani i unutarpartijski izbori.

Naslednik Kovačevski

Još tada se govorilo da će novi predsednik partije biti i mandatar za sastav nove Vlade, jer se očekivala zvanična ostavka Zaeva na mestu premijera Severne Makedonije. Tako je 12. decembra Dimitar Kovačevski izabran za novog lidera Socijaldemokratskog saveza Makedonije, dobivši 44.406 glasova članova stranke.

- Mi imamo odgovornost za sve što će se dešavati u stranci i u zemlji, potreban nam je snažan i jedinstven SDSM koji ima jasne ciljeve i energiju za ujedinjenje - rekao je Kovačevski.

Iz opozicione VMRO-DPMNE su nakon izbora, Kovačevskog nazvali "marionetom", koji će nastaviti da "izdaje nacionalne interese", te ga optužili da će nastaviti i korupcione veze.

Ipak, on još uvek nije zvanično stupio na mesto premijera, ali se nakon ostavke Zorana Zaeva, očekuje da Sobranje do sredine januara potvrdi izbor Kovačevskog za novog premijera.

Ako do toga dođe, Kovačevskog očekuju dalji napori za otvaranje pregovora sa EU, ali i nastavak implementacije dogovora postignutih u okviru inicijative Otvoreni Balkan, koju je upravo Zaev osnovao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Albanije Edijem Ramom.

(Telegraf.rs)