Mirjanu suprug iskasapio mačetom: "Osuđivali ga za porodično nasilje 11 puta, nikad nije odležao"

Svet broji sve više žrtava femicida, a gotovo svakodnevno potrese nas vest iz regiona da je neka žena stradala od ruke svog supruga, bivšeg supruga, partnera... Mediji u Srbiji pre neki dan su izveštavali o ubistvu Z. M. (39) koju je, kako se sumnja, nevenčani suprug B. T. (38) iz Smedereva ubo nožem u vrat.

Potresla nas je i vest iz Splita, o radnici jednog trgovinskog lanca, koju je bivši partner izbo u radnji naočigled kupaca. Željko Đ. se sumnjiči da je bivšu partnerku izbo kuhinjskim nožem 15 puta dok je slagala robu na rafove. Nesrećna preminula je ubrzo od zadobijenih povreda.

- To je jedan beskrajno stravičan zločin koje u podlozi ima rodno uslovljeno nasilje koje kod nas dosta cveta jer mu je omogućeno da cveta. Počinitelji imaju podršku u javnom diskursu gde se još uvek govori da je on bio ljubomoran, da je ona ubijena jer nije dala da se viđa dete, a da je ubijena jer je izgubio kontrolu nad sobom. On nije izgubio kontrolu nad sobom, ja sam uverena da je ovaj počinitelj, to je moja pretpostavka, bio uračunljiv. On je izgubio kontrolu nad tom ženom - komentarisala je za HTV-ovu emisiju Labirint psiholog Senka Sekulić.

Počinitelj je, smatra, napao onoga za koga je znao da će imati najmanje posledice, onoga ko je ranjiv. Jedina sankcija koja može biti adekvatna za to, iako i za nju misli da je preblaga, je 40 godina zatvora.

U emisiji Labirint emitovana su i iskustva i saveti žena koje su proživele ili svedočile nasilju. Mirjana iz Dubrovnika čudom je preživela nakon što je bivši suprug pokušao da je ubije.

- Uvere vas da ste vi krivi. Ne samo osoba koja vas zlostavlja, nego vas vaša okolina uverava da ste vi krivi - kaže Mirjana.

Na njoj su ostali trajni ožiljci. Oni vidljivi na njenom licu, tragovi mačete kojom ju je, dok je spavala, pre sedam godina isekao bivši suprug. Tog strašnog događaja Mirjana se uopšte ne seća, prenosi HRT.

- Da je ta osoba pošla na mene budnu, ne na spavanju kao što je pošao, ja bih ga gurnula, ja bih se branila. Ne bi mi napravio što si mi napravio da sam se na bilo koji način pokušala da se odbranim - kaže danas, a na pitanje čega se seća iz te noći kaže: "Bogu hvala, ničega!".

Ono što Mirjana ne pamti ostalo je zapisano u lekarskoj dokumentaciji. Završila je u KBC Split, gde je više puta operisana. Povrede koje joj je, dok je spavala, naneo bivši suprug okvalifikovane su kao pokušaj teškog ubistva.

- On je osoba koji je pre samog ovog događaja 11 puta prekršajno osuđen za porodično nasilje. Nijednu kaznu nije odležao - kaže Mirjana.

Prepričava i šta se dogodilo samo četiri meseca pre nemilog događaja.

- Išla sam da radim. Bio je pijan. On izlazi iz autobusa, ja ulazim. On meni: "Dođi ujutro kući, ja ću ti glavu stući sekirom k'o zmiji!". Isti čas sam zvala policiju, prijavila sve - priseća se Mirjana.

Nakon tri, četiri dana dobila je obaveštenje od Državnog tužilaštva da je podignuta krivična prijava zbog pretnje smrću.

- I opet niko 4 meseca nije smatrao da bi trebalo reagovati. Ja sam svaki put zvala policiju, oni su svaki put uvek redovno odreagovali. Zapravo, bili su jedini koji su u toj mojoj priči uvek odradili svoj deo posla kako je trebalo - kaže Mirjana.

Senka Sekulić kaže kako se u najvećem broju slučajeva pretnje događaju pre počinjenja samog dela, pa stoga treba adekvatno sankcionirati dela koja prethode najgorem krivičnom delu.

- Onda ne bi žena bila ta koja bi trebalo da bude izmeštena iz svoje životne okoline, nego bi počinitelj bio taj kojem bi se napravio prekid u životu na način da bi gubio posao, da bi gubio podršku najneposrednije okoline u kojoj živi - dodaje Sekulić.

Zakonske nelogičnosti

Godinu dana pre pokušaja ubistva Mirjana je s decom morala da ode. Pobegli su u Zagreb i smestili se u Sigurnu kuću. Tu su proveli šest meseci. U Zagrebu su nameravali da ostanu, ali na put su im stale zakonske nelogičnosti. Za upis dece u novu školu bio je potreban pristanak oca od kojeg su pobegli.

Mirjana je našla posao, a kada je želela da prebaci decu u novu školu, tamo su joj rekli, kako kaže, da ne može decu da upiše bez potvrde sudije koji vodi brakorazvodni postupak - ili da otac potpiše da se slaže s prebacivanjem dece u novu školu. U suprotnom bi je otac mogao tužiti za otmicu, a škola to sebi ne može da dopusti. Otac, kaže Mirjana, nije želio da potpiše.

Čoveku od kojeg je pobegla morala je da se vrati. Nekoliko meseci nakon toga, on je pokušao da je ubije.

- Njega su teretili za teško ubistvo u pokušaju, za koje je, kako su meni rekli na suđenju, predviđena minimalna kazna 10 godina. Međutim njega su vodili u Vrapče na psihijatrijska veštačenja, s obzirom na to da je bio maloletni branitelj, da slučajno nema PTSP. Zaključili su da je bio smanjeno uračunljiv jer mu se uzelo kao olakšavajuća okolnost i to da je bio branitelj. Ali ne znam zašto mu nisu uzeli kao otežavajuću okolnost da je on unazad pet godina svakih par meseci prijavljivan za porodično nasilje - kaže Mirjana i dodaje kako je psihijatrijski nalaz smatrao da je njemu 4 godine dovoljno, s time da se broji vreme koje je proveo u pritvoru.

Prva izrečena kazna za pokušaj teškog ubistva bila je - četiri godine zatvora. Vrhovni sud povećao ju je na šest.

Sama protiv svih

Mirjana je, kaže, bila izložena napadima zato što je ispričala svoju priču.

- Grad Dubrovnik podržava nasilje svojom šutnjom, time što ne čini ništa da se ljudi osveste. Nikoga u ovom gradu nije briga za mene, ali možda vaša komšinica, vrata do vas, prolazi isto i nikoga nije briga - upozorava Mirjana.

Najveći zatvor u kojem ljudi danas žive je "što će mi neko reći?", kaže.

- Ja sam bukvalno sama išla protiv svega, i protiv sistema - dodaje Mirjana.

Šta učiniti u kriznoj situaciji?

Tišina je apsolutno najgora stvar, kaže Sekulić. A za one koje su same i trpe nasilje, dok čekaju institucionalna rešenja, treba ponoviti nekoliko saveta koji u kriznoj situaciji mogu pomoći. Pre svega, savetuje Sekulić, treba vrlo ozbiljno shvatati pretnje.

- Kada neko preti, prvi put prijaviti to. Kada se dogodi kao što je ova situacija u Splitu, preporuka je da se takva osoba ne ignoriše, u smislu da okrenete leđa, jer ignorisanje u tom trenutku još više razjari počinitelja. Treba zvati nekoga, vikati, treba se udaljavati leđima unatrag, staviti bilo što između sebe i počinitelja, ili prostor ili nešto povući, na bilo koji način maknuti se iz prostorije. Otići i obavestiti nekoga da je on tu i da je opasan. Ako su zajednička deca u pitanju, nenajavljen dolazak u stan ne dolazi u obzir. Puštanje u svoj prostor ne dolazi u obzir. Ta ljutnja, koja je potpuno normalna reakcija, osećaju je i muškarci i žene, kod nasilnih muškaraca je facilitirana okolinom - upozorava Sekulić.

(Telegraf.rs)