Slučaj silovane devojčice u Crnoj Gori: Živi sa oženjenim čovekom, roditelji joj razvedeni

Naša organizacija imala je za samo nekoliko meseci deset prijava maloletnica koje su nam se ispovedale i žalile da ih uznemiravaju i maltretiraju stariji muškarci, a da nema ko da ih zaštiti. U tim maltretiranjima i provokacijama prednjačili su sezonski radnici koji su u Plavu boravili sa strane, i mi smo ih u nekoliko slučajeva prijavljivali poslodavcima, rekle su za Vijesti aktivistiknje SOS telefona u Plavu - Nina Kolenović i Esmeralda Šuvakić.

Da podsetimo, policija je juče saopštila da je U.M. (27) iz te opštine uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo - silovanje i krivično delo - obljuba sa detetom na štetu maloletne ženske osobe.

Preporučujemo

- U.M. je, kako se sumnja, 6. aprila 2020. godine izvršio krivično delo silovanje na štetu ženske osobe koja je u tom trenutku imala 12 godina, na način što je upotrebom psihoaktivne supstance onesposobio devojčicu i izvršio krivično delo. Krivično delo obljuba sa detetom osumnjičeni je izvršio u julu 2021. godine na štetu iste devojčice na način što je, kako se sumnja, prilikom susreta sa njom imao seksualne odnose iako je bio svestan da oštećena devojčica ima 13 godina i da je psihički i fizički nezrela - ističe se u saopštenju UP.

Iz policije su naveli i da je protiv U.M. prethodno podneta krivična prijava državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Plavu zbog sumnje da je izvršio krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom.

Mediji su prethodno preneli vest iz Plava koja je šokirala crnogorsku javnost, da sada četrnaestogodišnja devojčica živi sa oženjenim čovekom.

Plavljanin već ima jednu ženu i dvoje dece. Devojčica je sa njim u vezi više od godinu i po, i U. M. je odveo kod sebe kao drugu ženu kada je imala samo 13 godina.

Slučaj je prijavila baba devojčice, a policija je protiv Plavljanina najpre podnela krivičnu prijavu po krivičnom delu - vanbračna zajednica sa maloletnim licem.

Predmet je u radu i kod Osnovnog državnog tušilaštva u Plavu, kao i kod Višeg državnog tužilaštva u Bijelom Polju.

Foto: Shutterstock

Za aktivistiknje SOS telefona, taj slučaj jeste, kako kažu, katastrofalan, ali ne predstavlja iznenađenje.

- Roditelji devojčice su razvedeni i žive u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona je kod babe u Gusinju, a baba i deda nisu mogli imati kontrolu nad njom. To danas često ni roditeljima ne uspeva, a ne babi i dedi. Vrlo rano je počela da izlazi i da se viđa sa ovim čovekom u Plavu - pričaju one.

Objašnjavaju i da devojčica potiče iz ugledne familije, ali da je raspad porodice učinio svoje.

- Ovaj čovek je iskoristio tu situaciju. Prva žena mu koristi kao pokriće i paravan, i ona samo pokorno ćuti i prihvata ovu situaciju - kažu aktivistiknje SOS telefona.

One pričaju i da slučaj zavođenja maloletnice nije izolovan, odnosno da ih je bilo još tokom prethodnog leta.

- Naša organizacija imala je za samo nekoliko meseci deset prijava maloletnica koje su nam se ispovedale i žalile da ih uznemiravaju i maltretiraju stariji muškarci, a da nema ko da ih zaštiti. U tom maltretiranjima i provokacijama prednjačili su sezonski radnici koji su u Plavu boravili sa strane, i mi smo ih u nekoliko slučajeva prijavljivali poslodavcima - kažu one.

Da je slučaj devojčice iz Plava specifičan i vrlo kompleksan, izjavio je i ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović na sednici Odbora za rodnu ravnopravnost.

On je rekao da je nestanak devojčice baba prijavila 11. novembra.

- U odnosu na prethodna saznanja policija je otišla na lice mesta, gde su je zatekli. Pozvali su je u Odeljenje bezbednosti Plav u prisustvu babe i službenice Centra za socijalni rad. Saopštila je da se udala, da želi da živi sa njim i ako je neko nasilno odvede od njega, da će dići ruku na sebe - naveo je Sekulović.

Centar za socijalni rad je potom zatražio od policije asistenciju prilikom razgovora psihologa sa maloletnicom i eventualne predaje devojčice babi. Ministar je dodao da su spisi predmeta obljuba nad detetom vraćeni u Osnovno državno tužilaštvo Plav.

- Po nalogu Višeg državnog tužioca uzete su izjave od lica koja mogu biti u vezi sa maloletnicom - kazao je tada Sekulović.

U medijima se navodi da u svemu ima elementa bigamije, koja je po zakonu Crne Gore kažnjiva i zabranjena.

U SOS telefonu u Plavu smatraju, međutim, da su institucije u ovom slučaju zatajile.

- Zatajila je i kompletna sredina. U malom mestu kakav je Plav moralo se mnogo ranije znati šta se dešava, kako među običnim građanima, tako i u institucijama - kažu aktivistkinje SOS telefona u Plavu Nina Kolenović i Esmeralda Šuvakić.

U javnosti je u vezi sa ovim slučajem uglavnom preovladavao osećaj sablažnjavanja, a od institucija se dvadesetak dana očekivalo da preduzmu konkretne korake, što je konačno i učinjeno.

Visok stepen porodičnog nasilja

Da institucije nekada zataje ili da su nemoćne, pričaju aktivistikinje ove nevladine organizacije, govori i podatak da je stepen porodičnog nasilja u Plavu vrlo visok.

- Mi smo samo u jednoj brošuri pod nazivom "Mi koje ćutnju učinismo glasnom" zabeležile čak 40 najslikovitijih i najtežih slučajeva porodičnog nasilja. Nisu to samo neznani ljudi i običan narod, već imamo i slučajeva u kojima su visokoobrazovane intelektualke bile izložene ili su i dalje izložene teškom nasilju od strane supružnika - kažu one.

SOS telefon u Plavu radi već preko dve decenije i uspeli su da izgrade dobru organizaciju i okupe ekipu stručnjaka.

- Upravo zbog tog našeg mentaliteta, mi koje radimo sa žrtvama nasilja, odavno smo položile ispit hrabrosti, solidarnosti, saosećanja i razumevanja. Trebalo je pre dve decenije uzdignute glave stati ispred institucija, ispred nasilnika, pogledati u lice žrtvu i reći - nemoj da se bojiš - pričaju ove civilne aktivistkinje.

Foto-ilustracija: Shutterstock

One se prisećaju da su počeci bili strašni, uz osećaj da su potpuno same i da se bore sa čitavim gradom.

- Mi smo odlučile da rušimo predrasude i da budemo odlučne, strpljive i radne. Zato smo i izgradile kredibilitet organizacije - kažu u SOS telefonu Plav.

Pričaju i kako je teško kada se zakaže suđenje, i čekate pred sudnicom, a žrtva se ne pojavi, odustane.

- I sutra vas gleda na ulici kao da ništa nije bilo. Misli da je završeno sa nasiljem, ali najčeće nije. Onda dođe ponovo da traži pomoć - kažu ove žene.

Da je situacija u pogledu porodičnog nasilja alarmantna govori i podatak da su samo za vreme kovid pandemije aktivistkinje SOS telefona bile u situaciji da za čak šest žena traže i pronađu privremeno sklonište.

(Telegraf.rs)