Teška sudbina Adema iz BiH: On sa svojim kozama deli i kuću u kojoj živi

Sudbina Adema Papračanina iz sela Pešteci kod Goražda jedna je od onih teških, surovih, posleratnih, koje stežu srce i zalede misli, pa ih je nemoguće dočarati rečima. Priča je to o siromaštvu, beznađu i narušenom zdravlju, u kojoj su i uzroci i krivci manje važni od potrebe da se nešto preduzme i popravi.

Adem u selu do kojeg vode loši, uski putevi, sa deonicama, verovatno uoči nekih izbora, mestimično položenog asfalta, živi bez primanja i tek očekuje svoju prvu penziju, piše Avaz.

Preporučujemo

- Sam k'o vuk - tako on opisuje svoj život u selu, oko 25 kilometara udaljenom od Goražda.

Adem dane provodi u društvu svojih koza.

- Imam ih sada 40 do 50. Stare koze sam prošle godine prodao mesaru, a ove godine su mi se neke mlađe ojarile, a neke tek treba. Voleo bih da prodam i smanjim brojno stanje, ali ne dam za sto maraka kozu, da me ucenjuju - kaže Papračanin.

Nakon što su mu donatori obnovili kuću, Adem se posvetio stočarstvu kako bi pokušao da preživi. Njegova avlija prekrivena je senom jer su poslednje kiše i stado koza napravili blato kroz koje je teško koračati.

U svom domaćinstvu sve je podredio kozama koje je smestio u prateće objekte, podrum kuće, ali i većinu prostorija. Nekoliko bolesnih jarića ostavio je ispred zarđale peći, da se zajedno greju.

Foto: Avaz

- Šporet mi je propao, veš-mašina ne radi pa nemam gde ni košulju da operem. Šta ću kad nemam nikakvih primanja… Borim se da dobijem penziju, da im kupim sena da mi ne pokrepaju. U minusu sam sa njima jer svako hoće da kupi jeftino, a ona mi pojede 300 maraka sena - priča Adem.

Njegova je želja, osim da kupi novu peć i veš-mašinu, da nadležni poprave put do sela kako ne bi ostao odsečen.

Nekada je bio pripadnik ARBiH

Adem je nekada bio dobar keramičar, seća se i rata u kome je selo spaljeno, stanovništvo proterano, a on je sa suprotne obale Drine gledao kako gore kuća i stolarska radionica njegovog oca.

Bio je pripadnik Armije RBiH.

- Radio sam ranije u više firmi i imao sam 16-17 godina staža, pa su mi iz biroa dokupili, tako da sam nekako ispunio uslove. Predao sam sve papire i čekam sad petog da dobijem prvu penziju - kaže Papračanin.

(Telegraf.rs)