Preokret: Crnogorska policija - Nije bilo pokušaja otmice dece. Srpkinja - Nudila sam prevoz
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Budan
Lako je zauzeti bilo koju stranu za neku opštu situaciju. Mislim da bi većina volela da su svi ljudi pošteni i dobronamerni. U takvom svetu bi mogli pomagati jedni drugima i primati tu istu pomoć bez bojazni. Problem je što to nije tako - ima pokvarenih. Dodatni problem je kako raspoznati ko je pokvaren a ko je dobronameran. Nažalost, to praktično nije moguće, a pogotovo nije moguće naučiti onima kojima je najvažnije da to znaju - decu, te dođemo do "bezbednog" ali i otuđenog stava "ne veruj nikome". Tu onda i dobronamerni stradaju ako pokušaju biti "dobronamerniji" nego što se očekuje. I šta sad raditi u ovoj konkretnoj situaciji sa ovom osobom? Osuditi dobru ali, izgleda, glupu i naivnu nameru pa time dati i "dobar" i "otuđujući" primer ili ne? Kako stvarno znati šta je bila namera?
Marija
Ljudi moji jeste li vi normalni!Pitam se kako vaspitavate svoju djecu ako vam je normalno da nepoznata zena nudi prevoz djeci ispred skole.Samo nek su vam djeca ziva i zdrava!
Зоран
Боже у каквом болесном времену живимо, па нису сви људи који се обрате туђем детету у доброј намери педофили. Пошто сам живео у приградском насељу од првог разреда основне школе био са принуђен да користим аутобус и стотину пута, нарочито зими добри људи су заустављали и примали у кола да нас превезу до школе. Када сам ја почео да возим кад год сам био у прилици повезао сам неко дете или одраслу особу, нарочито када сам приметио да пешаче ван насељеног места осећајући као да одужујем дуг оним добрим људима који су то исто чинили мени. Последњих година то не радим управо да ми се не би нешто слично догодило као овој жени, жао ми је због тога, али очигледно је да живимо у једним болесном времену када је зло постало нормално, а доброчинство изузетак.