Cela Evropa stari: U Hrvatskoj od 90-tih broj mrtvih veći od broja rođenih, ko stoji najbolje, ko najgore?

Da je Hrvatska u ozbiljnoj demografskoj krizi koja se, zbog talasa iseljavanja poslednjih godina, graniči s demografskim kolapsom, već je opšte poznato. Malo manje poznato je da demografska kriza vlada u praktično čitavoj Evropi - u nekim zemljama situacija je i gora nego u Hrvatskoj, navodi Index.

Takozvana mera roditelj-staratelj, koju je 2016. uveo gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, bila je jedna od onih koje su na lokalnom ili nacionalnom nivou uvedene u Hrvatskoj u pokušaju da se taj demografski pad zaustavi ili barem ublaži.

Preporučujemo

Meru je ovih dana ukinuo novi gradonačelnik Tomislav Tomašević. I dok je takvu odluku napala desničarska opozicija u Zagrebu, podržao ju je veliki deo javnosti, a iz grada su objasnili da mera nije bila dobro definisana, da je trajno isključivala majke korisnice naknade s tržišta rada, decu lišavala socijalizacije u vrtićima. Naglasili su i da je do sada koštala Zagrepčane čak 1,8 milijardi kuna, a nije postigla željeni rezultat jer se od tada nastavio pad broja novorođene dece.

Pandemija i s njom povezan lokdaun i korona kriza naneli su dodatni udarac natalitetu. U Hrvatskoj je u prvih sedam meseci ove godine rođeno oko 20.000 dece, što je najmanje od kako se prate statistike. I broj učenika u školskoj godini 2020./2021. najniži je otkad postoji službena evidencija - 455.819, što je 2.090 manje nego lani, a čak 53.390 manje nego pre osam godina.

"Gasimo demografski požar čašom vode"

- Cela Evropa stari, ali neki delovi Evrope su jače ekonomski razvijeni, pa se onde i više ljudi doseljava, pa nemaju toliki problem. Ali u Hrvatskoj je od početka 90-ih broj umrlih veći od broja živorođenih. To do danas nije zaustavljeno. Ovo apsolutno ne treba da nas čudi. Ovo je pad reprodukcije. To je čista matematika, imate veći broj umrlih od rođenih plus iseljavanje i dolazimo do pada broja dece - komentarisao je za Index ranije ove godine demograf Marin Strmota.

- Gasimo demografski požar čašom vode. Mi izumiremo, nije nam potreban ovaj popis stanovništva da bismo znali koliko nas ima. Nije bitan broj, nego broj starih, mladih, struktura… Sve brže raste prirodni pad. Ići s jednom merom kao spasonosnom je gotovo tragikomično - upozorio je Strmota i u nedavnom intervjuu za N1 i dodao da je Hrvatska "među najgorim zemljama u svetu prema demografskim pokazateljima".

Stopa fertiliteta ili plodnosti je, podsetimo, koeficijent koji se računa kao broj rođene dece po ženi u njenom plodnom razdoblju života (od 15 do 49 godina). Stopa fertiliteta od 2,1 deteta po ženi smatra se minimalnom stopom potrebnom kako bi se stanovništvo održalo na istom nivou prirodnim priraštajem - dakle, ne računajući imigraciju. Razlog zašto je ova stopa 2,1, a ne 2 je to što sva deca, čak ni u razvijenim zemljama, ne prežive do odrasle dobi i što je broj živorođene muške dece ipak malo viši od ženske. A prosečna stopa fertiliteta u Evropi iznosi oko 1,6 - punih 0,5 manje od stope potrebne za održavanje jednakog nivoa.

Ko stoji najbolje, a ko najgore

Bukvalno nijedna evropska zemlja nema stopu nataliteta od 2,1 ili više. Iznad te održive stope je, prema podacima Svetske banke iz 2019. godine, jedino danska autonomna pokrajina Farska Ostrva (2,4). Turska, koja je manjim delom u Evropi, ove je godine imala stopu od tačno 2,1, kao i Gruzija, koja je na razmeđi istočne Evrope i zapadne Azije. Zemlje koje su potpuno u Evropi s najvišom stopom su Francuska (1,9), Island (1,8) i tzv. Kosovo (2).

S druge strane, najgore stoje Luksemburg, Kipar, Italija, Bosna i Hercegovina (1,3), Španija, Ukrajina (1,2) i, na samom dnu, Malta (1,1). Hrvatska je negde u donjoj polovini sa stopom od 1,5.

Da stopa nataliteta redovno opada kako zemlja postaje ekonomski razvijenija - i da nastavlja da pada čak i nakon što stopa mortaliteta prestane da se smanjuje, odavno je poznat zakon demografske tranzicije o kojem se uči i u osnovnim školama.

Ali dok zemlje zapadne Evrope kompenzuju svoj prirodni pad stanovništva masovnom imigracijom, velikim delom upravo iz istočne Evrope, zemlje na istoku kontinenta uz prirodni pad u pravilu imaju i masovnu emigraciju, što im samo ubrzava pad stanovništva - prvenstveno onog mladog i radno sposobnog, koje je najvažnije za funkcionalno tržište rada i privredni rast.

U svakom slučaju, ne treba biti ekonomski stručnjak da bi se zaključilo da su, na srednji i dugi rok, istovremeno opadanje radne snage koja uplaćuje u javne penzione fondove i stvara novu vrednost i porast udela penzionera, kako stanovništvo stari, recept za ekonomsku stagnaciju, pa i propadanje.

Prema UN-u, čak dve trećine zemalja u Evropi uvele su neku vrstu mera za podsticanje nataliteta, od novčanih bonusa za svako rođeno dete, preko poreskih olakšica, do plaćenog porodiljskog odsustva, na koji sve češće imaju pravo i očevi. Njihov je uspeh, iako varira od zemlje do zemlje, u najboljem slučaju polovičan. Ali tu, naravno, treba uzeti u obzir da ne možemo znati da bi li stopa fertiliteta pala još više bez tih mera.

Ipak, istraživači u demografskoj studiji objavljenoj u "Lancetu" 2017. zaključili su da se "pronatalitetna politika sprovodi u više od 10 zemalja, ali učinci na stope plodnosti nisu bili veliki".

Foto: Pixabay

Ruski predsednik Vladimir Putin je početkom prošle godine u svom godišnjem obraćanju naciji obećao veću podršku mladim roditeljima kako bi se prosečna stopa fertiliteta podigla s 1,5, koliko je iznosila tada, na barem 1,7 u roku od četiri godine. "Majčinski kapital", jednokratna isplata u iznosu od 6.800 evra na koju su do tada imale pravo samo majke s dvoje ili više dece, proširila se na sve majke. Uvedena je socijalna podrška za decu starosti od tri do sedam godina u porodicama s niskim prihodima, a besplatni školski obroci uvedeni su za decu u prva četiri razreda osnovne škole.

Nemačka: Blagi oporavak nakon dugog pada

Estonija je podsticanju nataliteta (koji trenutno iznosi 1,67, dok je početkom 2000-ih iznosio samo 1,32) pristupila ozbiljno i sistemski. Osim individualnog dečjeg dodatka i povoljnih jaslica i vrtića, država isplaćuje 300 evra mesečno porodicama s troje ili više dece, a 400 evra za porodice sa sedmoro ili više dece, dok god porodica ima pravo na dečji dodatak, prema navodima Svetskog ekonomskog foruma. Uz to, ova mala baltička zemlja uvela je još 2004. plaćeno roditeljsko odsustvo od čak godinu i po. Bivša ministarka za populaciju Rina Solman nazvala je 2019. populacionu održivost najvažnijim pitanjem s kojim se Estonija suočava.

U Nemačkoj, koja je nakon tridesetogodišnjeg pada 1994. dosegla najnižu tačku od 1,24 deteta po ženi, nakon toga je nastupio skromni oporavak, pa je 2018. imala stopu od 1,57. I tamo je natalitet među imigrantskim porodicama znatno viši (2,28) nego među etnički nemačkim (1,46), prema Rojtersu. Ipak, evidentno je da natalitet među imigrantima dugoročno takođe pada s integracijom.

Vlada Angele Merkel u poslednjih je 10 godina uvela niz porodičnih politika, uključujući povećanje naknade za roditeljsko odsustvo na dve trećine prihoda za prvu godinu (zajedno s dva dodatna meseca koja mogu da uzmu i majka i otac u isto vreme), zakonsko pravo na jaslice nakon što dete navrši prvu godinu, povećanje broja jaslica i mesta u njima, kao i opciju za roditelje da rade pola radnog vremena i svejedno primaju naknadu, piše Dojče vele.

Čak je i Hans-Verner Sin, direktor IFO instituta i jedan od najpoznatijih nemačkih ekonomista, pre nekoliko godina upozorio da imigracija neće rešiti "demografsku bombu koja otkucava", već da država mora učiniti roditeljstvo finansijski atraktivnijim, jer povećanje nataliteta "nema alternative", kako je preneo CNBC.

Finska: Od "baby boksa" do porodiljskog odsustva i dečjeg dodatka

Finska je 2019. imala najnižu stopu fertiliteta ikad (1,4), nakon osam godina pada zaredom. Samo deset godina ranije stopa je iznosila relativno visokih 1,85. Ali mali finski okrug Lestijarvi, koji ima manje od 1.000 stanovnika, uveo je 2013. "bonus za bebe" od oko 10.000 evra po detetu koji se isplaćuje roditeljima kroz prvih 10 godina detetovog života.

Mera je, čini se, dala rezultata: kako piše BBC, u idućih sedam godina u Lestijarviju se rodilo 60 dece, u poređenju s 38 dece u sedam godina pre toga. I gradić Mihekala od pre par godina plaća 10.000 evra za svako dete koje se tamo rodi i raste.

Od tada je još nekoliko finskih okruga uvelo ovakve "bonuse za bebe" koji variraju od nekoliko stotina do 10.000 evra. A Finska je i na nacionalnom nivou uvela čitav niz porodičnih beneficija.

Tu ima zaista svega: od takozvanog "baby boks" start paketa s dečjom odećom, posteljinom, pelenama, šamponima i igračkama koji dobija svaka buduća majka, preko zajedničkog roditeljskog odsustva koji traje do devet meseci i iznosi 70% plate, do dečjeg dodatka koji iznosi od 95 evra mesečno za prvo dete do 182 evra za peto dete i traje do 17. godine deteta. Po tom modelu porodice s troje dece mlađe od 17 godina primaju 333 evra mesečno.

Italija lani izgubila jednu Firencu u padu stanovništva

Švedska, koja ima relativno visokih 1,7 dece po ženi, poznata je po izdašnim naknadama za negu dece i, istovremeno, visokom nivou seksualnih, odnosno reproduktivnih prava žena. Najmanje tri posto svog BDP-a troši na naknade za decu i porodice. Ipak, i u Švedskoj je, kako piše AFP, natalitet relativno visok zbog visokog udela imigranata jer imigrantske porodice po pravilu imaju veći broj dece od onih etnički švedskih.

Na drugom kraju kontinenta, Italija ima ekstremno nisku stopu fertiliteta od 1,3 - 0,8 manje od održive stope fertiliteta. Samo prošle godine, usled pandemije koja je dodatno povećala mortalitet i smanjila natalitet, izgubila je ekvivalent Firence u padu stanovništva - 384.000 ljudi.

- Ako Italijani ne počnu da imaju više beba, morate se zapitati kako će Italija izgledati u sledećih nekoliko decenija - upozorio je italijanski demograf Frančesko Skalone još 2018, kad je Italija imala rekordno nizak broj novorođene dece. Taj se broj, kao i svake godine od finansijske krize 2008, dodatno smanjivao.

Južni Tirol kao svetla tačka u Italiji

Italijanska vlada je 2015. takođe uvela "bonus za bebe" od 80 evra mesečno do treće godine života deteta i poresku olakšicu u istom iznosu za porodice s niskim primanjima, ali kritičari kažu da ova mera sama po sebi nije ni približno dovoljna za rešavanje krize. Vlada je 2019. povećala i naknade za jaslice ili dadilje s 1.000 na maksimalnih 3.000 evra godišnje, zavisno od porodičnih prihoda.

Ipak, i u ovoj zemlji ima izuzetaka koji mogu da posluže kao putokaz. Autonomna provincija Južni Tirol, uz granicu s Austrijom, s glavnim gradom Bolzanom, ima stopu fertiliteta od 1,7 dece, što je uveliko rezultat sveobuhvatne demografske strategije koja je uvedena 2005. i uključuje izdašne finansijske naknade za porodice, od mesečnih dečjih dodataka i podrške do kupovine kuće, kao i izgradnju i širenje jaslica i vrtića, piše Gardijan.

Južni Tirol je uveo i praksu "majke dana" u sklopu koje se ženi u zajednici plaća da u svoj dom prima do petoro male dece do tri godine i brine se za njih taj dan. U Bolzanu i okolini ima 50 takvih majki i 83 opštinskih "mikrostruktura", odnosno mini-jaslica za do 25 dece, kao i nekoliko privatnih jaslica. Svakako je indikativno i to da Bolzano ima zaposlenost žena od 70%, za razliku od manje od 50% u celoj Italiji. Nije nebitno ni to što poslodavci u ovoj regiji nude fleksibilnije radno vreme za radnice s decom.

Mađarski premijer Viktor Orban takođe je 2019. pokrenuo ambiciozni program demografske obnove, povezujući ga sa svojom nacionalističkom politikom suzbijanja imigracije i Mađarske kao predvodnice u "odbrani evropske hrišćanske kulture".

Među ostalim, njegova je vlada uvela meru potpunog oslobađanja od poreza na dohodak za majke s četvoro ili više dece. Uz to, vlada je te godine najavila otvaranje 21.000 jaslica i vrtića u sledeće tri godine, subvencionisanje rešavanja stambenog pitanja mladih porodica, kao i podsticaje za kupovinu vozila sa sedam sedišta, odnosno većih porodičih automobila.

Orbanova vlada preuzela je i šest privatnih klinika za veštačku oplodnju i povećala izdvajanja kako bi tretmani bili pristupačniji većem broju parova, što je zanimljivo s obzirom na to da se Katolička crkva oštro protivi veštačkoj oplodnji. Mađarska je prošle godine uvela i potpore porodicama u iznosu do tri miliona forinti, gotovo 10.000 dolara, za obnovu domova, a smanjila je i PDV na stanogradnju za 5% do kraja 2022.

Orbanova politika: Više dece, manje imigranata

Orban je svoju pronatalističku politiku sumirao kao kontrast zapadnoj Evropi kojoj je odgovor na pad nataliteta imigracija.

- Za svako nestalo dete treba da dođe jedno i tada će brojke biti u redu. Mađari misle drugačije. Ne trebaju nam brojevi. Trebaju nam mađarska deca - zaključio je 2019.

Natalitet u toj zemlji, međutim, i dalje iznosi niskih 1,5 - iako je primetan značajan rast od 2011, kad je ova stopa iznosila rekordno niskih 1,23. Još veći problem za Mađarsku je taj što se od 2006. do danas iz nje iselilo više od milion ljudi.

Francuska je jedna od evropskih zemalja s najvišom stopom fertiliteta (1,9), što bi barem delom moglo biti zahvaljujući visokom udelu imigrantskog stanovništva poreklom iz bliskoistočnih afričkih zemalja u razvoju, gde je natalitet i dalje prilično visok. Ali i Francuska je 2019. imala pad nataliteta četiri godine zaredom. Još 2014. stopa fertiliteta u ovoj je zemlji iznosila 2 deteta po ženi.

Francuska troši više na pomoć porodicama nego iko drugi u OECD-u

Francuska Nacionalna unija porodičnih udruženja izrazila je zabrinutost zbog pada nataliteta i ocenila to kao "verovatan dokaz da porodice imaju sve manje poverenja u budućnost i da im se pogoršava svakodnevni život s decom".

- Ovaj pad stoga je verovatno znak sve većih poteškoća i ograničenja za porodice. Štaviše, to je visokorizičan trend za Francusku, čiji se sistem socijalnog staranja (penzije, zdravstveno osiguranje...) temelji na njenoj demografiji - dodali su iz ovog porodičnog udruženja koje niz godina kritikuje rezove francuskih vlasti u dečjim dodacima, socijalnim naknadama i poreskim olakšicama koje su tim veće što je porodica veća, piše The Local France.

Francuska je inače odavno poznata po svom izdašnom sistemu zdravstvenog i socijalnog osiguranja, uključujući pomoć porodicama s decom - od subvencionisanih jaslica i vrtića do raznih oblika novčane pomoći. Ova zemlja ustvari troši više na porodice nego ijedna druga članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) - oko 3,5% BDP-a, a blizu su joj još i Švedska, Danska i Mađarska.

Foto: Shutterstock

Osim mesečnog dečjeg dodatka, roditelji dobijaju jednokratnu "dečju stipendiju" od oko 950 evra pri rođenju svakog deteta. Mnogi smatraju da je upravo ovakav sistem glavni uzrok što je pad nataliteta tekao mnogo sporije nego u ostatku Evrope.

Rešenje za demografiju u moderno doba: Usklađivanje majčinstva i rada i državna pomoć

Kako je za Le Monde istakao Lorens Tulemon, demograf s Nacionalnog instituta za demografske studije, "ako pogledamo poslednjih 40 godina, stopa fertiliteta Francuskinja ostaje relativno stabilna, sa između 1,8 i 2 deteta po ženi od 1975, s iuzetkom pada na oko 1,65 u 1990-ima.”

Još jedan francuski demograf, Olivije Teveno, objasnio je za Gardijan pre nekoliko godina da finansijska pomoć ima "dokazani, ali ograničeni" efekt, dok dečje potrebe u vidu jaslica i vrtića ima najkonkretniji učinak. Korelacija između dostupnosti jaslica i vrtića i stope nataliteta širom Evrope više je nego očigledna.

- Da bi politike za decu delovale, moraju biti velikodušne, ali postoji potreba i za kontinuitetom, izgrađenom na konsenzusu, kako bi porodice mogle da veruju državi. Kao što je slučaj u Francuskoj - zaključio je Teveno.

Prividni demografski paradoks u Evropi - to da zemlje južne i istočne Europe, mahom katoličke i tradicionalnije nastrojene nego zapadnoevropske zemlje, imaju još niži natalitet - ustvari odražava ključan istorijski obrt koji se često previđa.

Dok su do sedamdesetih godina prošlog veka zemlje s višim natalitetom bile one u kojima su žene uglavnom ostajale kući kao majke i domaćice, danas su to zemlje u kojima su žene ravnopravno zastupljene na tržištu rada, ali imaju konkretnu pomoć od države u usklađivanju karijere i majčinstva. Drugim rečima, one zemlje u kojima su porodične norme fleksibilne, žene imaju slobodu da rade čak i uz malu decu, pronatalitetne mere su velikodušne, a staranje o deci je dobro organizovano.

(Telegraf.rs)