Šta buregdžije iz Sarajeva misle o srpskim varijacijama bureka: Šta naručuju Bosanci, a šta turisti?

Burek je punih šest stoleća neizostavan na bosanskoj sofri. Na prostore Balkana stigao je već krajem 15. veka. Prema nekim istoričarima poreklo vodi od turske kuhinje, jer reč bur znači savijati. No, na to zašto je burek već stolećima nezamenjiv i neizbrisiv element bosanske kuhinje, ukazuje i činjenica da on nije omiljen samo kod lokalnog stanovništva, već je jedno od najtraženijih jela među turistima koji u BiH dolaze iz celog sveta.

Preporučujemo

Ko je željan da proba kvalitetan burek, sigurno će ga naći na Baščaršiji.

- Znamo da, kada pravimo burek, savijamo testo shodno tome koju vrstu bureka odnosno pite želimo da napravimo - priča za Telegraf.rs Fitim Fidani, generalni PR menadžer "Buregdžinice Bosna".

U ovoj buregžinici, koja privlače lokalce ali i turiste koji obilazce centar Starog grada, ponuda je raznovrsna, a sve počiva na tradiciji i kvalitetu.

- U ponudi imamo burek (pita sa mlevenim mesom), buredžik (pita sa mlevenim mesom, belim lukom i pavlakom), seckani burek (pita sa telećim mesom), krompirušu (pita sa kompirom), tikvenicu (pita sa tikvom), maslenicu (pita sa palvakom) i različite druge vrste pita koje proizvodimo po narudžbi - priča nam Fidani.

Iako gosti imaju priliku u ovoj buregdžinici probaju i pite poput sirnice ili zeljanice, Fidani objašnjava i to koliki "autoritet pripada bureku". Kako je kazao, "gostima možete ponuditi svako jelo, ali ako nemate bureka, onda nemate ništa".

Proces nastajanja omiljenog jela je sledeći:

- Za ukusan burek potrebno je da su svi sastojci kvalitetni. Prvo i osnovno je da osoba koja pravi pitu treba taj posao radi sa ljubavlju i predanošću. Kao da kuvamo nekome koga najviše volimo. Nakon toga sve treba da odgovara svojoj ulozi, kvalitetno brašno i jufka, sastojci od najboljih namirnica, u ovom slučaju najkvalitetnijeg mesa, i naravno sveže servirano uz dobro raspoloženje - objašnjava naš sagovornik.

Foto: Jelena Žerajić

Osim što u dobrom bureku sve mora biti najboljeg kvaliteta, ima još faktora koji utiču na to da burek postane najbolji.

- Važna je i temperatura peći, ali takođe i majstor koji tu pitu pravi. Jufka se razvija na licu mesta i u nju ubacuju najbolje namirnice. Pitu koju vi naručujete je spremljena najduže pre pola sata - priča Baftir Fidani za Telegraf.rs.

Burek na Balkanu postoji bar šest vekova, a na našim prostorima možete ga probati u bar 33 varijante. Krenuli su da prave i burek sa ajvarom, čvarcima, piletinom, šunkom i kačkavaljem. Neki su otišli i korak dalje, pa u Srbiji možete da probate i zanimljivu varijaciju - takozvani "hamburek", koji je u osnovi spoj bureka i pljeskavice.

I dok u Srbiji eksperimentišu, Sarajevo je odlučilo, bar za sada, da zadrži staru tradiciju. No, na razlike se gleda pozitivno.

- Upravo i zbog naše specifičnosti, dolaze nam ljudi iz svih krajeva sveta kako bi probali nešto što je vezano za Sarajevo, za Bosnu. Sarajevo je specifično po tome da kada se kaže burek – zna se na šta se misli. Burek je u Sarajevu isključivo pita sa mesom. Čuvena je izreka: sve su pite pitice, samo je burek pitac - kaže naš sagovornik.

Foto: Jelena Žerajić

Ističe da nove generacije nastoje da budu inovativne, ali smatra da to ne treba uvek raditi.

- Mi smo stava da postoje stvari koje se ipak ne mogu prilagođavati novom vremenu. Nego mi treba da se prilagođavamo i čuvamo tradiciju – u ovom slučaju način spremanja pite. Mi jesmo za inovacije, ali u našem poslovanju držimo se tradicionalnog načina spremanja pita - kaže Fidani.

Koju pitu naručuju Bosanci, a koju turisti?

Bosanci se u velikoj većini opredeljuju za burek, dok turisti uglavnom za neke miks varijante. Slovenci su recimo poznati po tome da vole sirnicu i da još dodaju šećera na pitu. Mlađe generacije većinom vole krompirušu, a starije često zeljanicu. Međutim, svi vole burek.

Gosti dolaze sa svih strana, na licu mesta zatekli smo najviše onih iz Turske, ali tu su i Nemci, Englezi, Španci, te oni iz regiona.

Najbolji burek, kažu da se pravi u Sarajevu. U to smo se i uverili.

(Jelena Žerajić)