Porodica preminule žene iz Hrvatske traži od bolnice 84.000 evra odštete zbog korona virusa

U Hrvatskoj je podnesen prvi zahtev za odštetu, odnosno nagodbu s bolnicom zbog smrti 84-godišnjakinje od kovida-19, za koju porodica iz jednog malog mesta s istoka Hrvatske, smatra da se zarazila u zdravstvenoj ustanovi KBC Zagreb.

Tražili su odštetu od 632.000 kuna (oko 84.300 evra), i plaćene troškove advokata.

- Bolnica je odbila nagodbu jer nema dokaza da se žena zarazila u bolnici, a mi smo preduzeli sve mere zaštite od korona virusa koje su u tom trenutku bile moguće - kaže prof. dr Ante Ćorušić, direktor KBC Zagreb.

Hoće li porodica podići sudsku tužbu, još uvek nije poznato. Međutim, bez obzira na ovaj slučaj, postoji mogućnost da tužbe vezane za korona virus budu znatno češće s obzirom na to da pandemija još ne pokazuje smirivanje, piše Jutarnji.hr.

Naime, tokom prošle godine u zdravstvenim ustanovama postojale su smernice koje omogućavaju određeni nivo zaštite od infekcije zdravstvenih radnika, a onda i pacijenata, ali je i s njima mogućnost prenosa bila velika, a razlozi za tužbe zbog toga su ograničeni.

Međutim, od trenutka pojavljivanja vakcine značajno se povećala sigurnost, ali samo ako su pre svih vakcinisani zdravstveni radnici.

To je razlog što je u nekim zemljama EU, kao što su Italija, Francuska, Grčka i Mađarska, vakcinacija obavezna.

Nažalost, u Hrvatskoj je situacija sa vakcinacijom zdravstvenih radnika još uvek loša.

Istina, 80 odsto lekara je vakcinisano, ali medicinske sestre i tehničari tek su stigli do polovine.

Držali se protokola

Naime, ovaj slučaj iz KBC-a Zagreb zapravo se ne temelji na "gruboj nepažnji ili nameri zaražavanja" ako se ono i dogodilo u bolnici.

Radilo se o pacijentkinji koja je u bolnicu došla zbog povrede rebara usled pada. Ona je testirana, i bila je u tom trenutku negativna na kovid-19.

Međutim, nekoliko dana posle njen test je bio pozitivan.

Premeštena je u KB Dubrava, gde je 6. decembra preminula. U KBC-u Zagreb ističu da su poštovani svi protokoli za sprečavanje širenja korona virusa.

- Vrlo je važno kod odluke, ima li pacijent pravo na odštetu ili ne, utvrditi da li preduzeto sve što je propisano u merama zaštite -  objašnjava advokat, Ana Gruber.

Vakcina menja situaciju?

Upravo kovid-19 razlog je što je u SAD-u, gde su odštete gotovo svakodnevna pojava, već na početku pandemije počelo menjanje zakona koji regulišu odštete u većini saveznih država kojim se osigurava "građanski imunitet za zaheve vezane za širenje kovida-19 osim u ograničenim situacijama koje uključuju grubi nemar, namerno i bezobzirno ponašanje, nepromišljeno nanošenje štete ili namerno nanošenje štete".

Drugim rečima teško da bi iko po tome mogao dobiti odštetu povezanu sa korona virusom sve dok se nije pojavila vakcina.

Hoće li se uvesti obavezna vakcinacija, još uvek se ne zna.

Mogućnost uvođenja novih mera zaštite zdravlja u zdravstvu zavisiće od epidemiološkog stanju u budućnosti, kao i donesenim zajedničkim merama nadležnih organa.

Trenutno se radi na dokumentu koji će uzeti u obzir aktuelnu epidemiološku situaciju, kao i sigurnost u zdravstvenim ustanovama.

Međutim, kako nema decidiranog odgovora "da" ili "ne" za obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika, jasno kažu u Ministarstvu da odštetu plaća bolnica zaraženom pacijentu ili radniku.

Može li se onda bolnica ipak zaštititi od plaćanja odštete koju je izazvao radnik koji jednostavno ne želi da se vakciniše?

Direktori bolnica smatraju da bi ustanove morale da imaju dodatni "alat" kojim bi se radnici pozivali na odgovornost ukoliko nisu vakcinisani.

- U trenutku kad je stigla vakcina situacija se menja jer postoji dodatna mogućnost zaštite. Ako lekari ili medicinske sestre nisu vakcinisani, a pacijent se zarazi korona virusom, onda se može dokazivati kako nisu preduzete sve mere zaštite koje su bolnici na raspolaganju - kaže advokat.

Da li bi odštetu trebalo da plati bolnica ili nevakcinisani radnik, odlučuju nadležni organi.

Moguće rešenje bi bilo da bolnica od svojih zaposlenih traži izjavu kojom potvrđuju da ne žele da se vakcinišu, ali da time prihvataju i naknadu moguće štete -  zaključuje Gruber.

(Telegraf.rs)