Potresna priča jedne majke: Izgubila sina (2) pred granicom sa Srbijom, i dalje ne može da ga nađe

Migrantkinja iz Somalije Varta Hira Digara kaže da se krajem prošlog meseca razdvojila od svog sina na granici Severne Makedonije i Srbije. Brojne domaće i međunarodne organizacije od tada pokušavaju da nađu dečaka, za koga majka kaže da ima tek nešto više od dve i po godine.

Jasmin Redžepi, predsednik organizacije Legis iz Skoplja rekao je za Al Džaziru da su o ovom slučaju obaveštene brojne organizacije u zemljama regije, ali još uvek nema informacija o detetu koje bi odgovaralo opisu Asima Ahmeda Abdija.

Ono što je ispričala majka Varta Hira Digare (26) je potresno.

Razdvojili su se 23. avgusta u blizini sela Vaksince, 20 kilometara od Kumanova, dok su su iz Severne Makedonije pokušavali peške da pređu u Srbiju, sa većom grupom muškaraca i žena.

Da ne bi zaostajala u hodu, Digare kaže da je starijeg sina dala ženi pored nje, pakistanskog ili avganistanskog porekla, da mu pomogne dok hodaju. Jedan deo grupe je stao da odmori, dok je drugi produžio.

U tom momentu došla je policijska patrola, rekla je Digare, sa kojom je bio drugi petomesečni sin.

Digare kaže da je policiji pokušavala da objasni da je njen sin otišao sa grupom ispred, ali policija se nije potrudila da nađe tu grupu i njenog sina.

Sa ostalim uhvaćenim ilegalnim migrantima dovedena je u makedonski tranzitni centar Tabanovce, na severu zemlje, na granici sa Srbijom, odakle je vraćena u Vinojug u Gevgeliji, oko 180 kilometara dalje na drugim kraju Severne Makedonije, na granici sa Grčkom.

"Policija je trebalo bolje da reaguje"

Vlasti Severne Makedonije prethodno su odbile apele nevladinih i međunarodnih organizacija, među njima i apel Crvenog krsta u Skoplju koji su tražili da Digare ostane u kampu na granici Severne Makedonije i Srbije, kako bi tragala za sinom.

Jedino što su joj dozvolili da ostane u kampu u Gevgeliji, i da ne bude vraćena u Grčku.

Digare je pod teškom depresijom. Ispočetka je odbijala hranu i psiholozi nisu imali načina kako da joj pomognu.

Redžepi kaže da je granična policija Severne Makedonije mogla bolje da reaguje u ovom slučaju.

- Na prvom mestu mogli su da obaveste graničnu policiju Srbije da pokušaju da otkriju i zaustave grupu migranata s kojom je možda bio i Digarin sin - kaže Redžepi.

- Redžepi dodaje da je od 2015. do 2016. je bilo više takvih slučajeva, jer je bili i više izbeglica.

- Sada ih ima manje, i granična policija je mogla ažurnije da deluje, potraži dete, javi se kolegama u Srbiji da ih sačekaju, zadrže i na kraju spoje, a ne da majku vraćaju u treću zemlju iz koje je prethodno došla - kaže on.

- Tu nema poštovanja prava deteta, Istanbulske konvencije, Evropske povelje ljudskih prava. Dakle, nema ničega osim samovolje granične policije koja ne gleda na izbeglice kao na ljude, već kao na brojeve - dodaje Redžepi.

Prema izveštaju humanitarne organizacije "Save the Children", objavljenom početkom septembra, u proteklih pet godina bežeći od sukoba, progona i nasilja, oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez pratnje, zatražilo je azil u Evropi, a procenjuje se da je ukupan broj dece gotovo sigurno mnogo veći, obzirom na to da mnoga deca ne budu identifikovana.

Krijumčari kad vlast zakaže

U izveštaju organizacije, pod nazivom "Zaštita izvan domašaja: Prava dece izbeglica i migranata u Evropi", objavljenom povodom petogodišnjice smrti dečaka Alana Kurdija, izbeglice iz Sirije, koji je izgubio život pored turske obale i postao tragični simbol izbegličke krize, navodi se da mnoga od dece izbeglica i migranata koja su došla do evropskih zemalja i dalje bore za dobijanje izbegličkog statusa.

- U istom periodu (za pet godina), više od 700 dece, među kojima su i bebe, izgubilo je život u pokušajima da se domognu evropskih obala, tokom opasnih putovanja preko mora - navodi ova organizacija.

Više slučajeva razdvajanja porodica "Save the Children", zabeležio je i na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Grčki otok Lezbos i Unsko-sanski kanton u Bosni i Hercegovini dve su tačke u Evropi sa najviše migranata koji pokušavaju preći u neku od zemalja zapadne Evrope.

- U avgustu smo u Unsko-sanskom kantonu svedočili alarmantnom porastu broja porodica koje su se razdvojile, čak šest tokom samo jednog meseca”, kaže Dubravka Vranjanac iz pomenute organizacije, sa ogrankom u BiH.

Tih šest porodica svedočilo je da je do razdvajanja došlo na granici sa Hrvatskom, rekla je Vranjanac, a u većini slučajeva nakon razdvajanja, deo porodice se nalazio u Bosni i Hercegovini, a deo u Hrvatskoj.

- Uzrast dece koja su bila razdvojena od roditelja je različit, a najmlađe dete imalo je samo tri godine. Okolnosti koje su roditelji navodili su bile različite. Mnogi su rekli da je do razdvajanja došlo tokom neuspešnog pokušaja da nastave put, u sveopštem metežu ili tokom navodnih prisilnih "vraćanja" s granice - dodala je Vranjanac.

Čak ako su i poznate adresa dece i njihovih roditelja, procedura spajanja tih porodica nije jednostavna, i nekad traje i do dve godine

- Kompleksnost i dužina procedure zavise od slučaja do slučaja. Ukoliko postoje dokumenta koja dokazuju srodstvo, ukoliko neko od članova porodice ima status u zemlji u kojoj se traži spajanje, onda je procedura jednostavnija, ali to ne znači da i u tom slučaju neće trajati jako dugo, a nekad i do dve godine - izjavila je Vranjanac.

Ona navodi da, u slučajevima sa kojima su se susretali najčešće nije dolazilo do instituta spajanja porodice.

- U nekim slučajevima je moguće da se po ugovoru o readmisiji jedan deo porodice vrati u zemlju u kojoj se drugi deo porodice nalazi. Ipak, porodice se neretko odluče da ne čekaju, već same nastave put iregularno i dođu do mesta gde se nalazi članovi porodice od kojih su razdvojeni. U avgustu smo se susreli sa jednim slučajem razdvajanja dve devojčice od roditelja unutar Unsko-sanskog kantona i u tom slučaju je do spajanje porodice došlo brzo, odmah po utvrđivanju lokacije i porodičnih odnosa - kaže Vranjanac.

Kada sistem podbaci, onda su izbeglicama jedina alternativa krijumčari, kritikuje Jasmin Redžepi.

Poslednja informacija koju imaju u nevladinoj organizaciji Legis je da je Digare pre nekoliko dana tražila da se vrati u Grčku. Verovatno će probati da ponovo stupi u kontakt sa krijumčarima i iz drugog puta da ilegalno dođe do Srbije, kako bi sama potražila sina.

(Telegraf.rs)