Ljubav prema poslu nasledila od oca, Amina pod vatrogasnim šlemom nosi hidžab: "Ljudi ostanu u čudu"

Foto: Facebook/ Vatrogasci Vogošća

Priča Amine Behlulović iz Sarajeva pokazuje da je u životu sve moguće. Ova hrabra i nasmejana devojka, rođena 2000. godine, članica je Dobrovoljnog vatrogasnog društva (DVD) Vogošća i s ponosom nosi hidžab. Ističe kako je i njen otac bio dobrovoljni vatrogasac, te da je na njegov nagovor odlučila da deo svog vremena posveti plemenitoj misiji pomaganja ljudima u nevolji.

Preporučujemo

- Otac me je nagovorio da potpišem pristupnicu, a kako sam tada bila maloletna, morala sam da čekam da završim srednju školu i napunim 18 godina. Od 2017. godine članica sam DVD Vogošća, a godinu posle sam položila ispit za dobrovoljnog vatrogasca - govori Amina Behlulović, piše Al Jazeera.

Kolege vatrogasci su najveća podrška

Potom je opisala kako je biti devojka pod hidžabom koja gasi vatru.

- Za mene je to nešto sasvim normalno. Primetim da se ljudi iznenade kada vide evojku na terenu, pogotovo kada skinem šlem, ostanu u čudu zbog hidžaba. Potom reakcije budu smešne i simpatične, jer je to retkost i u svetu, a kamoli kod nas. Po hidžabu sam posebna, pa me uglavnom svi po tome i zapamte - kaže mlada Sarajka.

Ponosna je na slogu njene ekipe, komandira, ali i predsednika DVD Vogošća, koji je jednako tretiraju na terenu.

- Svima na svetu želim kolege kakve imam ja. Zahvalna sam kolegama – kako profesionalcima, tako i dobrovoljcima – na prenesenom znanju. Kada pomislim da nešto ne mogu, oni su tu da me podrže i pokažu mi da mogu. Od njih svakodnevno dobijam vetar u leđa i motivaciju za dalji rad i napredak. Bez njih, definitivno, ne bih bila ovde gde sam danas. Izuzetno mi je drago da nema diskriminacije na terenu, što sam ravnopravna s njima i što sam rado prihvaćena - kaže Amina Behlulović.

Dodaje da DVD Vogošća trenutno broji četiri članice, a da su od toga dve aktivne.

Devojke mogu biti i u profesionalnoj brigadi

- Ne samo da smatram da treba da bude više devojaka u vatrogasnim društvima, već ih treba biti i u profesionalnoj vatrogasnoj brigadi. Možete videti devojku u vojsci, ali ne možete u profesionalnoj brigadi, i to mi se ne čini korektno. Ranije, zbog nekih uslova, devojke nisu imale priliku da konkurišu za posao vatrogasca, ali danas je to drugačije, što verujem da malo ljudi za to zna. Dokazala sam da ne samo da devojke mogu biti vatrogasci, već i da to mogu biti devojke pod hidžabom - naglašava Amina Behlulović.

Prema njenim rečima, dobrovoljni vatrogasci su drugopozivna ekipa i najviše posla imaju u proleće i jesen, kada ljudi čiste, odnosno pale smeće, te se vatra vrlo često proširi.

- Retko ko zove vatrogasce odmah. Prvo pokušaju sami da ugase vatru, ali to nije jednostavno, tako da dok dođu vatrogasci, vatra je već zauzela veliku površinu i tad tek dolazimo i nastupamo mi. Većina mojih kolega u sezonama požara dogovori na poslu skraćene smene kako bi mogli izaći na intervenciju.

Kada nema intervencija, radimo druge poslove u Vatrogasnom domu, čistimo opremu ili vežbamo. Pored intervencija, bavimo se i snabdevanjem vode za našu opštinu na mestima gde je neophodna, kao i dezinfikovanjem ulica, koje je pogotovo sad od izuzetne važnosti, jer je doba korona virusa. Povrh svega ovoga, kolege i ja dežuramo svakodnevno u našoj bazi kako bismo bili u pripravnosti našim sugrađanima - priča mlada Sarajka.

Od male vatre do katastrofalnog požara

Za nju najveći izazov predstavljaju visoke temperature, pogotovo u vrelim letnim danima.

- Oprema je jako teška i naravno da je vruće, ali moramo je nositi, jer nas štiti od vatre. Takođe, težina opreme ograničava brzinu i pokretljivost, ali sve se može uz volju i ljubav prema poslu. Mislim da je najvažnije biti psihički snažan - smatra ona.

Konstatuje da vatrogasci nisu tu samo da gase požar, već i da spašavaju ljude iz saobraćajnih nesreća i prirodnih katastrofa.

Neko mora čuti vrisak čoveka

- Nije jednostavno izaći na intervenciju i videti poginulu osobu ili osobu na umoru, ali i to je sastavni deo posla. Neko mora biti uz čoveka koji je zarobljen u automobilu i mora ga pokušati spasiti. Neko mora čuti vrisak čoveka koji je u saobraćajnoj nesreći izgubio nogu ili ruku, a pritom mora ostati pribran u tom trenutku, jer tada nema mesta za paniku.

Vatrogasac mora biti jak u svakom smislu, mora misliti brzo te mora biti spreman na bol – kako svoju, tako i bol drugih ljudi. Hvala Bogu, još nikad nisam učestvovala na intervenciji s ljudskim žrtvama i nadam se da nikad i neću - napominje.

Mladima poručuje da se okruže pozitivnim ljudima, koji će ih gurati ka napred.

- Kada nešto želimo, ako nemamo podršku bliskih ljudi, odustajemo, a to nije opcija. Isto tako, želim da se poslovi prestanu deliti na muške i ženske, već da se isključivo vodimo svojim interesima i kvalifikacijama. Poručila bih mladim ljudima da ne odustaju od svojih snova i da se okušaju u svemu što misle da mogu i žele raditi. Budite istrajni i podržavajte jedni druge - zaključuje Amina Behlulović.

(Telegraf.rs)