Seizmolog nam otkriva zašto je Balkan počeo da se "ljulja" i da li i Srbiji prete jaki zemljotresi

Foto: seismo.co.me

Zemljotres jačine 4,4 stepena po Rihterovoj skali koji je uznemirio građane Crne Gore u noći između petka i subote nije naneo materijalnu štetu. Osim u Crnoj Gori, potres se osetio i u Dalmaciji i na širem području Bosne i Hercegovine. Epicentar je bio sedam kilometara severoistočno od naselja Kruševice u Herceg Novom.

Preporučujemo

Kako su za Telegraf rekli u Republičkom seizmološkom zavodu, potres od 4,3 stepena po Rihterovoj i 6 stepeni po Merkalijevoj skali u Herceg Novom, bio je na oko pet kilometara severno od Herceg Novog. Potres te jačine može da izazove mala oštećenja, ali nema informacija da li ih ima.

Prema rečima seizmologa Slavice Radovanović, zemljotres koji se noćas dogodio u Crnoj Gori ni po čemu ne iskače od normale i uklapa se u model dešavanja seizmičnosti i u regionu i u Crnoj Gori.

- Pre svega, to nije štetan zemljotres, samim tim nije mogao da izazove štete ni u epicentralnoj oblasti, kako je dežurni kolega seizmolog iz Crne Gore rekao, koji jedini ima podatke sa terena, tako sigurno ne ni u Srbiji i u nekim okolnim zemljama. Govoriti o štetama u zemljotresu magnitude 4,5 nije realno - napominje ona.

Radovanovićeva je podsetila na razoran zemljotres koji se 1979. godine desio u Crnoj Gori.

- Crna Gora je 1979. godine, što za zemljotrese nije bilo tako davno, imala svoj najjači zemljotres čiji je povratni period, znači period u kome verovatno da će se pojaviti, vrlo dug. A ako znate da je pre zemljotresa u Hrvatskoj prethodni jak potres bio na početku 20. veka, znači prošlo je više od 100 godina. Da li je realno očekivati da se u Crnoj Gori ponovi onakav zemljotres posle 42 godine? Nije realno. Ja da sam u Crnoj Gori sada, ja ne bih očekivala jači zemljotres upravo zato što sam ja seizmolog i moram da razmišljam o nekim modelima koji pokazuju šta jeste, a šta nije moguće. Jako je mala verovatnoća da bi se mogao dogoditi jači  zemljotres - navodi Slavica Radovanović.

Posle Italije aktivnost se preselila na Balkan

Da li taj zemljotres, sa druge strane, ne samo u vezi Crne Gore nego čitavog tog prostora, iskače nekako, da li je iznenađujući? Nije, navodi ona.

- Rekli smo još posle onih italijanskih zemljotresa od pre nekoliko godina da će se seizmička aktivnost preneti na prostor Balkana. To je takođe normalan sled događaja, da ćemo biti svedoci nekih jakih potresa na Balkanu. Albanija je na jugu imala zemljotres magnitude 6,3 stepena, Hrvatska je na severu imala zemljotres magnitude 6,3 stepena, naravno da i prostor između njih mora da učestvuje nekako u seizmičkoj aktivnosti. Možemo da govorimo o tome gde je veća, a gde manja verovatnoća da će doći do zemljotresa - kaže stručnjak za zemljotrese.

Dalmacija kao sledeći epicentar?

Kad razmišljate o verovatnoći onda razmišljate i o tome šta hrvatski seizmolozi preduzimaju poslednjih godinu dana. Jako puno nabavljaju seizmološke opreme, spremaju se da kod Dubrovnika sprovedu jedan detaljni projekat izučavanja dubrovačkog raseda, navodi Slavica Radovanović. Zašto?

- Zato što sumnjaju da prema onim modelima je sada već porasla verovatnoća da se negde u Dalmaciji dogodi jači zemljotres. Moglo bi se reći da je ovaj zemljotres kod Herceg Novog samo jedan u nizu događaja koji će prethoditi nekom jakom zemljotresu na jadranskom primorju. Postavlja se pitanje da li će on biti u Srbiji, početi odatle negde ili na nekom drugom mestu? Da podsetimo, pre oko mesec dana bio je i zemljotres kod Šibenika, koji je imao sličnu magnitudu. Takvi zemljotresi, te magnitude ne javljaju se svaka dva dana, nego relativno retko. Na tom prostoru negde će biti sledeći jači zemljotres, naravno ne jači od onih koje smo u prošlosti videli. Nadajmo se da će biti na nenaseljenom prostoru, a kada, na to pitanje niko ne može da da odgovor - navodi Slavica Radovanović.

Jači potresi u regionu

Crna Gora

Potres koji se desio 15. aprila 1979. gdine u Crnoj Gori u 6.19, sa magnitudom 7.0 jedinica Rihterove skale izazvao je katastrofalna razaranja sa intenzitetom od IX stepeni Merkalijeve skale na celom Crnogorskom primorju, na dužini od preko 100 km. Epicentar zemljotresa se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti od 15 km od obale. U ovom zemljotresu 101 osoba je izgubila život u Crnoj Gori i 35 u Albaniji. Stradali su gradovi: Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi, a razoreno je 250 naselja. Jedna od specifičnih manifestacija oštećenja tla izazvana zemljotresom bile su pojave  klizišta i odrona, navodi se na sajtu Sektora za seizmologiju Crne Gore.

Skoplje

Jedan od najjačih zemljotresa u regionu pogodio je Skoplje 1963. godine i bio je jačine 9 stepeni Merkalijeve skale. Pomeranje tla jačine 6,1 stepen Rihterove skale, koje je trajalo večnih 17 sekundi, registrovano je 26. jula 1963. godine u 5 sati i 17 minuta. Iako je pogodio samo južni deo Jugoslavije, stravičan udar u kojem je više od 1.000 ljudi poginulo, oko 3.000 njih je povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo je bez krova nad glavom, uzdrmao je srca svih stanovnika SFRJ.

Albanija

U zemljotresu u novembru 2019. je stradala 51 osoba, a povređeno je nekoliko stotina ljudi. Potpuno je uništeno 1.183 objekata, dok je 558 stanova i 5.494 kuća teško oštećeno, podaci su albanskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Evakuisano je 3.224 ljudi.

Banjaluka

Još jedan jak zemljotres se desio 27. oktobra 1969. godine u Banjaluci. Bio je jačine 6,4 stepeni Rihterove skale, odnosno 8 stepeni Merkalijeve skale. Zemlja je tog jutra počela da se trese u 2.55 časova i nastavila sa drmusanjem punih šest sati. Grad u Bosni i Hercegovini pogodio je najrazorniji zemljotres u njegovoj istoriji. Tada je poginulo 17 ljudi, a 1.117 je teže i lakše povređeno. Banjaluka je doživela temeljno razaranje - više od 80.000 stambenih jedinica je uništeno, kao i stotine objekata i ustanova.

Petrinja

U zemljotresu jačine 6,2 stepena to Rihteru koji je 29. decembra 2020. godine oko podneva pogodio Hrvatsku, stradalo je najmanje sedam osoba, među kojima i dvanaestogodišnja devojčica, desetine su pvređene. Svaki drugi objekat u gradiću na oko 50 kilometara od Zagreba je oštećen ili označen crvenim znakom X - što znači da mora da se ruši, jer takvim građevinama ni sanacija nije moguća.

(Telegraf.rs)