U ilegalnom biznisu koji cveta u Hrvatskoj deo kolača uzimaju i Srbi: "Po vožnji zaradim i 300 evra"

Foto: Shutterstock

- Imao sam svoju firmu preko Ubera i tako sam upoznao prvooptuženog. On mi je jedan dan seo u vozilo. Ponudio mi je da vozim migrante unutar Hrvatske. Posao mi je bio da ih ostavim blizu granice sa Slovenijom. Ili da ih povremeno pokupim u Sloveniji i vozim do Italije. Cena je bila 200, 300 evra po vožnji. Migranti su dolazili iz BiH peške.

Preporučujemo

Uglavnom se radilo o Pakistancima i Avganistancima. Imali su vodiča koji bi im pomogao da pređu hrvatsko-slovenačku granicu. Jednom sam migrante vozio od Metkovića do Zagreba i za to sam od prvooptuženog dobio 1.000 evra. Za tu sam vožnju angažovao još jednu osobu, kojoj sam od tih 1.000 evra dao 300.

Kada bismo migrante dovezli na lokaciju koja je bila dogovorena, tamo bi ih neko preuzeo. Dobijao sam preko mobilnog lokacije na kojima treba da pokupim migrante, a kada bih tamo došao, rekli bi mi kuda treba da ih vozim.

Za vožnju od 100 evra naviše, plaća se po obavljenom poslu

Rute su se različito plaćale. Za rutu od granice s BiH do Zagreba cena je bila 100 evra po osobi. Za vožnju do hrvatsko-slovenačke granice i po Sloveniji 300 evra po osobi. Plaćanje je obično bilo nakon obavljenog posla.

U zavisnosti od toga koliko je bilo migranata, zavisilo je u koliko će automobila biti prevoženi i hoće li se koristiti prethodnica. Posao prethodnice je bio da pazi da na putu ne bude policije, odnosno da javi ako uoče policijska vozila – objasnio je svojevremeno istražiteljima Vjekoslav Ž. kako funkcioniše krijumčarenje ljudi, prenosi Večernji.hr.

On je najprije bio uhapšen, pa zatim i optužen kao deo međunarodne grupe koja se bavila krijumčarenjem ljudi.

USKOK ih tereti da su od jula do novembra 2018. godine prebacili najmanje 153 strana državljanina, pri čemu su zaradili nešto više od 55.000 evra.

Ni pandemija nije zaustavila biznis

Novac je podeljen između njih, grupa trenutno čeka suđenje, a problem ilegalnih migracija, koje su pale u drugi plan zbog pandemije kovida-19, apostrofirao je i Europol.

Oni su nedavno objavili svoj godišnji izveštaj o ilegalnim migracijama i s tim povezanim kriminalom, kao što je trgovina ljudima, falsifikovanje isprava i seksualno zlostavljanje.

Iz njihovog izveštaja ispada da krijumčarenje ljudi, odnosno trgovina ljudskom bedom, nije posustala iako je zbog pandemije kretanje mnogima širom sveta bilo znatno otežano, ako ne i onemogućeno u poslednjih gotovo godinu i po dana.

Međutim, kriminalci ne bi bili to što jesu kada se ne bi brzinom svetlosti prilagodili novonastalim uslovima. Pa je tako krijumčarenje ljudi, prema Europolu, uprkos pandemiji, u 2021. najozbiljnija pretnja s kojom se, u sigurnosno-kriminalnom smislu, suočava EU.

Od početka 2020, odnosno od početka pandemije kovida-19 u EU, krijumčarenje imigranata i trgovanje ljudima je u porastu, a Europol ističe i da se osim već znane zapadnobalkanske rute pojavila i nova - severnoafrička, koja preko Maroka vodi prema Španiji.

Ta je ruta postala aktuelna u poslednje vreme, pogotovo nakon što je 6.000 očajnika sredinom maja iz Maroka plivajući pokušalo da uđe u Španiju pokraj graničnog prelaza u enklavi Seuti.

Neki od njih, među kojima je bilo i dece, su se nažalost i utopili, a taj masovni ulazak na teritoriju Unije pokušala je da spreči i španska i tamošnja obalska straža odvraćanjem ilegalnih migranata ili njihovom naknadnom deportacijom u Maroko.

Ovakvi masovni pokušaji ilegalnih prelazaka rezultat su trome politike EU koja od 2015, kada je počela imigrantska kriza, nije uradila ništa ili je uradila jako malo kako bi se ti problemi rešili. Zemlje koje su prve na udaru imigranata, poput Španije, Italije, Grčke ili Malte, prepuštene su same sebi.

Istina, u tim zemljama postoje kampovi za prihvat izbeglica, ali uslovi života u njima nedostojni su čoveka.

Problem je umnožen i zbog pandemije kovida-19, a dok EU bezuspešno sastanči ne rešavajući problem, nesretnici koji iz svojih zemalja beže od ratova i gladi i sve što žele jeste pristojan život dostojan čoveka, često te živote gube po putu u imaginarno bolje sutra.

Obrnuli desetine miliona evra

Kako to u praksi izgleda, Europol je objasnio na primeru nekoliko akcija koje je sproveo prošle godine protiv krijumčara ljudi.

Uglavnom su ciljali krijumčare koji su ljude prebacivali iz Afrike u Španiju ili preko La Manša u Veliku Britaniju. U ovom poslednjem slučaju krijumčari su u preko mora u trošnim čamcima pod okriljem noći i u nemogućim vremenskim uslovima prebacili ili pokušali da prebace oko 10.000 nesrećnika, koji su za taj “put” plaćali 7.000 evra “po glavi”.

Koliko je to unosan posao za one koji se njime bave, svedoči podatak Europola da je ta konkretna kriminalna grupa na krijumčarenju ljudi zaradila gotovo 70 miliona evra pre nego što je razbijena, odnosno pre no što je 20-ak pripadnika te kriminalne organizacije uhapšeno.

Novac zarađen na tim “poslovima” kriminalne grupe peru kroz poslove nekretnina, pa je jasno zašto Europol smatra da ovakvi kriminalni poslovi na duže vreme ugrožavaju sigurnost cele Evropske unije.

Što se pak tiče zapadnobalkanske krijumčarske rute, ona se uglavnom odvija putevima, a u tim “poslovima” važnu ulogu imaju i državljani Hrvatske, ali i Srbije.

Prema Europolu, državljani Srbije među prvih su pet nacija kad je reč o uhapšenim vozačima čiji je posao da voze imigrante. Osim Srba tu su još Hrvati, Rumuni, Bugari i Turci, a krijumčarenje drumom često je jednako opasno kao i krijumčarenje morskim putem.

Jer ilegalni imigranti često se prevoze u modifikovanim vozilima, kamionima s dvostrukim dnom ili u posebno sagrađenim skrivenim prostorima.

Da su takvi uslovi transporta nehumani, nepotrebno je isticati jer u tim skučenim prostorima zna biti i po više desetina ljudi, koji su prisiljeni bez vode i vazduha biti satima.

I što je najgore, za to plaćaju hiljade evra, bez ikakve garancije da će se na kraju dokopati tog toliko željenog boljeg života.

Nekoliko je takvih ljudskih transporta otkriveno i u Hrvatskoj, čiju policiju brojne evropske nevladine organizacije sve češće prozivaju za nehuman tretman ilegalnih imigranata. U tim pričama, koje hrvatski MUP redovno demantuje, spominju se batinanja, premlaćivanja, skidanja do gole kože, seksualna zlostavljanja, otimanje...

Da li u tim pričama ima istine ili ne, verovatno se nikad neće saznati, a kako piše Večernji, sve više je onih koji smatraju da hrvatska policija taj nasilni "push-back" sprovodi s tihim odobrenjem EU jer je to “cena koju Hrvatska treba da plati da bi ušla u Šengen".

Međutim, kada se spomenuta problematika sagleda u svetlu policijske statistike, onda ta statistika kaže da je krijumčarenje ljudi bila najzastupljenija vrsta organizovanog kriminala u Hrvatskoj u 2020.

Iz policijskih statistika proizlazi da je s krijumčarenjem ljudi bilo povezano 32,1 odsto krivičnih dela koja su 2020. počinjena iz sfere organizovanog kriminala. U MUP-u priznaju da im je kovid, odnosno zabrane kretanje povezane s njim, ipak 2020. pomagao, pa su tako 2019. procesuirali 946 dela koja se odnose na protivzakonito prelaženje granice, dok je 2020. takvih dela bilo 698, što je za 26,2 posto manje.

Kažu i da su spomenutih 698 dela počinila 692 počinitelja i da su to većinom bili strani državljani jer su takva bila 424.

Što se tiče cele EU, prema podacima Frontexa, tokom 2019. je u EU bilo 141.700 nezakonitih prelazaka granice, što je pet odsto manje od 2018. i najmanje u poslednjih šest godina. Od tog broja, 106.200 prelazaka bilo je preko mora, što je sedam odsto manje od 2018, dok je preko kopna ilegalno granicu prešlo 35.500 ljudi, što je otprilike isto kao 2018.

Frontexovi podaci za 2020. kažu da je od januara do avgusta 2020. u EU ilegalno ušlo 61.500 osoba, što je 13 odsto manje nego u isto vreme 2019. Na tri glavne morske rute nestalo je ili poginulo 1.885 osoba, što je, kaže Frontex, 18 odsto manje nego godinu pre kada je poginulo ili nestalo 2.299 ilegalnih imigranata.

Istovremeno, Frontex kaže da je 2019. EU naložio 491.000 imigranata koji su u nekom trenutku ušli u EU da napuste EU, što je osam posto više no godinu pre. Među onima kojima je naloženo vraćanje u matične zemlje većinom su bili državljani Ukrajine, Maroka, Albanije, Avganistana i Alžira. Već iz ovih podataka vidljivo je da je migracija i legalnih i ilegalnih uvek bilo i uvek će ih biti.

(Telegraf.rs)