Nepropisno nanošenje peska na hrvatskim obalama preti da izazove ekološku katastrofu

 
  • 2
Biševo, ostrvo, Hrvatska, more, turizam, leto Foto: Shutterstock

U senci epidemije koronavirusa na obalama Jadrana se već mesecima odvija nepropisno nasipanje i proširivanje plaža kojim se narušava živi svet u okolini i preti opasnost od ekološke katastrofe.  

Plaže se dohranjuju, nasipaju i proširuju, čime se povećava veštački deo obale u odnosu na prirodni. Uz to se dobar deo plaža nasipa neprikladnim, otpadnim materijalom i šljunkom u kom se nalazi velika količina zemlje i mulja.  More raznosi mulj koji se taloži na velikim površinama i stvara sedimentaciju koja trajno guši prirodnu morsku floru i faunu. Makarska, Podgora, Jadranovo, Crikvenica i uvala Vruja kod Omiša samo su neke od lokacija na kojima se ove nepropisne radnje dešavaju. Na društvenim mrežama poslednjih dana ljudi objavljuju veliki broj videa i slika protestujući protiv ovog uništavanja prirode, piše Index.hr.

Nepropisno nasipanje uništava sav život

U njemu stradaju i flora i fauna - cele livade strogo zaštićene vrste morske cvetnice, koje obogaćuju more kiseonikom, pa su samim tim i staništa za mnoge vrste riba, puževa i rakova. Ugrožene su i alge, kao i druge vrste poput sunđera, korala i mahovnjaka, piše Index.hr.

Dobar deo te devastacije odvija se pod izgovorom dohranjivanja plaža. Naime, tokom zime morski talasi terani ponajviše vetrovima jugom i maestralom odvlače šljunak s plaža pa se on povremeno mora dodavati i spada u uobičajeno održavanje plaža. Međutim, često se događa da se za vreme dohranjivanja nasipaju delovi koji ranije nisu bili nasipani kako bi se površine pod plažama povećale bez potrebnih dozvola za čiju realizaciju treba vreme.

Morski biolog Petar Kružić s Prirodno matematičkog fakulteta u Zagrebu upozorava da nasipanje obala i plaža neprikladnim materijalima pred turističku sezonu uzima sve više maha.

- Iako ima pozitivnih primera dohranjivanja plaža gde se pazi kakav se materijal dodaje i koliko će se tog materijala utrošiti, sve je više primera gde se ovakav postupak pretvara u ekološku katastrofu - kaže Kružić.

- Postoje brojni primeri uređivanja plaža neodgovarajućim materijalima kao što su građevinski otpad, šljunak s velikim procentom zemlje, pa čak i samom zemljom. Udeo zemlje u šljunku kojim se nadohranjuje plaža ne bi smeo da bude veći od 5 odsto, kako čestice gline ne bi negativno uticale na morski svet oko plaže. Materijal s većom količinom zemlje trebalo bi da se koristiti samo za uređivanje najvišeg dela plaže do kog ne dopirutalasi i gde ne postoji opasnost da će zemljani materijal završiti u moru - tumači biolog.

(Telegraf.rs/Index.hr)

Video: Muzej grada Beograda otvorio izložbu o nobelovcu Ivi Andriću u Pekingu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA