Spas od nasilnog oca Iranac našao na Balkanu: "Hteo je sestrice da uda, imale su samo devet godina"

Foto: Pixabay

Pre dve godine mladi Iranac Jazdan Fajaz s majkom i dve mlađe sestre kupio je kartu za Beograd, odakle su preko BiH stigli do Zagreba. Iz Irana su pobegli zbog porodičnog nasilja, a put do Zagreba nije bio lak.

Preporučujemo

U Beogradu su bili oko devet meseci u prihvatilištu za migrante, potom su u BiH proveli oko mesec dana. Nakon toga su odlučili da krenu put Hrvatske, piše HRT.

Put Evrope je sa majkom i sestricama krenuo da bi pobegli od nasilnog oca. Jazdan je ispričao detalje svog teškog detinjstva.

- Čim bih čuo da mama vrišti, trčao bih u kuhinju i sakrio noževe, da ne bi ni došlo do toga da tata povredi mamu. Par puta je to uspeo, nažalost. Sećam se šta se sve dogodilo. Svaki put kada bih zatražio pomoć, rekli bi mi da ne mogu biti protiv svog oca. Svaki put kada bi mama zatražila neku zaštitu rekli su joj da mora imati četiri svedoka da bi mogli da utvrde da se to dogodilo. Pitam se, ko osim nas u našem domu to može dokazati - priča dečak.

Tu nije bio kraj njihovim mukama.

- Kada su moje sestre malo narasle, kada su imale devet godina, po islamskom šerijatu su mogle da se udaju. One su htele da se školuju, kao i ja. Mama je isto to htela. Ali je otac rekao da one moraju da se udaju, i da to moraju da urade. Svaki put kada je govorio s nekim porodicama, mama je potajno odlazila kod njih i molila ih da to otkažu, rekla im je istinu. Nismo ništa mogli da uradimo. Nikakvu zaštitu nismo imali - priča Jazdan.

On kaže da ga je otac, kada je imao samo 12 godina, prislio da radi kod brava.

- Morao sam da prekinem školovanje. Mogao mi je reći da ne idem u školu, i to je bilo sasvim normalno. Ja sam sa strane ipak pratio školu. Volim školu, obožavam školu.

Jedva čeka da postane doktor

Jazdan je sad učenik 2. razreda Medicinske škole u Zagrebu.

- Jedva čekam da završim školu i upišem fakultet, da bih mogao da ispunim svoje želje i da postanem doktor.

Profesorka hrvatskog jezika Meri Pupačić rekla je da Jazdan posebno voli lektiru. To ju je iznenadilo jer, kaže, lektira je boljka učenika.

- Multikulturalnost je nešto što je dobrodošlo. Ja sam motivisana Jazdanom. On je meni moje drevno svetlo s Istoka. Ja s njim želim da radim projekte. Želim da učim farski jezik i pisanje. Želim da prođe korona kako bi svi mi učestvovali u tome - da mi njemu dajemo našu kulturu i naš jezik, a on nama daje svoju kulturu i svoj jezik - kaže profesorka.

Svaki čovek ima pravo na slobodu

- Kada smo dobili međunarodnu zaštitu, na dve godine dobili smo smeštaj. Sve je krenulo lepo. Mama je počela da uči hrvatski jezik. Sada smo već započeli postupak za otvaranje frizerskog salona. Uskoro će ona otvoriti frizerski i kozmetički salon, zato jer je ona i frizerka i kozmetičarka - kaže mladić.

Njegova mama Fatemehe Reihani kaže da je njoj dovoljno što joj deca idu u školu.

- Da mi drugi ne odlučuju šta će raditi. Da ne dođu do nekog nivoa, pa im kažu - dosta ti je, više nećeš učiti. Meni je dovoljno da imam taj mir. I da nisam kao zatvorenik u kući, da ne moram da pitam ako idem napolje, kao što to ne moraju ni druge žene u Hrvatskoj. Mogu da prošetam i  vidim lepote u Hrvatskoj - kaže Fatemehe.

- Svaki čovek ima pravo na slobodan život. Treba da postoji ravnopravnost. Ne treba da se događa da ti neko kaže da "ti sad moraš da ideš da radiš". Vidim ljude na ulici kako se igraju sa svojim očevima, a onda se setim kakav je bio moj otac prema meni. Teško je to nositi. Ali ja gledam pozitivne stvari koje sada imam, a to je da idem u školu i da je sve onako kako treba da bude - kaže Jazdan.

(Telegraf.rs)