Hrvatski mediji o "Dari": Zamera se boja uniformi ustaša i glumci koji glume "dorćolskim naglaskom"

Veliki broj ljudi gledao je sinoć premijeru filma "Dara iz Jasenovca", a ostvarenje Predraga Antonijevića izazvalo je brojne reakcije u javnosti, kao i na društvenim mrežama.

Hrvatski mediji su u izvesnoj meri izvestili o projekciji filma koji govori o zločinima koje su učinile ustaše nad srpskim i nesrpskim življem u logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata.

"Večernji list" ocenjuje da je potez da se film emituje prvo na televziji, a ne u bioskopu "bio poprilično čudan", i dodaje u recenziji da "Dara iz Jasenovca pretenduje "da bude svojevrsna srpska 'Šindlerova lista', film koji će govoriti o patnjama jednog naroda i fašističkim zločinima"

- "Dara iz Jasenovca" prikazuje život u kocentracionim logorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški gledan očima 10-godišnje Dare Ilić (Biljana Čekić), koja je s Kozare dovedena u Jasenovac s majkom, starijim i mlađim bratom. Njen otac već je bio tamo, radeći kao grobar u Gradini. Neposredno pre odlaska u Staru Gradišku, Dari su ubili starijeg brata i majku i ona sama mora da se brine za dvogodišnjeg brata u paklu logora. Nakon toga počinje nabacivanje radnje kojoj je očigledna namera da prikaže ustaše što krvoločnijima i nehumanijima - navodi se u tekstu objavljenom na tom portalu.

- Naravno, niko ne može da porekne da su se u Jasenovcu događali strašni zločini, da su deca gušena plinom, ljudi ubijani maljem i klani velikim noževima, ali to ne znači da je trebalo od tih likova da se prave karikature. Reditelj je tako napravio sličnu stvar kao na primer Oja Kodar u filmu "Vrijeme za" ili Jakov Sedlar u "Četveroredu" - dodaje se u članku koji je napisao Samir Milla.

Boja uniformi

"Večernji" ističe da je Antonijević napravio nekoliko faktografskih grešaka, te se navodi da su ustaše u filmu nosile crne uniforme, iako je, kako se ističe u tekstu, da je "službena uniforma bila svetlozelene boje, a crne uniforme su nosili samo pripadnici Crne legije".

- Valjda je tako hteo da dočara dodatno zlo. U Staru Gradišku je ubacio i časne sestre, premda one tamo nisu nikad bile. A te časne sestre izgledaju kao najgore negativke iz horor filmova, plavih očiju i prodornog pogleda. U jednoj sceni glavna časna sestra indoktrinira decu u učionici, dok su na zidu fotografije Ante Pavelića i Alojzija Stepinca, koje je posebno spomenula kao njihove vođe - stoji u tekstu.

- Poznato je da je Stepinac tokom rata i sam spasio puno dece i osuđivao ono što se događalo u Jasenovcu, tako da je malo teže očekivati njegovu sliku na zidu tog logora. Takođe, po ovom filmu ispada kako su u Jasenovcu bili samo Srbi, Jevreji i Romi, te da nije bilo Hrvata. Jedina Hrvatica koja osuđuje ustaše pojavljuje se na početku filma - dodaje se.

Recenzija govori i o sceni slavlja u kojoj za stolom sede Nemci i ustaše, a mladi nacista posle prikazanog zločina povraća.

- Dok ustaše i Nemci jedu, Srbi moraju da plešu kolo oko stolica. Kad muzika stane, onaj ko ne sedne ubijen je od strane Ante Vrbana (Igor Đorđević), koji istim nožem kida jabuku i kolje ljude. To sve iz automobila prate Dinko i Nada Šakić kojima se čin klanja toliko svidi da se upuste u koitus. Naravno, da su se tu američki recenzenti zbunili, jer su pomislili kako se radi o incestu između brata i sestre Luburić. Naime, likovi Nade i Dinka su potpuno marginalni, ne progovore niti jednu reč, osim što se spomenu, i jasno je kako su to samo radi te šokantne scene - piše u tekstu "Večernjeg".

"Glumci sa dorćolskim naglaskom"

- Antonijevićevi likovi tako su većinom nabacani za potrebe pojedinih scena, a prosečni gledalac će verovatno i da se zbuni, pogotovo kod ženskih uloga, jer sve zatvorenice imaju marame na glavi, pa se može dogoditi da se zamislite ko je od njih majka dece koju smo upravo videli, a ko nova zatvorenica. Osim Hrvatice na početku valja spomenuti i ubacivanje Dijane Budisavljević, koja je prikazana tačno onakva kakva je i bila. Poseban bonus ide glumcima koji glume ustaše koji pričaju hrvatski s dorćolskim ili vojvođanskim naglaskom- dodaje se.

Autor je pohvalio muziku iz filma "Dara iz Jasenovca", koju potpisuju Aleksandra Kovač i Roman Goršek.

- Moćno napisanih orkestracija ne bi se posramili ni najveći holivudski spektakli. A Antonijeviću predlažem da pogleda "Quo vadis, Aida?" Jasmile Žbanić, gde može da se vidi kako se jednako grozni zločini mogu napisati mnogo bolje napisanim likovima i bez prskanja po ekranu u stilu jeftinih horora - dodaje se u tekstu.

"Ovo nije antihrvatski film"

Portal Index preneo je izjavu predsednika Aleksandra Vučića.

- Gledao sam film, svideo mi se. Težak je, ali mislim da je važan za naš narod. Važno je što je napokon napravljen film o najvećem stratištu srpskog naroda. To se dogodilo na moju inicijativu. Ponosan sam na tu činjenicu, što su se posle 75 godina neka vlada i neki predsednik setio to da podrži - istakao je Vučić, a prenosi ovaj portal.

Index se, takođe, objavio i izjavu režisera filma Predraga Antonijevića, koji je istakao da ovaj film "nije antihrvatski, ali je antiustaški.

- Naravno, znamo da je veliki broj ljudi u Hrvatskoj čista srca i oni su to pokazali nakon što su onaj film o Dijani Budisavljević na Pulskom festivalu nagradili, ali ima značajan broj ljudi u Hrvatskoj koji i dalje gaje ustaški legat u NDH. Tako su krenuli odmah i napadi na ovaj film bez da se film vidi. Biće svuda u svetu i po fakultetima, kako da kažem, naučno-nastavno štivo i o njemu će se razgovarati - kazao je Antonijević, a prenosi portal.

"NDH natopljena krvlju nevinih"

Hrvatski istoričar i teolog Goran Šarić objavio je na Fejsbuku svoje viđenje o "Dari iz Jasenovca" i rekao da je trebalo "da prođe više od sedam decenija da se u Srbiji snimi film o jednom od najmonstruoznijih genocida koje je čovečanstvo zapamtilo (ako ga uopšte pamti), a istorija ljudskog roda je istorija genocida, zločina, greha i pobune ljudi protiv Boga".

- Nikad neću zaboraviti suze Hrvata, bivšeg jasenovačkog logoraša, koji je tada već kao sedi starac prepričavao događaj kom je prisustvovao u logoru. Pedeset godina je jako puno vremena, pa ipak, plakao je kao dete dok je opisivao kako je izvesna ustašica Marija ubijala bebu udaranjem glave o zid. Ljudski um ne može pojmiti razmjer tog zla. Jasenovac nije bio neka izolovana kuća strave, nego je čitava NDH natopljena krvlju nevinih žrtava. Četiri godine pakla na Zemlji - napisao je Šarić na Fejsbuku.

- Nije moguće ni u jednoj knjizi, niti na jednom filmu da se prikaže ono što se tada događalo. Svakako je pohvalno što je neko pokušao to da ekranizuje, što je film prikazan na RTS-u, što je država stala iza projekata. Međutim, ponovo se (nakon katastrofalne serije "Nemanjići") pokazuje da Srbi nisu u stanju snimiti dobar film o sebi i svojoj istoriji, ako nije sa autošovinističkih pozicija. Ako se sami sebi ne rugaju - dodaje se u objavi.

"Ko je i zašto je?"

Kako se navodi u objavi, "problem filma nisu ni patetika ni crno-beli prikaz karaktera".

- Svaki hrvatski ratni film ili svaki film o Srebrenici ima 100 puta više patetike. I može li među ustaškim čuvarima u dečjim logorima iko da bude ne bep, nego i tamno-svi? Problem je što film, ako je rađen za međunarodnu publiku, nije objasnio ko je i zašto pobio stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i Hrvata u desetinama logora i u nebrojnim stratištima po selima NDH. Nije objasnio genezu zla. Nije ga potpisao, imenom i prezimenom - tvrdi Šarić.

- U jednom ovakvom filmu atmosfera pakla se ne postiže brutalnim scenama nasilja ni divljačkim ispadima ustaških zlikovaca i to je najveći promašaj filma. Režiser i scenarista pokazali su potpuno nerazumevanje istorije, duha onog vremena, duha ustaškog klero-fašizma. Oni ustaše prikazuju kao neke alfa nasilnike iz kraja, gnevne vođe navijača, Zemunce, Velju Nevolju. Ne, ustaše su bile hladni i mirni sadisti, zlobni i pakosni, ljigavi, ali staloženi. Da sam ja snimao film, za uloge ustaša koristio bih današnje negiratelje ustaškog genocida, Igora Vukića i njegovu besramnost kojom negira pokolje u Jasenovcu, Stjepana Razuma i njegovu perverznu mirnoću, Romana Ljeljka i onaj pogled prevarant - istakao je ovaj istoričar.

Šarić smatra da je trebalo da režiser i scenarista pogledaju nastupe u hrvatskom saboru Hrvoja Zekanovića i "sladostrasnu mržnju kojom govori o Srbima, fanatičnost Karoline Vidović Krišto, lukavost Željke Markić ili pasivnu agresiju Vlatke Vuković dok izjavljuje da dečje logore nisu osnovale ustaše nego Crveni krst".

- Trebao je da prisustvuju propovedima biskupa Košića. Ili bar, ako im je bliže, da odu u krug dvojke, poslušaju Sonju Biserko, Dubravku Stojanović, Nikolu Samardžića, Svetislava Basaru... Bez obzira na sve mane filma, pustio sam suzu na kraju - istakao e Šarić

- Naš Bog je Bog živih, a ne mrtvih, kao što kaže evanđelje po Ivanu. I svi jasenovački mučenici sada su, neka im je večna slava u Bogu. Suština Isusove poruke je praštanje, ali oprostiti možemo samo onome ko se pokajao!!! A gore spomenuti likovi, svojim narativima o večnoj srpskoj krivici i Srbima kao vizanticima i primitivcima, svojim negiranjem genocida, svojim pravdanjima zločina nad civilima, tarcima, ženama i decom, po drugi puta ubijaju te žrtve. Ponovno stvaraju preduslove za nove ratove i genocide, za nove krugove pakla.

Ne mogu Srbi da shvate to zlo. I bolje da ne mogu - zaključio je on.

(Telegraf.rs)