Kako su najlepše kuće u Glini, od poznatih srpskih porodica, završile u rukama hrvatskih političara

Printskrin: Youtube/ Ivan Hrvačić

Nakon onoga koji je protresao zemlju i građevine, na glinskom području usledio je politički potres nakon što je otkrivena afera s nekretninama sisačkog župana Ive Žinića.

Preporučujemo

Podsetimo, nedavno su u hrvatskim medijima isplivali navodni detalji o tome kako je župan sisačko-moslavački Ivo Žinić više od decenije živeo u kući, u kojoj su pre "Oluje" živeli Srbi, a da za to nije plaćao najam.

Kako je početkom godine pisao portal 24sata, istaknuti HDZ-ovac sa Banije, godinama je državi plaćao 100 kuna, oko 13 evra, za život u kući Srbina iz Gline Jovana Paspalja, čija porodica je nakon "Oluje" glavom bez obzira živote spasavala odlaskom u Srbiju, a od 2008. godine župan više nije plaćao ni taj mesečni iznos.

Sada, hrvatski mediji pišu i da je jedna srpska kuća došla u posed bivšeg gradonačelnika Gline Marka Sremića, sa kojim Žinić, kako navodi Jutarnji list, povezan.

"Kostanjević (Stjepan Kostanjević, aktuelni gradonačelnik Gline, prim. aut), i Žinić politička su deca Marka Sremića, koji još uvek kroz HDZ, pa i preko Udruženja dobrovoljaca rata čiji je predsednik, iz senke ima velik uticaj na glinsku svakodnevicu", piše "Jutarnji list".

Kako navode, priča koja Sremića povezuje sa Žinićem, međutim, puno je dublja.

"Osim što su zajedno ušli u Glinu nakon akcije Oluja, zaposeli su i susedne kuće. Žinić, kako je poznato, na adresi Runjaninova 7, a Sremić, što šira javnost ne zna, nekoliko kuća dalje, u Runjaninovoj 3. U kući koju je zaposeo Žinić živela je dobrostojeća porodica Paspalj, a u Sremićevoj još bogatija porodica Jednak, Stevo koji je bio šef "Croatia osiguranja", i Zlata, glinski stomatolog", ističe list.

Porodice Jednak i Paspalj bile su jedne od najpoznatijih glinskih porodica, njihove kuće bile su najlepše u gradu, međusobno su bile u kumovskim odnosima. Zlata Jednak i Mira Paspalj i dalje su u kontaktu, jedna živi u Beogradu, druga u Novom Sadu.

Takođe, u kući pokraj Jednakovih živeo je Ljuban Paspalj, Stevin otac koji je ušao u istoriju kao jedini preživeli meštanin ustaškog pokolja 1941. u pravoslavnoj crkvi, kada je zaklano više od 1.700 ljudi.

Razlika u dva slučaja

Jutarnji list navodi da je Sremić, kao i Žinić u Paspaljevu, ušao u kuću porodice Jednak posle "Oluje".

"Iako će Sremić tvrditi da je to bilo 1996. godine, Centralna državna kancelarija za obnovu i stambeno zbrinjavanje potvrđuje da mu je kuća u Runjaninovoj 3 dodeljena rešenjem Komisije za privremeno preuzimanje i korišćenje imovine od 19. septembra 1995. Isti slučaj 1999. godine. APN otkupljuje kuću Jednakovih 3. novembra 1999. godine i daje je u najam Sremićima, a jednako tako 31. decembra 1999. godine otkupljuje je od Paspaljevih da bi je dao Žinićima - u oba slučaja po najmu od 100 kuna mesečno (oko 13 evra)", navodi list i dodaje da postoji "jedna velika razlika u dva slučaja".

"Iako je Sremić poreklom iz obližnjeg Dvorišća, pre rata je živeo u Zagrebu i nije imao pravo na stambeno zbrinjavanje kao Žinić, ali to ga nije sprečilo da zadrži "svoju" nekretninu u Runjaninovoj. Na tu adresu je prijavio svoje tri ćerke, Jelenu (40), Anu (38) i Mariju (33). Jelena podnosi zahtev za stambeno zbrinjavanje, potom se ono prebacuje na Anu. Prema dokumentima, sve tri sestre, dakle, stanuju u kući u Glini, i to same, iako te 1999. godine imaju 18, 16 i 11 godina", ističe se u tekstu Jutarnjeg.

Kako navode, u to vreme je Marko Sremić gradonačelnik Gline koji je formalno prijavljen u Zagrebu.

"Kasnije će zbog izbora prijaviti prebivalište u Dvorišću, ali nikada ne i u Runjaninovoj 3. Na pitanje državnoj Kancelariji je li uobičajeno da roditelji ne ostvaruju pravo na zbrinjavanje, a njihova deca da, su odgovorili "kako u skladu sa Zakonom o područjima posebne državne zaštite, na osnovu koje je podnositeljima zahteva za stambeno zbrinjavanje donesena saglasnost o pravu na stambeno zbrinjavanje, ne postoji definicija porodice, već se kaže da prava iz navedenog zakona ostvaruju fizičke osobe koje imaju prebivalište i borave na područjima posebne državne zaštite". Dakle, pojašnjavaju, 'nije bilo nužno da svi članovi nekadašnje porodice (na primer članovi domaćinstva pre 1991. godine ili članovi porodice u kasnijem razdoblju) budu i članovi porodice na zahtevu za stambeno zbrinjavanje'", stoji u tekstu Jutarnjeg lista.

Foto: Pixabay

Tu, kako navodi Jutarnji, nije kraj. Na osnovu ugovora o najmu koji Ana preuzima od sestre Jelene Ministarstvo mora, turizma, saobaćaja i razvitka s Anom Sremić Naglić 11. marta 2008. godine sklapa ugovor o kupoprodaji nekretnine u iznosu od 159.854,20 kuna (oko 21.000 evra) i ona postaje vlasnica. Uz to je APN za istu nekretninu porodici Jednak isplatio 319.707 kuna (oko 42.000 evra) samo devet godina ranije.

"Pojasnili su nam da je kupac, Ana Sremić, dobila 50 odsto popusta - zbog jednokratne uplate", navodi list.

Prvobitna vlasnica Zlata Jednak rekla je da im je kuća, zajedno s pokretnostima, bila osamdesetih procenjena na dva miliona nemačkih maraka.

"Marko Sremić je za to vreme sagradio vilu u Dvorišću za koju danas, isto kao i 2005. godine u imovinskoj kartici, kaže da je klet od 60 kvadrata stambenog prostora. Godinama kupuje zemlju i širi okućnicu, s vinogradima, šumama i poljima do danas je došao do nestvarne 93 zemljišne čestice i 156.547 kvadrata zemljišta. Sve je, izgleda, stekao od svoje braniteljske penzije koja je po njegovim rečima došla do 7.500 kuna i gradonačelničke volonterske naknade od 7.500 do 12.000 kuna, koju je paralelno ubirao do 2009. godine. Od OPG-a i vinograda zaradi tek 150.000 kuna godišnje, što mu je "džeparac za unuke"", ističe list.

- Sve je čisto, prijavljivali su me krivično deset puta, sve je ovo jednako toliko puta prošlo kroz sistem. Zato vam se ja sada, dečaci moji, smejem - rekao je Marko Sremić za Jutarnji. Odmah je rekao da se nikada nije u životu ni na koga naljutio, ali da ima jednu lošu osobinu - dugo i dobro pamti.

Govoreći o Žiniću, rekao je da su "svi oni pod njegovim krovom stasali i otišli".

- Misle da su se visoko popeli, a ja sam daleko pre od njih bio bolji u suštini, a i danas sam. Žinića sam stavio odmah 1995. za pročelnika za ekonomiju, bio je predsednik Veća, Poglavarstva, pa i na mestu mog zamenika gradonačelnika - navodi Sremić.

Kaže da su još osamdesetih "dogovorili ko šta preuzima", te je njemu pripala Glina. Tada je živeo u zagrebačkom stanu od 102 kvadrata koji je dobio pa otkupio od PBZ-a čiji je bio radnik, a ima i garsonjeru koja je nasleđe od tašte.

- To je bilo vreme koje se ne može meriti ni s današnjim trenutkom niti sa zakonodavnim okvirom. Vi mladi i nadobudni dođete i pitate jesam li ja odradio kako bi ti sad. A gde si bio kad je fijukalo okolo? - pita.

Tvrdi da se nakon Oluje i dolaska u Glinu čuo sa Stevom Jednakom, svojim školskim drugom.

- Javio mi se iz Zemuna. Ja mu kažem: E, moj Stevo, kad te vidim drugi put moraćeš opet da bežiš, pa Zemun je naš - priča Sremić, ilustrirajući "pošalicom" kako su ležerno komunicirali.

Odbijen zahtev

Potvrđuje da nije imao pravo na obnovu i nije je koristio, ali iz Kancelarije su za Jutarnji list potvrdili da je podneo zahtev, ali je odbijen. Obnovu kuće od 35 kvadrata je koristila njegova majka i jedan od dvojice braće, "klet" je gradio sam.

- Od 1999. godine ste, dakle, u najmu kuće od APN-a? - pita ga "Jutarnji list".

- Ja ne - odgovara uz smešak.

- Dobro, vaša deca - dodaju.

- E, to je velika razlika - poentira.

- Vi ste prijavljeni u Zagrebu, ali ste gradonačelnik Gline (1999.) - nastavlja novinar.

- Ne, tada sam već bio u Dvorišću, morao sam da promenim prebivalište - govori.

- Kako kada ste tu vinariju sagradili 2007, osam godina posle - uporan je novinar.

- Pa samo doneseš vlasnički list od zemljišta i eto - otkriva na koji način je, kako navodi Jutarnji, očito lažirao prebivalište, jer na tom mestu još uvek nema upisanih nekretnina.

- U redu, ali gde ste živeli, spavali, doručkovali - pita ga novinar.

- Bože moj, gde sam se zatekao, znaš kako je moj deda rekao, moraš sine u svakom selu imati kuću - odgovorio je Sremić.

(Telegraf.rs)