Slavica prvi put progovorio o tragediji, posle 14 godina: Stradalo 12 vatrogasaca, a on je optužen

Ćutao je 14 godina i nosio teret jedinog krivca. I onda je prošle nedelje Vrhovni sud presudio: Dražen Slavica, županijski zapovednik, nije kriv za kornatsku tragediju. Tim povodom je stao pred kamere "Dnevnika"  i odlučio da prvi put olakša dušu i ispriča svoju istinu, stigmu s kojom su živeli on i njegova porodica, nametnutu krivicu zbog pogibije 12 vatrogasaca.

Draženu Slavici stavljali su na teret akciju spasavanja, kojom uopšte nije on upravljao. Potom da nije tražio pomoć. Da je on krivac što su dvojica maloletnika bila na intervenciji. Sve to vreme Dražen Slavica iz pijeteta prema stradalima i njihovim porodicama ćutao je i dokazivao svoju istinu na sudu. Ovo je trenutak da ona izađe na videlo. Sve manjkavosti, traljavosti sistema uspeo je da dokaže, ali nažalost, za njih nikada niko neće odgovarati jer kriv je ceo sistem, navodi "Dnevnik".

Draženu je to bio najteži trenutak u životu.

- Seo sam među kolege pa sigurno jedno 15 minuta sam se isplakao. To mi je najteži trenutak u životu, ali nisam mogao sebi da dopustim da ne dođem među njih - rekao je kroz plač Slavica.

Od celog sistema koji učestvuje u akciji gašenja požara kakav je bio na Kornatima, na optuženičkoj klupi našao se samo on, županijski zapovednik Dražen Slavica.

- Ovaj postupak služio je tome da ovo ne izađe napolje. I zbog ovoga sam imao neku nit da me neće osloboditi, da će vrteti unedogled. Pokazuje raspad sistema, nekog drugog - ne našeg. Ne sistema na koji smo mi mogli da utičemo. Danas je isto stanje - istakao je Slavica.

Reči jedinog preživelog i te kako zvone. I to s razlogom. Frane Lučić, kolegama je rekao kako im zavidi što nije i on smrtno stradao.

- Drage moje kolege, slava vam i zavidim vam što i ja nisam zajedno s vama smrtno nastradao, odnosno kad me već nije spržilo do neprepoznatljivosti kao vas, da sam bar umro od dehidracije čekajući pomoć koja nikako ne dolazi - rekao je Lučić na Kornatima.

Zvao je pomoć, ali uzalud

Spasavanje koje je 14 godina na leđima nosio županijski vatrogasni zapovednik kao svoj teret uopšte nije bilo pod njegovom ingerencijom. Većinu informacija uopšte nije imao. Pomoć je zvao, ali pomoć nije dolazila. Akciju spasavanja stradalih vatrogasaca vodio je MORH.

Spasavanje je počelo u 18:20, a u bolnici su završili tek u 21 sat. Iz MORH-a niko nikada nije bio optužen. U spasavanju su učestvovala tri helikoptera. Bolnica u Splitu je mobilizovana.

- Oko 20 sati, to je bio već sumrak, zove me dežurni operativni iz Šibenika i kaže da su helikopteri otišli s ostrva, a povređeni su ostali na ostrvu. Ne znam kako je to moguće - rekao je Slavica.

U večernjim vestima 2007. godine Sofija Preljvukić rekla je kako su helikopteri trebalo da dođu, ali se nikada nisu pojavili.

- Danas su na splitskom helidromu i lekari i političari čekali da stignu helikopteri s unesrećenima, ali helikopteri se uopšte nisu pojavili - otkrila je Preljvukić. Zbog vetra i terena morali su povređena da dižu i prebacuju u obližnji maslinik.

I okupljeni turisti u masliniku videli su da se nešto događa.

- U uvali Šipnate ima nekoliko objekata vikendaša i turista. I oni su videli da se nešto događa i okupili su se u masliniku. Kako su ovi spuštali povređene, oni su uzimali povređene i nosili ih u uvalu Šipnate - izjavio je Slavica.

Poslednji helikopter koji je pokupio povređene odletio je u vojnu bazu i prebacio povređene u kola hitne pomoći. A ostali su ostali na ostrv sve dok ih nije na kraju policijski brod prebacio u Zadar.

- To se do danas nije utvrdilo. Ja nisam u postupku saznao ko je bio i ko je odgovoran za akciju spasavanja. A ja znam da ja nisam - istakao je Slavica.

Nusprodukti sagorevanja

U dva suđenja rađena su razna veštačenja, između ostalog i kako su vatrogasci nastradali. Ustanovljeno je da se dogodio eruptivni požar. Nešto u šta mnogi ni danas ne veruju.

- Svi stradali i povređeni nisu imali mehaničkih povreda na telima. To bi značilo da nije bilo aktiviranja nekakve eksplozivne naprave - objasnio je Slavica.

Veštačenje je utvrdilo kako su se nusprodukti sagorevanja koji su i dalje gorivi valjali po tlu kako ih je požar gurao ispred sebe. Gasovi su to teži od vazduha. Nabili su se u kotlinu, a zatim je južni krak požara doleteo.

- Došlo je do nagle ekspanzije i izgaranja tih gasova u toj kotlini, a oni su bili negde pri vrhu i taj deo ih je zahvatio - rekao je Slavica.

Proizlazi to iz svedočenja jedinog preživelog.

- Da nije čuo eksploziju, da je čuo jako huk i da ga je pržila visoka temperatura. Počeli su prvo da mu otiču prsti, on se okrenuo, povukao je prvo vizir preko lica jer je imao kacigu na glavi i napravio je nekoliko koraka i pustio se na zemlju - dodao je Slavica. Taj toplotni udar od gasova bio je viši od 2.000 stepeni, a trajao 60 do 80 sekundi.

- Po tim veštačenjima, za njih je bio koban taj udah vrelog vazduha, toplotni udar koji su udahnuli. Oni su imali izrazite opekline disajnih puteva - objasnio je Slavica. A potom je preko njih prešla i vatra.

- Isto se provlačilo kroz optužnicu da nisu imali adekvatnu zaštitnu opremu. Svaka vatrogasna jedinica kako je pravna osoba za sebe, tako vodi računa i odgovorna je za svoju zaštitnu opremu - tvrdi.

Na teret mu se stavljalo što su na intervenciju poslati maloletnici. A to je odgovornost zapovednika svake jedinice, ne županijskog vatrogasnog zapovednika.

- Ugovori su sklopljeni za učenički posao. Pravna osoba DVD Tisno, ugovor je potpisao maloletnik, supotpisao je roditelj i potpisala je odgovorna osoba iz vatrogasne jedinice. Mog potpisa nema - istakao je Slavica.

Na intervenciju nisu smeli da budu poslati

Jednako kao što je to učinio Grad Vodice za drugog maloletnika. Ali na intervenciju ih njihovi zapovednici  nisu smeli poslati. I to je jedino što se od tada do danas promenilo.

- Sistem nije napredovao. Dok god mi ovo ne izučimo, dok god ovo ne stavimo u nastavni program dobrovoljnih i profesionalnih vatrogasaca, dok god se njima ova priča u budućnosti ne bude pričala, sistem neće biti dobar - naglasio je Slavica.

Da je taj dan sistem radio, do takvog požara verovatno ne bi ni došlo. A sistem nije jedan čovek.

"Svi ste mi uzeli dete od 17 godina, joj, majko moja", čuli su se jecaji na komemoraciji. "Moj brat je imao 16 i po godina, po nijednom zakonu nije mogao da bude u helikopteru i njega sad nema ovde - moglo se takođe čuti na komemoraciji.

Bespotrebna avantura

Na komemoraciji održanoj 2007. godine, tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je kako ništa nije vrednije od ljudskoga života.

- U ovom slučaju životi su izgubljeni u bespotrebnoj avanturi jer ništa nije vrednije od ljudskog života, pa ni najvrednija materijalna dobra, a kamoli trava - izjavio je Mesić.

U šibenskom pozorištu tada je tadašnji predsednik Mesić na upit porodica ko je kriv, rekao: ''Pa onaj ko ih je poslao u smrt za šačicu trave'', podsetio je Slavica. A on je taj. Kriv za sve. Za spasavanje koje nije vodio, ali i za odluku da vatrogasce uopšte pošalje na intervenciju. Punih 14 godina trudio se da dokaže kako je samo poštovao zakon jer zakon kaže kako su nacionalni parkovi prioritet.

- Niko njih nije poslao da poginu, naš zadatak je gašenje požara - napomenuo je Slavica.

Taj dan bio je orkanski jugo, visoke temperature vazduha, požar na Hvaru i u zaleđu Vodica. Dojava o požaru na ostrvu Kornatu stigla je u 11:50. Obavestio je državnu službu i od nje zatražio kanader i dva helikoptera - jedan za transport vatrogasaca, drugi za gašenje.

- Odmah u startu smo dobili informaciju da imamo jedan kanader na raspolaganju od četiri u Hrvatskoj - prisetio se Slavica.

Dva su bila na remontu, i to u srcu požarne sezone. Još je jedan Hrvatska velikodušno posudila u Grčku, dakle samo je jedan bio na raspolaganju - zauzet požarom na Hvaru. Helikopter koji je kasnio za transport vatrogasaca s njima je uzletio oko 13 sati.

- Mi ne znamo kad će doći kanader, nemamo povratnu informaciju. A onaj prvi od 12 sati koji je tražen za gašenje, izdata je zapoved generalštabu Hrvatske vojske da mora da ide helikopter za gašenje, nikada nije došao na Kornat niti je opozvana ta zapovest - govori Slavica.

Otežana komunikacija

Niko nije znao tačnu lokaciju te grupe vatrogasaca. Bila je otežana komunikacija. I dan danas tamo je loš signal za mobilni.

- Zapovednik koji je vodio vatrogasnu intervenciju na Kornatu svog zamenika je uputio na najviši vrh Kornata da ostvari vezu s centrom u Šibeniku da nam prenese stanje - kaže.

Pola sata nakon toga dolazi kanader. Ali radi boljeg gašenja neko je trebalo da mu da informacije s požarišta, pola sata koliko je gasio dobrim delom niko nije upravljao njime. Zamenik zapovednika koji je trebalo da bude  na vrhu Kornata u iskazu je rekao kako ga nije video.

- Isti taj zamenik s Pedinke, najvišeg vrha Kornata, nekoliko kilometara dalje spustio se u gostionu Šipnate - govorio je Slavica. I u vreme stradanja dotični je sat vremena sedeo u gostionici mimo vatrogasne intervencije, dodao je Slavica.

Paralelno se razbuktava požar u zaleđu Vodica. Oko 15 sati zapovednik koji je vodio tu intervenciju traži kanader jer požar ide na kuće.

- Posle mi se stavljalo na teret da sam ja premestio kanader s Kornata u Vodice. Državna struktura odlučuje gde će da ide kanader - pojasnio je Slavica. Dodao je kako on nema ovlašćenja da nazove i preusmeravati kanader.

Postoje zapisi da se kanader protivio odlasku u Vodice i tražio još i pomoć helikoptera u gašenju. Zašto ona nije stigla, nikada se nije ni utvrđivalo.

- Vidljivo da je helikopter uzeo vedro, da je oko 15:05 poleteo. Međutim, poleteo je i - otišao na Hvar. Ta dva helikoptera nisu došla - istakao je Slavica. Tada dolazi poziv u operativni centar Šibenik.

- Kolega mi je rekao da ga je zvao sin. Naime, da su u nekom vatrenom okruženju i da napravim nešto - rekao je Slavica.

Vojska nije poslala helikopter

Tužilaštvo mu je stavljalo na teret da od 15:30 nije radio ništa. A zabeleženi su njegovi pozivi prema stradalim vatrogascima, četiri minuta od informacije obavestio je državnu upravu. Tražio je helikopter za izviđanje. Vojska pak nije poslala helikopter, nego mali avion koji nije utvrdio ništa. Informacije je umesto od vojske dobio s terena.

- To se događa u 16:25, kada mi prvi put saznajemo o stradanju vatrogasaca, da im hitno treba pomoć - pojasnio je Letica. Opet je uzbunio državnu strukturu. Traženi helikopter ipak je došao dva sata nakon što je bio tražen, preleteo i video stradale. No nije mogao da se spusti, pa je poslat drugi. MORH dalje nije davao informacije.

- Spasavanje vodi MORH i saznali smo da se uključuje gorska služba spasavanja - istakao je Slavica. Pomoć je vatrogascima stigla tek u 18:20, dakle dva sata nakon vesti o stradanju. Zašto? Nikada se nije istraživalo. U sporu protiv njega tužilaštvo je imalo 173 svedoka, on samo dva. Tužilac je držao završnu reč osam sati. Iznedrio je ovaj postupak dve oslobađajuće presude i obrazloženje na 400 stranica.

- Verovatno se u nekakvim višim krugovima to poklopilo i onda sam ja postao paravan da se ovo sve pa ne zamrači, nego odvede istraga u krivom smeru jer je istraga išla u postupku protiv mene. Nije se nikad klasično istraživala kornatska tragedija - napomenuo je Slavica. I to je svojevrsna tragedija. Za porodice čiji su sinovi dali život za državu, a ona im "opalila šamar". Kao i čoveku koji je odgovorno istrpeo da mu se teret sistema i neke tuđe greške nakaleme na leđa.

- Na kraju, hoće li mi se iko izviniti za ovo što su mi napravili - upitao se Slavica.

Porodica mu je takođe pretrpela. ''Apsolutno, ali dobro. Neće uspeti da isteraju vatrogasca iz mene - zaključio je Slavica.

Deca su mu 14 godina rasla uz stigmu. On je degradiran sa strane u Javnoj vatrogasnoj službi. Sve što se dokazalo na suđenjima i sve što se utvrdilo izgleda da će ostati u zidovima sudnice, ali bez optuženika na klupi.

(Telegraf.rs)