Đukanović: Potpisaću zakone, ne i opoziv ambasadora

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović najavio je da će potpisati set zakona koje je parlament u sredu ponovo izglasao, navodeći da ga na to obavezuje Ustav. On je, u intervjuu agenciji MINA, kazao da neće potpisati predloge za opoziv sedam ambasadora jer bi to, kako je kazao, značilo da "saučestvuje u blaćenju tih ljudi".

Đukanović je rekao da ne očekuje da aktuelna vladajuća većina može biti ozbiljna podrška Vladi tokom četvorogodišnjeg perioda, i da veruje da će se Crna Gora suočiti sa potrebom prevremenih parlamentarnih izbora.

Đukanović je, na pitanje da li će ovog puta potpisati zakone koje je Skupština ponovo izglasala u sredu, rekao da hoće jer ga, kako je pojasnio, na to obavezuje Ustav Crne Gore, u kojem je jasno propisano da je predsednik dužan da potpiše ponovno izglasane zakone u parlamentu.

- Ustav je nedvosmislen, ne ostavlja prostora za različita tumačenja, niti za drugačije ponašanje predsednika države, ukoliko želi da se pridržava Ustava - kazao je Đukanović.

On je rekao da je, iz njegovog ukupnog delovanja na političkoj sceni Crne Gore, jasno da je čvrsto opredeljen da poštuje Ustav svoje zemlje i da doprinosi funkcionisanju ustavno-pravnog sistema i institucija.

- Nema nikakve dileme da ću i ovog puta poštovati Ustav, i da se neću priključiti dosta raširenom frontu onih koji udarnički rade protiv ustavno-pravnog sistema naše zemlje. Potpisaću zakone koje je parlament ponovo izglasao - naveo je Đukanović.

Na taj način će, kako je kazao, stvoriti uslove da se nastavi procedura koja će logično voditi i ka Ustavnom sudu, „koji je jedini pozvan da arbitrira da li su ti zakoni donoseni, i da li je njihov sadržaj u skladu sa najvišim pravnim aktom naše zemlje“.

"Odluku o opozivu donosi predsednik"

Upitan da li je iz Ministarstva spoljnih poslova dobio objašnjenje za opoziv sedam ambasadora, koji takođe nije potpisao, Đukanović je kazao da odluku o opozivu donosi predsednik države, u skladu sa članom 95 Ustava kojim je predviđeno da je nadležnost predsednika da postavlja i opoziva ambasadore. On je rekao da Zakon o spoljnim poslovima, u članu sedam, obavezuje Ministarstvo vanjskih poslova (MVP) da o važnim pitanjima iz spoljne politike obaveštava predsednika države.

Đukanović je naveo da je opoziv sedam ambasadora važno pitanje, a da je iz medija saznao da su to ljudi koji, navodno, rade protiv interesa države.

- Moje pristajanje na potpisivanje takvog ukaza, sa takvim javnim obrazloženjem, bez obzira što ono nije sadržano u tekstu predloga odluke Vlade, znači da ja saučestvujem u blaćenju ljudi. To nije moj manir - kazao je Đukanović.

On je rekao da neće potpisati ukaze o opozivu kojim se, kako je naveo, blate ljudi bez osnova, i dodao da to nema nikakve veze sa partijskom pripadnošću.

- Polovina od ovih ljudi koji se opozivaju nikad nisu bili članovi Demokratske partije socijalista (DPS), ali su neki od njih ili manje-više svi obavljali vrlo važno poslove u našem društvu. Lično ih znam i niko od njih nikada ne bi uradio ništa na štetu države - kazao je Đukanović.

On je dodao da je sve razloge zbog kojih nije potpisao predlog za opoziv ambasadora ponovio na političkim konsultacijama sa Krivokapićem, predsednikom Skupštine Aleksom Bečićem i potpredsednikom Vlade Dritanom Abazovićem.

- Neću potpisati nijedan ukaz o postavljenju novog ambasadora, ako se među predlozima pojave ljudi koji su ikada izgovorili ijednu reč protiv Crne Gore ili koji su radili protiv Crne Gore - rekao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, mnogo je takvih na političkoj sceni danas.

- I siguran sam da, posebno zbog nezadovoljstva nekih od njih podelom prava unutar vlade, rekao bih, čekaju u zasedi predlog za svoje ambasadorsko imenovanje - dodao je Đukanović.

On je kazao da savršeno dobro razume da nova parlamentarna većina ima potrebu za promenama i u oblasti spoljne politike, i da to ne bi bio nikakav izuzetak od ponašanja vlasti u drugim državama.

- Kada dođe nova politika na vlast, logično je da želi da na tim mestima ima autentične tumače te svoje politike. Sve to razumem, ali to ne znači da, tražeći to pravo za novu vlast, osvetnički oblatimo ljude koji su do sada časno i odgovorno i profesionalno obavljali poslove ambasadora - naveo je Đukanović.

On je kazao da njegova odluka nije formalnog karaktera „kako je to prilično neznaveno saopštilo MVP“.

- Nije nadležnost predsednika države u ovoj oblasti deklarativnog, nego konstitutivnog karaktera. Dakle, ja ne potpisujem formalno ukaze, nego donosim ukaze - rekao je Đukanović.

On je dodao da su doneseni ukazi izraz njegove volje, jer njemu pripada odluka u toj oblasti.

"Ne pada mi napamet da opstruiram ovu državu"

- To, naravno, ne znači da je to razlog za sukobljavanje. Ne, to je samo podsećanje da onaj ko ima inicijativu mora da bude konstruktivan - naveo je Đukanović.

On je rekao da je na sastanku sa Krivokapićem, Bečićem i Abazovićem saopštio kako vidi put uspešne kohabitacije, i da je bio na čelu politike i pokreta koji je stvarao državu.

- Prema tome, ne pada mi napamet da opstruiram ovu državu i njenu funkcionalnost. To ne želim nipošto. Apsolutno ću sa svoje strane učiniti sve da nova parlamentarna opozicija bude, kao i do sada, veoma državno i nacionalno odgovorna i konstruktivan činilac državne politike - kazao je Đukanović.

On je podsetio da od prvog dana tvrdi da kohabitacije nije nesavladiv problem za Crnu Goru.

- Ako smo uspeli da sve prethodne lekcije uspešno savladamo, ne vidim zašto ne bismo uspešno odgovorili kohabitaciji. Potrebno je samo navići se na novu realnost - smatra Đukanović.

On je rekao da je sve što radi, uključujući i vraćanje predloga zakona, podsećanje da niko nema pravo na euforiju.

Đukanović je kazao da razume „radost nove vlasti koja je pobedila posle 30 godina iščekivanja“, ali, kako je istakao, radost ne sme da bude toliko euforična da pogazi Ustav.

- Pobedili smo na referendumu 2006. godine. Prva poruka u noći referenduma je bila - nema pobednika i poraženih, ovo je naša zemlja. Svi treba da radimo za njenmu dobrobit - naveo je Đukanović i ocenio da će kohabitacija biti još jedno novo uspešno demokratsko iskustvo Crne Gore „koja će iz ovog perioda, koliko god trajao, izaći još demokratski zrelija i sa još višim nivoom demokratske kulture”.

Govoreći o tome što nije potpisao Predlog odluke za smenu načelnika Generalštaba, Đukanović je rekao da na tu funkciju niko nije postavljen ili smenjen mimo sednice Saveta za odbranu i bezbjednost. To je, kako je kazao, toliko značajno pitanje da podrazumeva da članovi Saveta moraju naći slobodan termin i razgovarati o inicijativi koja uvek pripada ministru, u ovom slučaju ministarki odbrane.

Đukanović je rekao da je inicijativa koja je došla do njega isključivala održavanje sednice Saveta i podrazumevala „nešto što se koristi kao mehanizam između sednica, ali nikad za pitanje ovog slučaja“. Prema njegovim rečima, na sednici Saveta koju je on inicirao nije bilo dovoljno vremena za saglasnost o tako važnom pitanju.

- Dogovorili smo se da održimo novu sednicu u kratkom roku, i moje je očekivanje da se ona dogodi tokom sledeće sedmice. U međuvremenu je ostavljen prostor za konsultacije na relaciji ministarka odbrane - predsednik države o ovom značajnom pitanju - rekao je Đukanović.

O situaciji u pravosuđu razgovarao sa članovima vlade

Govoreći o situaciju u pravosuđu, Đukanović je ocenio da je ona rezultat neopravdano rigidno postavljenih ustavnih uslova za izbor čelnih ljudi u sudskoj vlasti.

- Ta rigidna rešenja bi možda mogla biti primerena nekom društvu sa manjim nivoom društvenih podela ili manje dubokim istorijskim podelama koje je savremena Crna Gora nasledila. Očigledno se to sada pokazuje kao problem - smatra Đukanović.

Ocenjuje da se u parlamentu moraju tražiti putevi da se dođe makar do tropetinske većine koja će obezbediti izbor ljudi na čelnim funkcija u sudskoj vlasti, ukoliko se želi da Crna Gora i dalje čuva imidž funkcionalne države.

Đukanović je kazao da je i o tome razgovarao sa Krivokapićem, Bečićem i Abazovićem.

- Nama nasušno treba funkcionalna treća grana vlasti, sudska grana, pod čime u širem tumačenju podrazumevam i državnog tužioca u punom kapacitetu i predsednika Vrhovnog suda, a samim tim i Sudskog saveta - rekao je Đukanović.

On je rekao da Vlada, koja bi trebalo da ima podršku 41 poslanika, najžešće kritike i ultimatume dobija od koalicije koja unutar vladajuće većine ima dve trećine, odnosno 27 poslanika.

(Telegraf.rs)