Poplave, potresi, klizišta, nuklearne nesreće: 15 katastrofa koje prete Hrvatskoj

Hrvatsku su prošle godine pogodile dve katastrofe - pandemija korona virusa i potresi. Pandemija još traje, a posledice potresa će se još godinama sanirati. Hrvati se često bore i s požarima, poplavama, klizištima… no to su samo neke od katastrofa koje im prete.

U MUP-ovom dokumentu "Procena rizika od katastrofa za RH iz 2019." obrađeno je 15 pretnji te je procenjen rizik od njih na području cele Hrvatske i svake od županija.

Za svaku moguću od 15 katastrofa izrađeni su scenariji, a za svaki od njih je, s obzirom na nivo verovatnosti i posledica, izračunat određen nivo rizika od četiri moguća: nizak, umeren, visok i vrlo visok rizik, prenosi Večernji.hr.

1. Bolest biljaka

Scenario: unos i širenje zlatne žutice vinove loze na području Vukovarsko-srijemske županije. Najverovatniji događaj: sprovođenje svih mera i stavljanje bolesti pod kontrolu. Događaj s najgorim mogućim posledicama: širenje bolesti i propadanje vinograda u katastrofalnim razmerama. Najverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori mogući scenario: umereni rizik za celu Hrvatsku.

2. Bolesti životinja

Scenario: unos i širenje uzročnika bolesti slinavke i šapa na području RH. Najverovatniji neželjeni događaj: pojava slinavke i šapa u zoni opasnosti izvan teritorije RH. Sprovođenjem mera kontrole smanjuje se ili onemogućuje dalje širenje bolesti. Događaj s najgorim mogućim posledicama: slinavka i šapa potvrđena na životinjama na teritoriji RH i epidemija se širi. Najverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori mogući scenario: nizak rizik za celu RH.

3. Ekstremne temperature

Scenario: Pojava toplotnih talasa na području Zagreba. Najverovatniji neželjeni događaj: toplotni talas uzrokovan klimatskim promenama nastaje naglo bez prethodnih najava. Događaj s najgorim mogućim posledicama: Maksimalne dnevne temperature vazduha iznad 37,1°C u trajanju od najmanje četiri dana. Najverovatniji scenario: umeren rizik. Najgori mogući scenario: umeren rizik. Za celu RH visok rizik od ove katastrofe.

4. Epidemije i pandemije

Scenario: pandemija influence na području cele RH. Najverovatniji neželjeni događaj: epidemija bi mogla trajati najmanje devet nedelja i od gripa i njegovih komplikacija umire 860 osoba (smrtnost od 0,01%). Događaj s najgorim mogućim posledicama: Prvi oboleli od pandemijskog gripa u Hrvatskoj posledica je unosa virusa gripa koji je već neko vreme prisutan u Aziji. Obolelo je 30% stanovništva za trajanja epidemije. Od gripa i komplikacija u devet nedelja umrlo je ukupno 2.580 od svih obolelih osoba (smrtnost od 0,2%). Najverovatniji scenario: visok rizik. Najgori mogući scenario: umeren rizik. Za celu Hrvatsku visok rizik od ove pretnje.

5. Industrijske nesreće

Scenario: industrijske nesreće na području postrojenja za frakiranje Ivanić-Grad. Najverovatniji neželjeni događaj: eksplozija na lokaciji vagon-punilišta. Događaj s najgorim mogućim posledicama: ispuštanje propana iz jednog rezervoara na lokaciji rezervoarskog prostora propana te ispuštanje cele količine propana. Najverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori mogući scenario: umeren rizik.

6. Poplave

Scenario: poplave na vodnom području Dunava i Kupe kod Karlovca. Najverovatniji neželjeni događaj: zbog izlivanja Kupe, Korane, Mrežnice i Dobre poplavljene su velike poljoprivredne i šumske površine i brojni objekti u naseljima. Poplavljeno je više lokalnih saobraćajnica. Događaj s najgorim mogućim posledicama: iznadprosečna količina padavina u kratkom razdoblju, tlo i nasipi posve su zasićeni vodom te izuzetno duga linija obrane od poplava i pritisak desnih pritoka reke Save iz BiH za posledicu imaju poplavu velikih razmera. Najverovatniji scenario: vrlo visok rizik. Najgori mogući scenario: visok rizik. Vrlo visok rizik za većinu Hrvatske. Umeren je u Istarskoj i Zadarskoj županiji, a visok u Primorsko-goranskoj, Šibensko-kninskoj, Varaždinskoj, Međimurskoj, Požeško-slavonskoj, Bjelovarsko-bilogorskoj županiji i u Gradu Zagrebu.

7. Potres

Scenario: podrhtavanje tla u Zagrebu uzrokovano potresom. Najverovatniji neželjeni događaj: verovatnost događaja je 10 posto u 10 godina. Događaj odgovara potresnom delovanju (opterećenju) za proveru graničnog stanja upotrebljivosti, a pri tome konstrukcija mora biti projektovana i izvedena tako da se odupre potresnom delovanju bez pojave oštećenja i njima pridruženih ograničenja upotrebe (mali troškovi oporavka). Događaj s najgorim mogućim posledicama: verovatnost događaja je 10 posto u 50 godina. Ovaj događaj odgovara potresnom delovanju (opterećenju) za proveru graničnog stanja nosivosti, a pri tome konstrukcija mora biti projektovana i izvedena tako da se odupre proračunskom potresnom delovanju uz ograničena oštećenja, ali bez lokalnog ili globalnog rušenja zadržavajući konstrukcijsku celovitost i preostalu nosivost nakon potresa. Najverovatniji scenario: visok rizik.

Najgori mogući scenario: umeren rizik. U većini Hrvatske je vrlo visok rizik od potresa, umeren je u Vukovarsko-srijemskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji, a visok u Međimurskoj, Sisačko-moslavačkoj, Karlovačkoj i Istarskoj županiji.

8. Požari

Scenario: požari rastinja na otvorenom prostoru. Najverovatniji neželjeni događaj: u načelu se događa svake godine. Tokom sušnih razdoblja i leti u priobalju nastaje više istovremenih požara rastinja. Događaj s najgorim posledicama: ovakav scenario događa se svakih 20-ak godina. Ekstremni meteorološki uslovi (jak vetar, visoka temperatura, suša, udari groma) pogoduju razvoju više istovremenih požara rastinja u priobalju. Požari mogu ugroziti veći broj ljudi i imovinu (kampovi) te je potrebna evakuacija stanovništva, turista i imovine i njihovo zbrinjavanje na sigurna mesta. Mestimično je ugrožena infrastruktura. Najverovatniji scenario: umereni rizik. Najgori mogući scenario: visok rizik. Vrlo visok rizik od požara je u Splitsko-dalmatinskoj, Šibensko-kninskoj i Zadarskoj županiji. Visok rizik je u Dubrovačko-neretvanskoj, Istarskoj, Karlovačkoj i Sisačko-moslavačkoj županiji dok je u ostalim županijama taj rizik umeren ili nizak.

9. Sneg i led

Scenario: saobraćajni i energetski kolaps u gorskoj Hrvatskoj uzrokovan snegom i ledom. Najverovatniji neželjeni događaj: jake padavine u obliku snega stvaraju visok snežni pokrivač izazvavši saobraćajni i energetski kolaps. Događaj s najgorim mogućim posledicama: zbog razmerno velike količine kiše koja pada na hladnu podlogu, naslage leda dosežu debljinu i do nekoliko centimetara. Najverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori mogući scenario: visok rizik. Vrlo visok rizik od ove pretnje postoji u Pirmorkso-goranskoj županiji, a u ostalim delovima RH je umeren ili nizak.

10. Suša

Scenario: suša na području Osječko-baranjske županije. Najverovatniji neželjeni događaj: nedostatak padavina u zimskom, prolećnom i letnjem razdoblju uz visoke temperature tokom jula i avgusta negativno se odražava na rast i razvoj ratarskih kultura. Događaj s najgorim mogućim posledicama: veći poremećaji u snabdevanju hrane uzrokuju suša i visoke temperature koje u velikoj meri utiču na prinos najvažnijih poljoprivrednih kultura. Najverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori mogući scenario: umeren rizik. U Primorskoj-goranskoj županiji i Zagrebu rizik od suše je nizak, a u ostaloj Hrvatskoj umeren.

11. Slanost zemljišta

Scenario: slanost tla u dolini Neretve. Najverovatniji neželjeni događaj: uobičajena hidrološka suša u vegetacijskom razdoblju i zbog manjka padavina. Događaj s najgorim posledicama: kombinacija pojačane intruzije soli u podzemne i površinske vode i poljoprivredna tla u dolini Neretve zbog hidrološke suše u vegetacijskom razdoblju. Najverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori mogući scenario: nizak rizik. Dubrovčako-neretvanska županija ima visok rizik od te katastrofe, a Zadarska i Istarska županija umeren rizik. Ostali delovi RH imaju nizak rizik.

12. Nuklearne nesreće

Scenario: vanredni događaj u Nuklearnoj elektrani Krško. Najverovatniji neželjeni događaj: zbog vremenske nepogode NE Krško ostaje bez napajanja. Pritisak u zaštitnoj zgradi postupno raste pa se 10 sati nakon oštećenja jezgre započinje s kontrolisanim ispuštanjem njenog sadržaja u životnu sredinu. Događaj s najgorim mogućim posledicama: ispuštanje iz zaštitne zgrade u životnu sredinu nije kontrolisano pa zbog toga u sredinu dospevaju znatno veće količine radioaktivnih materija. Najverovatniji scenario: umeren rizik. Najgori mogući scenario: umeren rizik. Umeren je rizik od ove pretnje za celu RH.

13. Radiološke nesreće

Scenario: opasan radioaktivni izvor izvan regulatorne kontrole. Najverovatniji neželjeni događaj: nepropisni popravak krova industrijske zgrade s radiokativnim gromobranom. Događaj s najgorim mogućim posledicama: iz starog medicinskog uređaja izvadi se radioaktivni izvor i vrati proizvođaču, ali taj uređaj se potom odveze u skladište otpadnog metala iako je i dalje izvor radioaktivnosti. Najvverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori moguć scenario: umeren rizik. Za celu RH umeren rizik.

14. Klizišta

Scenario: pojava masovnih klizišta. Najverovatniji neželjeni događaj: velike padavine prouzrokovale su pokretanje 50-ak klizišta kakva su se na području Sisačko-moslavačke županije aktivirala 13. marta 2018. Događaj s najgorim posledicama: aktivacija klizišta kao u severozapadnoj Hrvatskoj 2013. Najverovatniji scenario: visok rizik. Najgori mogući scenario: visok rizik. Vrlo visok rizik u Sisačko-moslavačkoj, Bjelovarsko-bilogorskoj, Koprivničko-križevačkoj, Varaždinskoj, Krapinsko-zagorskoj, Zagrebačkoj županiji i Gradu Zagrebu, a u ostalim delovima RH visok i umeren.

15. Zagađenje mora

Scenario: iznenadno veće zagađenje mora uljem s plovnih objekata. Najverovatniji neželjeni događaj: u količini od 5 do 500 m³ radi oštećenja trupa tankera kakvo se dogodilo u blizini naftnog terminala JANAF u Omišlju. Događaj s najgorim mogućim posledicama: iznenadno zagađenje mora uljem količine veće od 500 m³ u blizini ostrva Palagruže, nakon sudara tankera i teretnog broda za rasuti teret. Najverovatniji scenario: nizak rizik. Najgori mogući scenario: umeren rizik. Umeren rizik za celu obalu RH.

(Telegraf.rs)