U stravičnom nizu ubijene četiri devojke na području srednje Dalmacije: Mirjaninog ubicu još traže

Foto-montaža: Milena Đorđević, pixabay.com

Prošlo je 13 godina od stravičnog zločina u kojem je Luka Pezelj iz Donjeg Doca kod Omiša ubio 21-ogodišnju triljsku studentkinju Kristinu Šušnjaru. Taj zločin ostao je upisan u kolektivnu memoriju Triljana kao da se dogodio juče, piše Slobodna Dalmacija.

Preporučujemo

Svake godine 5. januara, na dan kada je Kristina poslednji put viđena živa, u organizaciji opštinske kancelarije Sv. Mihovila obnavlja se sećanje na mučeničku smrt ove devojke. Na grob koji je poslednje počivalište njenih posmrtnih ostataka polaže se cveće i zapale sveće i moli se za Kristinu, ali i sve žrtve nasilja.

Svih ovih godina, od sahrane Kristininih posmrtnih ostataka do danas, molitvu za Kristinu u triljskoj crkvi predvodi Stipe Ljubas, župnik i dekan Cetinskog dekanata. Na isti je način, uprkos pandemiji korona virusa, obeležena i 13. godina Kristinine smrti.

- Za nas je Kristina mučenica. Ona je primer čistoće i žrtve za devojačko dostojanstvo i kao takvu uvek ćemo je častiti uvereni da i kod nebeskog oca ima istaknuto mesto – kaže Stipe Ljubas.

Mirjana Jerković, sekretarica ubijena u kancelariji

Kristina Šušnjara treća je žrtva u stravičnom nizu monstruoznih ubistava četiri devojke na području srednje Dalmacije.

Taj niz počeo je 21. januara 2002. godine ubistvom Mirjane Jerković, 24-ogodišnje sekretarice u agenciji za promet nekretnina u Splitu, kojoj je još uvek javnosti nepoznati zločinac ili više njih život oduzeo na radnom mestu.

Anđela Bešlić, srednjoškolka koju je ubio direktor radio stanice

Nepunih mesec i po dana posle, u noći 3. marta 2002. godine, dok se pešice vraćala s koncerta kući, nestala je 16-ogodišnja Anđela Bešlić, učenica sinjske srednje škole.

Posle potrage duže od mesec dana, posmrtne ostatke ove devojke, za koju je utvrđeno da je ubijena, otkrio je slučajni prolaznik iz Suhača dok je šetao svoje pse na lokalitetu zvanom Vidovo, koje je u prethodnoj policijskoj pretrazi bilo pročešljano.

Za koji dan u policiju se s priznanjem da je ubio Anđelu Bešlić predao Ivan Bulj iz Suhača, u to vreme direktor Radio Sinja. Bulj je na izdržavanju zatvorske kazne od 22 godine.

Za ubistvo Antonije Bilić osuđen Dragan Paravinja

Niz je završen smrću 18-ogodišnje Drnišanke Antonije Bilić. Ta srednjoškolka koja se iz porodične kuće uputila u Split poslednji put viđena je na čikolskom mostu 7. juna 2011. godine kako stopira. Zla kob je htela da sedne u kamion Dragana Paravinje, već osuđivanog kriminalca, koji je posle duge policijske potrage i pronalaska Antonijinih posmrtnih ostataka priznao da ju je ubio jer je odbila seks.

Paravinji je sud u dva navrata presudio po 40 godina zatvora, ali mu je Vrhovni sud kaznu prepolovio.

Tog 5. januara 2008. godine u kasnim poslepodnevnim satima Kristina Šušnjara krenula je iz Trilja na dogovoreni susret s prijateljicom u Sinju. U alkarski grad nikada nije stigla.

Dok je prelazila most preko reke Cetine nestala je kao da je u zemlju propala. Sutradan ujutro zabrinuti roditelji, otac Ivan i majka Ankica, prijavili su Kristinin nestanak. Odmah je pokrenuta široka potraga u kojoj su učestvovali vatrogasci, spasioci i veliki broj meštana, ali bez rezultata.

Mislio da vidi bačenu lutku

Potraga je prekinuta posle tri dana, nakon poziva jednog penzionera koji je, gotovo na isti način kao pri pronalasku posmrtnih ostataka Anđele Bešlić, šetajući svoga psa u Donjem Docu kod zaseoka Smaijići pronašao telo nepoznate devojke. U prvi mah, kada je video telo, pomislio je da se radi o lutki. Uzeo je kamenčić i pogodio njime u devojčino bedro. Kako nije čuo zvuk udarca, što bi se u slučaju da je bila plastična lutka sigurno dogodilo, penzioner je zaključio da se ne radi o lutki.

Ubrzo posle njegovog poziva na lice mesta stigli su istražitelji koji zbog težine povreda na posmrtnim ostacima nisu mogli utvrditi da se radi o telu Kristine Šušnjare. Tek je posle obavljene obdukcije patolog potvrdio da je pronađeno nago telo nestala devojka.

Porodica stradale devojke i ceo triljski i cetinski kraj ostao je zatečen i obavijen tugom. Sve se učestalije spominjao automobil zelene boje. Dok su se pokušavale sakupiti korisne informacije dan posle pronalaska mrtvog tela u policiju je u pratnji brata došao Luka Pezelj s tvrdnjom da je smrt Kristine Šušnjare koju je povezao svojim automobilom bila nesrećni slučaj.

Iskusni inspektori odmah su zaključili da je ta njegova tvrdnja lažna, a što su im svedočile povrede na telu devojke. Pritisnut dokazima ubica je na kraju priznao šta se stvarno dogodilo. Pošto je primio u automobil autostoperku Kristinu umesto prema Sinju Pezelj je krenuo prema Bisku govoreći joj da na trenutak mora do kuće, a onda u Sinj.

Antonija Bilić, Foto: Facebook/Svi koji se nadaju da je Antonija Bilić još živa

Nakon što je devojka makla njegovu ruku sa svog kolena Pezelj je nasrnuo na žrtvu koja se pred naletom zveri u ljudskom obliku pokušala odbraniti. Na to je Pezelj iz kasete izvadio francuski ključ i njime izudarao Kristinu po glavi da bi je, kako je rekao, smirio. Kada je video da ju je ubio s devojke je skinuo odeću, koju je kasnije spalio, a njeno telo odložio u provaliju pored puta prekrivajući ga s nekoliko otkidanih grančica.

Za ovaj zločin Luka Pezelj osuđen je na 31 godinu zatvora.

Tri slučajne i jedna namerna žrtva

Anđela Bešlić, Kristina Šušnjara i Antonija Bilić slučajne su žrtve koje su se u zao čas našle na putu kojim su prolazile dvonožne zveri koje takođe nazivaju ljudima. Njihove ubice Ivan Bulj, Luka Pezelj i Dragan Paravinja "gule" ukupno 73 godine zatvora.

Za razliku od Anđele, Kristine i Antonije, prva žrtva iz ovog jezivog niza, Mirjana Jerković, nikako nije bila slučajna. Forenzičari su utvrdili da je nesrećna devojka na svom radnom mestu najpre onesvešćena, a zatim joj je prerezan vrat.

Kakav je bio motiv za Mirjaninu smrt? Njen ubica ili više njih nikada nije otkriven. Radi li se, možda, o nekom "uglednom" građaninu? I da li bi se ono zversko u njemu moglo ponovo probuditi?

(Telegraf.rs)