Ekološka katastrofa na jednoj od najčistijih reka: Počinje uklanjanje otpada iz Drine

Otpad na Drini Printskrin: Youtube/Klix.ba

Radnici preduzeća "Hidroelektrane na Drini" sutra bi trebali da počnu uklanjanje plutajućeg otpada koji se nalazi na kruni brane Hidroelektrane "Višegrad", a koji je tu dospeo pucanjem gornje lančanice, čime je ugrožena i proizvodnja električne energije, rečeno je u ovom preduzeću.

Preporučujemo

Specijalizovani tim Hidroelektrane "Višegrad" godišnje izvadi od 6.000 do 8.000 metara kubnih plutajućeg otpada iz Drine, među kojim je drvo, plastika i drugi otpad sa deponija u okruženju, prenosi Srna.

Problem plutajućeg otpada prisutan je više godina i o njemu se raspravljalo na brojnim sastancima i skupovima održavanim u Višegradu.

U Višegradu je pre dve godine održan trilateralni sastanak resornih ministarstava Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, o problemu plutajućeg otpada, ali problem ni do danas nije rešen.

Predsednik Udruženja za sportski ribolov i ekologiju "Drinska jezera" u Višegradu Aleksandar Kojić kaže da Drina i dalje važi za jednu od najčistijih reka, o čemu svedoči bogat riblji fond i prisustvo pastrmke, koja za stanište bira samo čiste reke, te apeluje da plutajući otpad treba rešiti naporom tri zemlje kroz koje protiče Drina.

Iz Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske rečeno je da će hitno inicirati sastanak sa novim resornim ministrima u vladama Srbije i Crne Gore kako bi se pronašlo rešenje za desetine hiljada metara kubnih plutajućeg otpada koji na krunu brane u Višegradu dolazi pritokama reke Drine i preti da ugrozi rad preduzeća "Hidroelektrana na Drini".

Irena Vujović: Plutajući komunalni otpad na Limu i Drini gorući problem

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da je plutajući komunalni otpad na Limu i Drini gorući problem i pozvala nadležne republičke institucije, kao i jedinice lokalne samouprave da se maksimalno angažuju u rešavanju ovog problema.

Vujovićeva je navela da je odlivanje komunalnog otpada u Drinu i Lim regionalni ekološki problem, koji je Srbija voljna da rešava ali je neophodna saradnja sa susednim državama.

Irena Vujović Foto: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

- Nedopustivo je da nam reke - naša prirodna bogatstva, budu zatrpane otpadom i protiv toga moramo zajedno da se borimo. Ministarstvo zaštite životne sredine intenzivno radi na mapiranju svih divljih deponija koje se nalaze u neposrednoj blizini pomenutih reka, a nedavno smo i zatvorili deponiju Stanjevine u Prijepolju - rekla je Vujović.

Ministarka je naglasila da se ne može govoriti o zdravoj životnoj sredini ukoliko su reke zagađene i preplavljene otpadom.

- Budući da su poslovi koji se odnose na zaštitu voda od zagađivanja u ingerenciji Republičke direkcije za vode, organa uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zamoliću kolege iz resornog ministarstva da se hitno pokrene akcija čišćenja reka. Insistiraćemo i na izmenama određenih zakona kako bismo imali bolji nadzor nad komunalnim otpadom, koji inače treba da vrše inspekcije lokalnih samouprava, koje ovim putem pozivam da rade svoj posao - istakla je Vujović, piše Kurir.

Ministarka je dodala da će u najkraćem roku uputiti poziv za saradnju svim relevantnim institucijama u zemlji i regionu, kako bi se pristupilo rešavanju višedecenijskog problema koji se tiče Srbije, ali i susednih Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Stotine kubika smeća na Potpećkom jezeru

Nakon što je usled obilnih padavina i naglog topljenja snega u Crnoj Gori, Lim poplavio hektare poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Prijepolje, vodostaj ove reke se spustio u granice normale, ali iza nadošle vode ponovo su ostale poražavajuće slike.

Stotine kubika smeća na Potpećkom jezeru Foto: RINA

Prvih dana nove 2021. godine na Potpećkom jezeru kod Priboja ponovo je osvanula - plutajuća deponija, a nekada jedna od najčistijih reka i dalje se ne vidi od smeća.

- Pojas oko brane na Potpeću, kao i prioblje zatrpani su stotinama kubika otpada koje je Lim pokupio sa nekoliko nesanitarnih deponija koje se nalaze u njegovom gornjem toku. Četrdeset hiljada kubnih metara smeća godišnje pluta Limom, prema procenama stručnjaka koji su to ispitivali. Oko 40 posto otpada potone, 20 posto se zadrži na obalama, a 40 procenata prođe vodenim tokom i vrlo često pravi probleme u radu Hidroelektrane "Potpeć". Nedavne poplave samo su pogoršale jako teško stanje - rekao je za Rinu, Goran Reković, predsednik Fonda za zaštitu životne sredine opštine Priboj.

More smeća na Limu, nije retka pojava i samo tokom 2020. godine mogla se uočiti nekoliko puta. Najveći problem za ovoliku količinu otpada pravila je nesanitarna deponija Stanjevine, čije je zatvaranje nakon dužeg vremena obavljeno pre mesec dana.

Ovog leta počelo se i na izgradnji sajle koja bi prikupljala smeće. Iako je bilo u planu da ovaj projekat bude realizovan do kraja prošle godine, zbog nedostataka finansijskih sredstava radovi su usporeni.

(Telegraf.rs)