Mira iz Banjaluke je hraniteljka blizanaca sa Daunovim sindromom: Ljubav vredna svakog truda

Foto: Shutterstock/Ilustracija

- Dragan i Dalibor su kod mene od 2016. godine, a iako sam na početku imala dosta nesigurnosti i strepnji, jer se ranije nisam susrela sa decom sa Daunovim sindromom, nikad se nisam pokajala što sam ovim dečacima pružila dom - priča za "Nezavisne" Mira Komljen iz Banjaluke, hraniteljka blizanaca sa Daunovim sindromom, koji sada imaju 12 godina.

Preporučujemo

Ona dodaje da je prvi susret sa dečacima i za nju i njih bio veoma stresan, jer su oni morali da se isele iz jedinog doma za koji su do tada znali.

- Oni su odrastali u "Kolevci" u Subotici, to je ustanova za decu s poteškoćama u razvoju, a ja sam ih prvi put videla na parkingu u Beogradu - kaže Komljenova.

Vožnju od Beograda do Banjaluke Komljenova pamti kao veoma stresnu, jer su se dečaci celim putem bunili.

- Bili su mali i u pelenama, nisu znali ni da pričaju. Bunili su se jer su bili istrgnuti iz sredine koja im je bila poznata, u kojoj su funkcionisali, a sada su se nalazili u autu s nepoznatim osobama - priča Komljenova.

Ističe da su i prvi meseci koji su usledili nakon dolaska dečaka u njihov dom bili napeti, jer je mnogo toga tek trebalo da nauče.

- Oni su dobra deca, idu u školu i u Servisni centar "Dajte nam šansu - Zvezdice". Krenuli su i na folklor, vole da se igraju, plešu, pevaju, vole nastupe - kazala je Komljenova.

Komljenova je i majka troje odrasle dece, sina i dve ćerke, te kaže da je prvo s njima morala da se konsultuje kada je odlučila da se bavi hraniteljstvom.

- Sin ne živi sa mnom, a ćerke su me u potpunosti podržale, za njih je to bila divna ideja - rekla je Komljenova.

Dodaje da se nikada ranije nije susretala sa decom sa Daunovim sindromom te da je savete tražila i na internetu, na kojem se deca s ovim sindromom često opisuju kao mirna i umiljata, zbog čega ih neretko zovu i deca sunca.

Istakla je da su za razliku od opisa na internetu Dragan i Dalibor veoma živahni dečaci, ali da su istovremeno i poslušni.

Iako joj je život s osobama sa Daunovim sindromom do tada bio nepoznat, hraniteljstvo nije, jer je i njena majka bila hraniteljka.

Dodaje da iako je ranije radila različite poslove, u hraniteljskom poslu zaista najviše uživa.

- Ljubav koju čovek dobija od te dece i koju im pruža vredi svakog uloženog truda - istakla je Komljenova.

Onima koji se dvoume da li da postanu hranitelji, posebno hranitelji deci s poteškoćama u razvoju, Komljenova poručuje da je za to potrebna samo ljubav.

(Telegraf.rs)