Kristijan je diplomirao s desetkom, sad traži obrok u javnoj kuhinji: "Sramota me je, priznajem"

Foto: Infoprijedor

Mladi Prijedorčanin Kristijan Vujčić (26) jedan je od 250 korisnika javne kuhinje "Optimisti". Svaki dan dolazi po obrok za sebe i majku i to valjda više nikom ne bi bilo čudno, da Kristijan nije junak priče iz bosansko-hercegovačkih "lovaca na oluje" i mladić koji je s desetkom diplomirao na temu reforme javne uprave u BiH, piše Infoprijedor.

Preporučujemo

Od diplomiranog ekonomiste, smer javna uprava, do javne kuhinje je trnovit put o izgubljenim snovima i nadanjima da negde pod ovom kapom nebeskom postoji makar i jedno mesto na kojem će biti siguran i srećan. Danima su ga novinari nagovarali da priča. Skroman i jednostavan kaže da se u ovoj koži, u kojoj se našao pre 11 meseci, kada je zbog pandemije izgubio posao skladištara, ne oseća nimalo lagodno.

– Nisam jedini koji je ostao bez posla. Svestan sam da je moja pozicija na toj nekoj društvenoj lestvici sada na samom dnu. Ako se pitate da li me je sram zbog toga, ove slike iznad i ovog apela ispod teksta, priznajem jeste. Sram me je, zemlje po kojoj hodam, onog fakulteta, gimnazije, a posebno prijatelja i rodbine. Ova godina mi je uzela sve što sam godinama pokušao da održim na nogama, a evo danas i ugled – priča s tako vidljivom, gotovo opipljivom tugom mladić koji nije zaboravio one koji su sad, ali i ranije bili uz njega.

– Zahvalan sam im naravno. Ovo je samo još jedna tužna i sramna životna priča u moru drugih, ali i ogledalo kakav je zapravo položaj mladih. Kada prođem kroz grad tek tu i tamo ponekog sretnem. Moja generacija je većinom na Zapadu, a kao mali smo maštali i gradili snove o svojim uspesima i boljem životu ovde. Nažalost, evo svakim danom je sve teže i lošije – kaže ovaj 26-godišnjak koji za ovih 11 meseci nije sedeo skrštenih ruku, već je aktivno i bezuspešno pokušavao da pronađe bilo kakav posao.

Prestao da broji prijave za posao

– Tražio sam posao, ali bezuspešno. Negde kod 60-te aplikacije sam prestao da brojim, a odgovor sam dobio tek na pet. Nisam bio izbirljiv, aplicirao sam i u struci i mimo nje – kaže Kristijan koji je u tom periodu bukvalno radio sve i svašta kako bi preživeo.

– Bili su to poslovi na dnevnicu, od poljoprivrednih radova tokom sezone, berbe voća do rada na pilani i seči stabala. Volontirao sam čak i u humanitarnim organizacijama. Kako je vreme postajalo hladnije tako su se prilike za nadničenje proredile, pa sam bio primoran da se obratim javnoj kuhinji "Optimista" kojim se ovom prilikom takođe zahvaljujem. Nekako se taj naziv javne kuhinje pogodio s mojim načinom razmišljanja. Uprkos svemu što me snašlo, ja sam ipak optimista iako sam ove godine radio sve najteže poslove o kojim kao akademski građanin nisam ni sanjao. U tom sam video lekciju. Valjda je život hteo da me nauči nečem novom, da mi pokaže prave vrednosti – uveren je Kristijan.

Kristijan s jedne strane ima hrabrosti da se suoči sa situacijom u kojoj je, a s druge i nemoćan da izađe iz začaranog kruga u kojem se ne svojim izborom našao. Da sve bude gore, mada on to nikad ne pominje, ovaj mladi čovek s punom odgovornošću brine i o svojoj bolesnoj majci. Manji lekarski zahvat trebao bi i njemu, da se reši ranijih i zapuštenih zdravstvenih problema, koji nažalost imaju svoju cenu, pa zato svi oni koji mogu da pomognu Kristijanu mogu da ga kontaktiraju na broj telefona 066 060 545…. Ili da sredstva na ime pomoći uplate na broj računa…

Devizni Račun: IBAN BA395514902857829741 SWIFT BLBABA22

Tekući Račun Broj računa 45459839000

Transakcijski račun 5514902547996124

Najveće hvala dobili bi oni koji bi mu pomogli da se zaposli i da svojim radom sebi i majci obezbedi sredstva za život. Za čoveka s desetkom u diplomi, koji se “igra” računarima i iz hobija “olujama” to je tako malo što istog trena može da se učini.

(Telegraf.rs)