Jugonostalgičari proslavljaju praznik države koja više ne postoji: Pekla su se prasad, pravile torte

Dok je za neke 29. novembar dan kada je formirana najprosperitetnija država koja je postojala na ovim prostorima, neki ga smatraju pobedom komunističkog totalitarizma. Dan-danas je povod za rasprave o njegovom istinskom značaju.

Nekadašnja Titova pionirka Dragica Simonović slavila je svaki Dan republike u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Imala je šest godina kada se završio Drugi svetski rat i za nju je, kao i za većinu stanovnika socijalističke Jugoslavije, to bio najveći državni praznik.

- To je bilo opštenarodno slavlje. Osim što se praznovalo po ustanovama, preduzećima, održavane su manifestacija na ulicama, organizovali su se izleti... Slavilo se i u kućama, pekla su se prasad, pravile torte, ruska salata, obilazile su komšije i prijatelji, čestitali Dan Republike jedno drugom, nije se samo slavilo po preduzećima, i privatno prihvaćen je 29. novembar kao opštenarodni praznik - priseća se Simonović u razgovoru za "Vijesti".

Osim revolucionarnih hvalospeva, priredbi u domovima kulture, 29. novembra prvaci su dobijali crvene marame, polagali zakletvu i postojali pioniri.

Poslednja generacija pionira rođena je 1982. godine. Mnogima je, pak, prva asocijacija na ovaj praznik, osim spajanja niza neradnih dana, rano ustajanje i - odlazak na svinjokolj.

Dok je za neke 29. novembar dan kada je formirana najprosperitetnija država koja je postojala na ovim prostorima, neki ga smatraju pobedom komunističkog totalitarizma i dan-danas je povod za rasprave o njegovom istinskom značaju. Proslaviće ga, makar virtuelno, velika zajednica jugonostalgičara okupljenih u brojnim grupama na društvenim mrežama, koja Jugu čuva u sećanju kao veliku, srećnu državu bez kriminala, gde je radnik bio svoj na svome.

Za Dragicu Simonović ovaj datum bio je posebno značajan jer su navirala sećanja na oca kojeg je izgubila tokom Drugog svjetskog rata, pa dok su se mnogi veselili, ona je znala i zaplakati... I da su se za tri neradna dana povodom Dana Republike unapred spremali različiti programi. Ona je praznik slavila na Kosovu u Gnjilanu, gde je do 12 godine živela, nakon čega se preselila u Jagodinu u Srbiji, dok je u tadašanji Titograd stigla sa 22 godine.

- Svaka kuća na selu i u gradu je slavila Dan republike... Spremale su se igre, folklor, pjesme, nakon čega se uveče nastavljalo slavlje. Ko je doživeo slavlje Dana Republike može da oseti kakav je to patriotizam, kako su se narodi osećali, kako su se veselili i kako su spremane igre iz svih republika. To je bilo zadovoljstvo sa kakvim oduševljenjem se to izvodilo, kako je bila vesela i omladina i stari nije se znalo ko je Srbin, ko je Hrvat, Albanac, nije bilo razlike - kazala je Simonović.

Njen suprug Ananije informaciju o zasedanju AVNOJ-a dočekao je kao komandir pionirske čete u kojoj su okupljana deca do 15 godina. Njihova uloga je bila, između ostalog, da šire ideje komunizma i antifašizma, skupljaju hranu, priloge i pomoć za partizane...

Za Simonovića Dan republike je bio najznačajniji datum jer je, kako je kazao, tada vraćeno državno jedinstvo Crnoj Gori u kojoj se živelo bratski, bez obzira na razlike.

- U veće AVNOJ-a je izabrano oko 15 ljudi iz kolašinskog sreza, neki su od njih bili u Bihaću na prvom zasedanju, kao što je bio moj rođak proto Jagoš Simonović. On je opet otišao i bio učesnik na drugom zasedanju. On je nama pričao o odlukama iz Jajca. Bila je odluka da se Josip Broz Tito proglasi za maršala i za vrhovnog komandanta partizanskih jedinica Jugoslavije i da ćemo se mi okupljati i slaviti 29. novembar i podsećati na te odluke - rekao je Simonović.

Osim proglašavanja Broza za maršala, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije u Jajcu je doneta odluka o formiranju države federalnog ustrojstva, Jugoslavije. Na čuvenom zasedanju AVNOJ-a pre 77 godina bila su prisutna 142 delegata, a predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, doktor Ivan Ribar.

AVNOJ je tada proglašen za najviše zakonodavno i izvršno telo, a formiran je i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je predstavljao neku vrstu vlade.

Hrvatski istoričar Dragan Markovina podsetio je da se 29. novembar slavio u čast Dugog zasedanja AVNOJ-a i istakao da je sigurno u simboličkom smislu taj dan bio najvažniji praznik SFRJ.

- Što je sasvim jasno ukazivalo na to da su državotvorstvo i nacionalno oslobođenje preuzeli primat nad socijalističkom revolucijom. To niko nije jasno rekao, ali je bilo očigledno. No, kako je vreme odmicalo, Dan Republike se pretvorio u priliku za prazničenje bez ikakvog realnog odnosa prema sadržaju tog datuma - kazao je Markovina.

On je dodao da je, kada govorimo o državama naslednicama SFRJ, neupitna činjenica da njihova savremena i formalno-pravna državnost na temelju koje su i dobile međunarodno priznanje proizlazi isključivo iz odluka AVNOJ-a.

- Istina je, naravno i to da se pri stvaranju federalnih republika vodilo računa o istorijskom nasleđu, ali to je za međunarodno pravo irelevantno. Drugim rečima, sve su države naslednice zapravo tada stvorene, koliko god to nacionalistima nije drago čuti - istakao je Markovina.

(Telegraf.rs)