Hrvatski građani u ovoj pandemijskoj godini više umiru, manje se venčaju zbog ekonomske nesigurnosti, ali i straha od zaraze, i rađa se manje dece. Zasad se bračni parovi i manje razvode, ali treba imati u vidu da su proletos tri meseca bili zaključani i tek će se videti, nakon što kovid kriza prođe, hoće li broj razvoda porasti, kako predviđaju istraživanja u svetu.
Preporučujemo
Osumnjičeni za ubistvo noćnog čuvara restorana iz Danilovgrada nije uhapšen: Policija utvrđuje ko je
Stanivuković: Neće biti gej parade u Banjaluci, to nije u duhu naroda kom pripadam
Hrvatska će, sudeći prema privremenim podacima Državnog zavoda za statistiku za prvih deset meseci ove godine i bujanju epidemije, ove godine imati najviše umrlih, a najmanje sklopljenih brakova i rođene dece dosad, ali rekordno mali broj rođenih se tek očekuje u 2021.godini.
Kako kaže demograf Marin Strmota, korona je samo zakucala ekser u kovčeg i samo će pogoršati ionako dugogodišnje loše trendove prirodnog pada stanovništva, piše Večernji.hr.
A loše demografske trendove i činjenicu da bez ljudi nema ekonomskog rasta i da se ne može opstati samo od turizma i ugostiteljstva politika je dugo ignorisala, što sada dolazi na naplatu.
U oktobru ove godine, prema privremenim podacima Državnog zavoda za statistiku, bilo je najviše umrlih od 2011. godine - 4.628.
Istovremeno ispada da je u oktobru ove godine od drugih bolesti umrlo manje ljudi u odnosu na oktobar 2019. kada je umrlo 4375 ljudi ili 253 manje, s obzirom na to da je samo od kovida-a (ili i od njega) prošli mesec umrlo 266 građana.
Ali, ipak ne može da se kaže da je prošlog meseca bio dramatičan porast umrlih jer, na primer, u oktobru 2018. godine bilo je 4463 umrla, što je drugi najgori oktobar po smrtnosti nakon ovogodišnjeg u poslednjih devet godina.
Brojke za novembar će biti dramatičnije i najlošije dosad jer je samo od korone u 28 dana novembra umrlo 1109 ljudi. Inače, prošle godine su u Hrvatskoj umrle 51.794 osobe, a u prvih deset meseci ove godine, prema privremenim podacima Državnog zavoda za statistiku, 43.796 ljudi.
Valja naglasiti da privremeni podaci, kako navode u DZS-u, o umrlima nisu potpuno uporedivi s konačnim podacima jer se privremeni podaci odnose na mesec upisa u državne matice, a konačni na mesec događaja.
Dakle, tek će se na kraju godine znati tačan broj umrlih u ovoj godini i mesecima kad je zemljom harala korona.
Zabrinjavajuće je i što je prema tim privremenim podacima u prvih deset meseci ove godine rođeno samo 30.207 dece, a prošle je u celoj godini bilo 36.135 rođenih, što je inače bio najmanji broj rođene dece u Hrvatskoj otkako se prate statistike.
Stoga je izvesno da će 2020. godina srušiti prošlogodišnji rekord po najmanjem broju rođene dece dosad, a prema procenama stručnjaka sledeća će godina biti još lošija.
Ne stoje dobro ove godine ni sa sklapanjem brakova jer je u prvih deset meseci sklopljeno samo 14.747 brakova, odnosno 4.203 braka manje nego u istom razdoblju prošle godine.
Naime, proše godine je u prvih deset meseci sklopljeno 18.950 brakova.
Inače, svih ranijih godina godina u Hrvatskoj je godišnje sklapano oko 19-20 hiljada brakova, što ove godine nemamo šanse dase dostigne.
Ni zbog postojećih mera, a niti je ljudima do venčanja dok buja epidemija i dnevno umire po 50 ljudi od kovid-a, niti se već postojeće smanjenje brakova može nadoknaditi u dva preostala meseca.
Jedino je dosad zabeleženo manje razvoda nego prošle godine, pa je u prvih 10 meseci ove godine razveden 4.091 brak, dok je u istom razdoblju 2019. bilo 4.615 razvoda, ali u oktobru ove godine, istina, bilo je više razvoda (651) nego u istom mesecu prošle (416).
Je li to dobro ili loše zavisi kako ko gleda na razvode i pre svega kakav je kvaliteta tih brakova pre nego što su se raspali i na papiru.
Za docenta Marina Strmotu s Katedre za demografiju zagrebačkog Ekonomskog fakulteta svi privremeni podaci Državnog zavoda za statistiku su očekivani.
- Korona nam je ekser u kovčegu samo dodatno zakucala i očekivano će se pogoršati prirodni pad stanovništva koji imamo već godinama, pa ćemo imati i više umrlih, manje sklopljenih brakova, manje rođene djece, što će naročito doći do izražaja sledeće godine. Dok traje pandemija ljudi i zbog ekonomske nesigurnosti i opasnosti od zaraze manje sklapaju brakove, ne žele sada imati decu jer ne znaju šta će biti sutra, hoće li izgubiti posao, hoće li zaraziti i sebe i decu.
Amerikanci su već radili projekcije koliko će sledeće godine imati manje rođene dece, samo što će kod njih, naravno, taj pad rođenih biti manji nego kod nas. Samo se u nerazvijenom delu sveta, u kojem su inače stope nataliteta veće, očekuje da će porasti broj rođene dece, i to zbog izostanka kontracepcije - govori Strmota.
Prema svim sadašnjim trendovima, izvesno je da će Hrvatska ove godine zbog epidemije premašiti rekordnu brojku umrlih iz 2015. kada je umrlo 54.205 ljudi.
Inače, u Hrvatskoj je poslednjih godina godišnje umiralo više od 50 hiljada ljudi, pa je 2011. bilo 51.019 umrlih, a rekordan broj umrlih zabeležen je pre četiri godine, njih tri hiljade više, dok je prošle godine bilo gotovo 52 hiljade umrlih.
Direktor Odseka za demografiju i hrvatsko iseljeništvo na Hrvatskim studijima, demograf dr. sc. Stjepan Šterc privremene podatke Državnog zavoda za statistiku komentira sledećim rečima.
- Može se očekivati da ćemo ove godine, s obzirom na silinu epidemije, dosegnuti maksimalni godišnji broj smrti te da bi moglo umreti oko 55.000 ljudi, ali treba istaći da mi i inače poslednjih godina imamo smrtnost na visokom nivou, samo što na to nismo reagovali dok nije došla pandemija, što ne znači da ne podržavam mere za zaštitu života i zdravlja ljudi od kovid-a.
Zabrinjavajuće je naročito što će se posledice pandemije, ali i iseljavanja mladih iz Hrvatske poslednjih godina, jako loše odraziti i na pad broja rođene dece sledeće godine.
- Ako ove godine broj rođene dece i dođe blizu 36 hiljada, još manji broj rođenih tek ćemo početi da beležimo u prvim mesecima 2021. jer se kod nas još uvek 80 odsto dece rađa u braku, a mi ove godine imamo 20 odsto manje brakova, što znači da ćemo imati i 20 odsto manje rođene dece. Lako je moguće da sledeće godine bude rođeno i 5.000 dece manje, što zbog manje sklopljenih brakova, što zbog iseljavanja, a to su podaci koji jako zabrinjavaju – govori demograf Stjepan Šterc.
Inače, Hrvatska je pre devet godina imala više od 41 hiljade rođene dece godišnje što se takođe smatralo da je malo i nedovoljno za obnovu stanovništva, a od ulaska u Europsku uniju samo je padao broj rođenih.
Danas se ubrajaju u zemlje Europske unije koje su po stopi fertiliteta (prosečan broj rođene dece po ženi u reproduktivnoj dobi od 15 do 49 godina) ispod proseka Europske unije.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Nove slike sa Solarnog orbitera prikazuju Sunčeve pege, polja i turbulentnu plazmu
Poštarka provalila u restoran, ukrala alkohol, pa se veselila sa drugaricom: Njen izgovor će vas nasmejati
HOROR Okačili fotografiju sa žurke u Kninu, na stolu bomba i alkohol i natpis "Večeraće selo u mraku"
<% post.title %>
Ovo je zgrada u Kninu u kojoj je eksplodirala bomba i ubila mladića: "Bio je duša od čoveka, uvek veseo"
Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"NITI JE VLADIMIR DOČEKAO PORODICU, NITI MILE PENZIJU" Danas sahrana oca i sina koji su poginuli kod Šapca: Oglasio se njihov prijatelj koji ih je sreo pola sata pre nesreće
(MAPE) DANAS SE ZATVARA POLA BEOGRADA Ovo je detaljan spisak ulica gde se obustavlja saobraćaj i izmena režima saobraćaja
KRVAVA SUBOTA U MRAMORKU Komšija pucao u oca i sina, policija ga privela naoružanog: Povređenima se lekari bore za život
Ja
A nama u Srbiji kao nije.
Podelite komentar