"Bajden mora da traži nove lidere na zapadnom Balkanu za političke promene"

Foto: Pixabay

Nova američka administracija, u saradnji sa EU, mora tražiti nove političke lidere, koji će dovesti do neophodnih političkih promena i prosperiteta zemalja zapadnog Balkana, navodi se u analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

Preporučujemo

Prema analizi, većina trenutnih političkih lidera na zapadnom Balkanu ne mogu biti partneri novoj američkoj administraciji za sveobuhvatne političke promene, a dolazak te nove administracije predsednika Džozefa Bajdena predstavlja ključni moment za takve promene na Zapadnom Balkanu, a naročito u Bosni i Hercegovini.

BiH nema političku volju i jake institucije za borbu protiv kriminala i korupcije, a trebaće joj pomoć američkih bezbednosnih obaveštajnih agencija, poput američkih agencija koje su pomagale Italiji nakon Drugog svetskog rata, da se obračuna sa mafijom, piše Ifimes.

Analitičari smatraju da ohrabruje činjenica da je novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden takođe razgovarao o zapadnom Balkanu sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom. Istovremeno, kako se navodi, "zabrinjava činjenica da neki međunarodni predstavnici u BiH rade zajedno sa nosiocima kriminala i korupcije u određenim zemljama i sa takvim međunarodnim predstavnicima neće biti moguće izvršiti sveobuhvatne promene".

Foto: Tanjug/AP

Političke promene na zapadnom Balkanu započele su, prema oceni Ifimesa, u Severnoj Makedoniji 2017. godine, a uspeh makedonskog premijera Zorana Zaeva (SDSM) i njegove vlade dokaz je da su promene i moguće. To je, piše Ifimes, pokazao i nedavni vašingtonski sporazum između zvaničnog Beograda i Prištine, koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Avdulah Hoti.

Centralno pitanje u regionu je kraj političkog dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine, posredstvom EU, potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma, tvrde analitičari, ističući da je predsednik Srbije Vučić odigrao važnu ulogu u obezbeđivanju mira i stabilnosti u regionu. Pad 31-godišnjeg režima Mila Ðukanovića (DPS) takođe je snažan podsticaj za promene na zapadnom Balkanu, navodi Ifimes, dodajući da i rezultati lokalnih izbora u Bosni i Hercegovini, održanih 15. novembra 2020. godine, pokazuju da su promene moguće.

Rezultati lokalnih izbora dovešće do novog talasa političkih promena i predstavljaće uvod u tektonske političke promene koje se očekuju na opštim izborima 2022. godine u Bosni i Hercegovini, prognozira se u tekstu.

Situacija u Albaniji, koja je politički visoko polarizovana i, kako to vidi Ifimes, na ivici je građanskog rata, zabrinjavajuća je, a samo "zahvaljujući dugogodišnjem političkom iskustvu i političkoj mudrosti albanskog predsednika Ilira Mete građanski rat je sprečen ili izbegnut". Uspostavljanje „Mini šengena" kao najvažnije regionalne inicijative važno je za snažnu podršku američke administracije.

S obzirom na to da je region u nedavnoj prošlosti imao krvavih sukoba, važno je i da države u svom pravnom poretku imaju zakone koji zabranjuju negiranje genocida i holokausta, jer bi to bio pravi civilizacijski način suočavanja s prošlošću, ocenjuje Ifimes.

Bez angažmana SAD nema trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta na Balkanu, jer značajan deo političkih struktura te regije ima snažne konekcije i u službi su nekih drugih interesa, interesa rivala SAD, zaključuje se u analizi.

Za vreme Trampove administracije SAD su se udaljile od demokratskih vrednosti koje Americi daju moć i čine njenu naciju jedinstvenom. Sledi mukotrpan put ka vraćanju istinskim demokratskim vrednostima koje krase SAD, predviđa Ifimes.

(Telegraf.rs/Tanjug)