Branimir iz Hrvatske osuđen na 35 godina zatvora: Ubio Ukrajinku u osmom mesecu trudnoće

Foto: Interpol

Branimir Čaleta (36) osuđen je jutros na 35 godina zbog teškog ubistva posebno ranjive osobe, kako je to formulisano u presudi izrečenoj na splitskom Županijskom sudu, piše Slobodna Dalmacija.

Preporučujemo

Da podsetimo, Čaleti se sudilo zbog teškog ubistva u septembru 2013. godine u ukrajinskom gradu Dnjepropetrovsku, kada je ubio svoju tada godinu dana stariju devojku Ganu Kitaevu koja je bila u osmom mesecu trudnoće.

Iznoseći u utorak svoju obranu, Čaleta je bio poprilično detaljan oko toga kako su se on i Gana Kitaeva upoznali, družili, izlazili zajedno te kako je ta letnja avantura prerasla u veliku ljubav.

Govorio je kako je ona bila oduševljena Dalmacijom, ljudima, klimom, plažama i kako se zato, ali i zbog njega, još jednom nakon odlaska s letovanja vratila u Hrvatsku i dve nedelje provela s njim u njegovoj kući, kada ju je upoznao i s roditeljima. Posle je on dolazio u dva navrata kod nje u Ukrajinu te je takođe upoznao njenu porodicu. Pri prvoj njegovoj poseti osetili su, kazao je, da je sve preraslo u nešto ozbiljnije i počelu su čak da razgovaraju o tome da žive zajedno.

- U martu 2013. godine mi je preko telefona rekla da postoji jedna muška osoba s kojom je bila i da je ostala trudna s njim, ali da je prekinula vezu, da je naporan. Bio sam iznenađen... U junu 2013. sam na njeno traženje otišao opet u Ukrajinu i tada mi je rekla da su njeni roditelji protiv veze sa mnom, da ja nisam idealan jer nemam stalni posao, živim u malom mestu, nisam visokoobrazovan... - kazao je Čaleta.

Kad se vratio u Hrvatsku, kaže, opet mu je Gana, za koju tvrdi da mu je rekla da se zove Ana, pričala o tom muškarcu i kako je naporan "u smislu da ga se boji". Bio je, rekao je, spreman da prizna to dete kao svoje ako ona dođe da živi u Hrvatsku s njim. U septembru 2013. godine dogovorili su se da se vide opet u Ukrajini, kako bi odlučili šta da rade.

- Tad mi je rekla, dok smo bili prvi dan u hostelu, da ne može da živi sa mnom, da je zaboravim... Drugi dan ujutro sam izašao u grad, bila je proslava grada i upoznao sam neke naše ljude. Pili smo alkohol i probao sam neko njihovo alkoholno piće, bilo je dosta žestoko, ne znam kako se zove, ali je dosta loše uticalo na mene. Ona me zvala oko 16 sati da je u hostelu i ne sećam se kako sam došao tamo. Seli smo i počeli da pričamo i u jednom mi je trenutku bilo loše od pića, uhvatila me mučnina. Pokušao sam da je nagovorim da ide sa mnom u Hrvatsku, a ona je rekla da nema ništa od toga...

- Tad je došlo do agresivne verbalne komunikacije među nama, više njene, počela je da histeriše da će zvati hotelsko osoblje, policiju. Kad smo se smirili, opet smo razgovarali. No, sve vreme joj je zvonio mobilni, činilo se kao da mora da ide negde, da je neko čeka. Krenula je prema vratima kao da želi da ode, a u tom trenutku se ugasilo svetlo... Jesam li ga ugasio ja, ona, neko treći, ili se meni zamračilo, ne znam... Od tada pa nadalje nemam nikakvog objašnjenja za moj čin. Naravno da me uhvatila panika, nervoza... - ispričao je Čaleta, dodajući kako je nakon povratka u Hrvatsku iz medija saznao šta se zbilo te je od tada živeo u intenzivnoj patnji i svojevrsnoj "crnoj rupi".

- Moraću da platim svoju cenu i da živim s tim ceo život. Izvinjavam se njenim roditeljima još jednom, ali i vama i pravosudnim policajcima zbog mog pokušaja bekstva. Sram me na jedan način što se sad tu nalazim. Više sam puta razmišljao o samoubistvu, no okrenuo sam se radu u polju i nadao sam se da ću sve to nekako zaboraviti. Ali to se ne može zaboraviti - kazao je okrivljeni 36-godišnjak.

Čaleta je, po optužnici, nakon ubistva trudne devojke skinuo njenu odeću, zamotao telo u čaršav i sakrio ga ispod kreveta. Potom je pobegao, odbacivši i svoju i njenu krvavu odeću te njen mobilni na deponiju uz put. Krenuo je prema granici, ali ne javnim prevozom koji je pre koristio jer je znao da je veća kontrola, nego je stopirao pa ga je jedna Mađarica prevezla u svom vozilu, piše Slobodna Dalmacija.

(Telegraf.rs)