Duže od 25 godina nakon završetka ratnih sukoba, Hrvatska će dobiti zakon koji se isključivo odnosi na civilne žrtve, a portal hrvatskog nedeljnika Novosti piše da zakonski predlog pred srpske žrtve postavlja određene prepreke.
Reč je, navodi se, o nejasno definisanoj odredbi o isključenju saradnika i pomagača neprijateljskih jedinica, pa bi bez statusa stradalnika mogle ostati žrtve mučene u Lori, Kerestincu i Pakračkoj Poljani.
Predlog zakona o civilnim stradalnicima iz Domovinskog rata, prvi je takav akt od kraja ratnih sukoba u Hrvatskoj, koji će se isključivo odnositi na prava civilnih žrtava, a koja su do sada delimično proizlazila iz Zakona o zaštiti vojnih i civilnih invalida rata iz 1992.
- Prema tom zakonskom predlogu, svi koji nisu stradali od neprijatelja biće izloženi beskrajnim procedurama dokazivanja i slobodnoj oceni tih dokaza od institucija - rekla je za portal Novosti zagrebački advokat Slađana Čanković.
Čanović, koja dugi niz godina zastupa porodice nestalih i ubijenih civila, ističe da predlog novog zakona ne pruža jednaku zaštitu svim žrtvama rata, pogotovo ne žrtvama krivičnog dela ratnog zločina koji su proglašeni za ratnu štetu jer su živeli na pogrešnom mestu.
Ističe da su ovim zakonskim predlogom civilnim žrtvama rata srpske nacionalnosti "samo malo odškrinuta vrata" , odnosno otvorena im je, kaže, mogućnost ulaska u proceduru za dokazivanje i sticanje statusa, ali pitanje je šta ih čeka na tom putu.
- Zakon jasno konkretizuje status civilnog stradalnika rata za osobu koja je nastradala od neprijateljske vojske, kao i od drugih okolnosti vezanih uz Domovinski rat. Jasno se u predlogu zakona zna ko je neprijateljska vojska - Jugoslovenska narodna armija i paravojne formacije, međutim te ''druge okolnosti'' vrlo su opšteni pojam, kao što je širok pojam i saradnik, pomagač neprijateljskih vojnih i paravojnih formacija - navela je Čanković, a prenosi Tanjug.
Procedure od 20 godina
Ta odredba se, precirala je, može primeniti i na osobe koje su držale trgovinu ili poljoprivrednike koji su vojsci prodavali stoku.
Te procedure mogu da traju narednih 20 godina, kaže Čankovićeva i predviđa da će samo retke civilne žrtve ratnog zločina stvarno ostvariti svoj status i pravo na novčanu naknadu.
Da predlog novog zakona ne donosi ništa novo za civilne žrtve srpske nacionalnosti stradale u "Oluji", Bljesku, Lori, Osijeku i Sisku, odnosno da se ne otvara prostor za sve civilne žrtve rata, smatra i Bojan Glavašević, nezavisni poslanik u hrvatskom saboru i pomoćik ministra branitelja u vladi u kojoj je premijer bio Zoran Milanović.
Smatra da ovaj zakon dolazi kasno jer se, kaže, Hrvatska poslednje tri decenije bavila rešavanjem problematike samo učesnika rata, a ne i civilnih žrtava.
- Nema pomaka ni na području pružanja psihosocijalne pomoći. Zakon ni na koji način ne stvara pretpostavke u hrvatskom javnom prostoru za priče civilnih žrtava stradalih od hrvatske vojske - upozorio je Glavašević i ističe da civilne žrtve rata nemaju nacionalni predznak.
Video: Selo bez ljudi, vratili bi se da imaju gde
(Telegraf.rs)
Video: Dragan Ričard Radić za Telegraf.rs o radu na holivudskim filmovima, o Sandri Bulok, Miri Furlan...
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ћук
ЈНА паравојна војска??? Јоооој Карађорђевићу шта нам урадии, данас би били забачена аустријска провинција..
Podelite komentar
Zlatko
Moći će priznati status i civilnim žrtvama rata srpske nacionalnosti (bez obzira ako su bili na drugoj strani) samo ako imaju HR državljanstvo. Prema tim osobama kojima se prizna taj status, Srbija neće biti blagonaklona, jer samim tim potezom te osobe priznaju da je Srbija bila agresor u ratu.
Podelite komentar