Majka autističnog dečaka podelila iskustvo iz škole: Potez jedne nastavnice izazvao salvu komentara

   ≫ 
  • 2
Škola, deca, nastava, ranac, maske, koronavirus Foto: Tanjug/AP

Portparolka udruženja Sjena Suzana Rešetar majka je deteta s autizmom. Njen sin Ivano bio je i inspiracija za pokretanje njenog bloga, mesta gde Suzana redovno piše o tome kako izgleda život njihove porodice, koji se u potpunosti prilagođava autizmu.

- Bez dosadne patetike i lažne estetike - tako opisuje način na koji piše o svemu.

Njene objave redovno izazovu zanimanje, navodi Index, a s poslednjom je uspela i da rasplače mnoge. Naime, dotakla se teme školovanja dece s autizmom. Njen sin Ivano je učenik osnovne škole po redovnom obrazovanju uz prilagođeni nastavni sadržaj i pomoćnika u nastavi.

- Onaj ko nema dete s teškoćama u razvoju ili bilo kojom teškoćom u Hrvatskoj, nije svestan koliko je srećan. Nema poooojma koliko problema - nema. Bez preterivanja, potvrdiće ovo svaki normalan atipičan roditelj - započela je.

- Onoga čega se grozim u našem životu, između ostalog, reči su: ne može, ne možemo, ne ide, ne daju, nemamo; joj, znate, mama; ajme, šta će drugi reći, kriv je sistem (kao da niko od nas nije jedinka istoga) i sve ostale balkanske pres**anduse koje označavaju "ne želimo" i "nećemo" - ocenila je.

Ipak, u njihovim životima postoji jedna svetla tačka - nastavnica hrvatskog jezika.

- Njene materijale i poruke Ivanu počela sam da čuvam u debeloj fascikli. Čisto da nekoga, kada se ispreči na našem putu i kaže sve one reči u negaciji odozgo - nalupam po tikvi. Da mu iščupam jezik i svežem ga na mašnu - dodala je Suzana u objavi u kojoj je podelila i dokaz svojih reči.

- Andrea je profesorka hrvatskog jezika. Onog s čime Ivano ima najviše teškoća. Onog s čime se, uz ostala sr**ja, najviše rvemo. Svaki mesec, kada ga odrade, ona je odlučila svome učeniku s autizmom da napiše motivacionu poruku na njemu prilagođen način, koji on može razumeti. Zato što sam ja rekla da je Ivano dete sa nedovoljno samopouzdanja i da je i te kako svestan svojih teškoća. Zato što je on ko mali crvić kod nje. Sretno i zadovoljno je dete u toj školi. Zato što ga podržava. Motiviše. Stvara poverenje. Vodi ga i hrabri - navodi ova ponosna mama.

- Za lektiru odlučila ga je nagraditi zlatnom medaljom. Bog zna da on pojma nema šta znači pojam "lektira". Prijaviće ga na Lidrano. Zašto, blage veze nemam, al' zna ona. Ona veruje u njega. U njegove sposobnosti. U njega - zaključuje Suzana i na kraju svima postavlja jednostavno pitanje: "Ne može se, ha? Ne može?"

- Zasuziše mi oči. Svaka čast. To dete raste u sebi. Svaka čast. Ta učiteljica raste. U sebi, u učeniku, u tim roditeljima. Nadam se i šire - jedan je od oduševljenih komentara.

- Kakva inspiracija! Kamo sreće da i mi jednog dana naletimo na takvu učiteljicu. U celoj toj borbi ovo je nešto sto zaista zagreje srce i dušu, kako detetu tako i roditelju - složila se još jedna mama.

- Rasplakali ste me jer sam i ja prošla krvav put sa svojim detetom i mi smo imali našeg anđela u školi... Žena čije je srce i predanost radu veće od nje same - podelila je svoje iskustvo još jedna mama među pratiocima.

Suzana u razgovoru s novinamrima Indeksa ističe kako bi od njihove učiteljice mnogi mogli svašta naučiti.

- U moru korone i katastrofe dobro je videti da postoje ljudi koji decentno i mirno ispod radara odrađuju vrhunski posao s najosetljivijom i najmargnalizovanijom populacijom u našem društvu - dodaje.

- Ova profesorka je dokaz i potpuno je shvatila da je svako od nas jedinka ovog sistema. Mi ga možemo menjati nabolje ako to želimo. I zato sam srećna što mome Ivanu najznaćajniji predmet u školovanju predaje baš jedna takva osoba - kaže na kraju ne skrivajući zahvalnost koju oseća prema Andrei.

Video: Beogradski bend koji ne zna nijednu notu, a zvuči čudesno

(Telegraf.rs)

Video: Snežna vejavica u Pančevu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • N

    8. novembar 2020 | 09:14

    Divno da ima nastavnika koji vode racuna o deci sa posebnim potrebama. Polovina mojih drugarica rade kao uciteljice i nastavnice i na sve se zale a najvise na inkluziju u skolama. Sto moraju da imaju decu sa posebnim potrebama i sto za njih moraju da prave poseban program obuke, sto tu decu moraju da trpe. Sa druge strane moja najbolja drugarica, samohrana majka, ima autisticnog sina. Zamislite kako je njoj? Godinama se kao lav bori da dete izvede na put. Ono sto druga deca rade sa lakocom u ranoj zivotnoj dobi ona svog sina tinejdzera jos uvek uci. Njenoj volji i borbenosti nema kraja. A onda ode u skolu da bi slusala kukanje nastavnika kojima je tesko da se bave decom sa posebnim potrebama. Slusa zle komentare ostalih roditelja kako nacin ocenjivanja nije ok. Ono sto treba bolesno dete da nauci za 5 je u principu ono za sta bi zdravo dobilo 3. Prosto nije ok sto njihova deca imaju po neku 4 a dete moje drugarice sve petice. Pomislim e sto vama Bog nije dao jednog takvog odlikasa da vidite sta je sreca.

  • sheila broflovski

    8. novembar 2020 | 08:02

    Učitelji koji se bezrezervno investiraju u svoj posao, učitelji koji nikada ne prestaju da i sami napreduju i uče, učitelji koji ne beže bezglavo iz škole na prvi zvuk zvona i oni koji ne smatraju da posle održanih časova u njoj ostaju samo dokone kolege koje vode jedan život bez sadržaja - su na žalost, UVEK u senci nekog svog podviga. Ko je npr. proslavljenih osoba na svetu ikada pomenuo svog učitelja i profesora?

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA