Bolnice pred kolapsom u Hrvatskoj, poznat i približan datum kad bi moglo doći do tačke pucanja

Foto: Profimedia/Goran Kovacic/Pixsell / Xinhua News

Klinički bolnički centar Sestre Milosrdnice u Zagrebu u ovom trenu van pogona ima 124 zdravstvena radnika. Njih 30 pozitivno je na kovid-19, a 95 se nalazi u samoizolaciji. U Kliničkoj bolnici Sveti Duh testirano je 250 osoba i dosad je stiglo 11 pozitivnih nalaza, a danas se očekuje još desetak pozitivnih. U samoizolaciji je 48 radnika. Bolnica u Splitu može bez teškoća da funkcioniše dok broj hospitalizovanih ne pređe 50, a sada imaju 30-ak pacijenata. U Međimurju, gde broj obolelih nemilosrdno raste, situacija je zasad zadovoljavajuća - ali do kada, ne znaju.

Dnevni broj zaraženih i hospitalizovanih raste, Vlada Hrvatske nije izložila nikakav konkretan plan borbe protiv epidemije, a naučne projekcije pokazuju da bi već za dve nedelje broj hospitalizovanih mogao da naraste na 1.000. To je tačka u kojoj je funkcionisanje zdravstvenog sistema ozbiljno ugroženo - pre svega zbog izloženosti zdravstvenog kadra zarazi, zbog koje bi moglo da se dogodi da o obolelima nema ko da brine, piše Jutarnji.hr.

Da podsetimo, Nacionalni stožer objavio je danas da je u Hrvatskoj zabeležen čak 1.131 novi slučaj korona virusa, što je novi rekordan broj kada je reč o broju inficiranih na dnevnom nivou.

Ugrožen kadar

- Razmatramo da, dok se situacija ne stabiliše, ponovo pređemo na sistem kakav smo imali, odnosno da se primaju samo hitni pacijenti i svi oni kojima neodlazak lekaru, poput osoba na hemoterapijama, može direktno da utiče na lečenje, a da se ostalo odloži. Ovakav dnevni porast broja obolelih utiče i na zdravstveni kadar. Naši radnici žive i izvan bolnice, putuju javnim prevozom, imaju ukućane, decu, moraju da idu u prodavnice - kaže Mario Zovak, vd direktora Vinogradske bolnice.

- Trenutno imamo 439 bolesnika u bolnicama uz 3.500 zaraženih. Ako nastavimo ovakvom stopom sledeće nedelje, doći ćemo do 700 bolesnika u bolnicama i oko 6.000 zaraženih jer će se neki izlečiti. Ove brojke naš zdravstveni sistem ne može da podnese bez znatnih problema. Nedelju dana kasnije mogli bismo lako da dođemo do 1.000 hospitalizovanih i 9.000 zaraženih - rekao je dr Ozren Polašek, profesor na Katedri za javno zdravstvo i šef Centra za globalno zdravlje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Splitu te član Naučnog saveta za borbu protiv pandemije koronavirusa Vlade RH.

To znači da bi Hrvatska do 30. oktobra mogla da dođe do brojki koje sistem ne može da izdrži.

Foto: Tanjug/AP

Ako pogledamo broj zaraženih u Hrvatskoj, dodaje dr Polašek, vidimo da smo do sada imali tri epidemijske epizode, prvu u proleće, drugu i treću na leto te smo sada u četvrtoj. Prve tri epizode trajale su oko šest ili sedam nedelja, a najveći broj slučajeva imali smo tokom treće i četvrte nedelje.

- Sada se nalazimo u trećoj nedelji četvrte epizode, koja bi mogla da bude blizu vrhunca epizode, ako je suditi po prethodnim epizodama. Zašto je ovo sada postao problem? Pogledamo li zemlje u okruženju, one su klimatološki par nedelja ispred nas, u smislu da im je jesen već stigla, a kod nas tek stiže. Najgore je stanje trenutno u Češkoj, koja je u samo dva poslednja dana prijavila preko 17.000 novih slučajeva. Ovo je pokrenulo lavinu reakcija i sada sve zemlje počinju da se pripremaju za tmurnu jesen i zimu - pojašnjava Polašek.

Hrvatska bez plana

Hrvatska, sudeći prema odgovoru koji je Jutarnji.hr dobio juče iz Vlade, konkretan plan koji se bazira na merljivim kriterijumima od kojih zavisi uvođenje mera zasad nema te je tako, prema dostupnim podacima, retka članica EU bez jasnih smernica šta da radi u kojoj situaciji. A epidemiolozi se slažu da je zaraza izvan kontrole.

- Nije isključeno da bismo se mogli suočiti s manjkom doktora i sestara ako se njih previše inficira virusom SARS-CoV-2. Ljudski kapaciteti su već sada poprilično nategnuti pa ne bi bilo dobro da zaraza onemogući rad većem broju lekara i sestara.

Nakon značajnog dnevnog rasta broja novozaraženih, kao i proboja korona virusa u dve zagrebačke bolnice, Ivica Lukšić, dr med. koordinator bolničkog lečenja obolelih od kovida-19 u KB-u Dubrava, procenjuje kako su još daleko od crnog scenarija što se tiče popunjenosti bolničkih kapaciteta za lečenje obolelih od bolesti kovid-19. Istina, proboj virusa u bolnice jeste zabrinjavajući te treba pratiti šta će se u vezi epidemiološke slike zbivati u tim bolnicama. No, bez obzira na to, KB Dubrava sukcesivno može da poveća kapacitete za lečenje zaraženih virusom SARS-CoV-2.

Prema procenama dr Lukšića, manja je bojazan da će imati nedostatak bolničkih kapaciteta za zaražene, no, kaže kako nije isključeno da bi mogli da se suoče s manjkom doktora i sestara, ako se previše inficira virusom SARS-CoV-2.

Foto: Tanjug/AP

Ljudski kapaciteti su ti koji su već sada poprilično nategnuti, pa ne bi bilo dobro da zaraza onemogući rad većem broju lekara i sestara. U tom slučaju može doći u pitanje standard medicinske pomoći za značajni broj akutnih i hroničnih bolesnika, što bi se moglo pokazati ozbiljnijim problemom.

Prema Lukšićevom mišljenju, nema razloga za paniku te se i dalje sve svodi na to da građani primenjuju mere epidemiološkog opreza kako bi usporili širenje zaraze. U svakom slučaju, povratak na blokadu ionako nije opcija.

Dr Polašek ističe da se za razliku od Evrope neke azijske zemlje veoma uspešno bore s pandemijom.

- Zašto takva razlika? Zbog mera, one su trenutno jedini način borbe protiv epidemije, do vakcine. Niko više ne želi potpuni karantin. Isto tako, svima je sada jasno da više nema lakog povratka na staro, na stanje pre nego što smo svi naučili tu mrsku reč, korona. I sada smo tu, u situaciji iz koje moramo napred, a sve zavisi od svih nas. Mere kreću od svakoga, počivaju na svakoj maski i svakom sapunu, svakom koraku - kaže prof. Polašek.

(Telegraf.rs)