Veličanje napadača na policajca u Zagrebu: Ljudi slave nekakvog Robina Huda, a radi se o antiheroju

Suludi čin mladog čoveka koji je pokušao teško ubistvo u Zagrebu, a zatim sebi oduzeo život, otvorio je niz pitanja, od radikalizacije mladih do govora mržnje koji je od ponedeljka preplavio društvene mreže. Čin napadača na Trgu Svetog Marka doživeo je glorifikaciju na društvenim mrežama. Slično se događalo i kada je Filip Zavadlav u Splitu odlučio da uzme pravdu u svoje ruke.

- Ono što moramo da znamo je da društvene mreže ljudima daju jednu lažnu sliku anonimnosti, mogućnosti da iskažu neke svoje, u osnovi agresivne i negativne porive. Ta agresija i ti porivi idu iz frustracije - rekao je za Dnevnik HRT-a docent dr sc Špiro Janović, psihijatar, šef Nacionalnog centra za psihotraumu i krizna stanja.

Dodao je kako živimo u jednom složenom dobu gde je potrebna snažno prilagođavanje što stvara raskorak između želja, potreba i mogućnosti. I to budi frustraciju.

- Ljudi su spremni da idu u smeru glorifikacije nekakvog Robina Huda, nekog heroja, ne vodeći računa da se ovde ne radi o herojima. Ovde se radi o antiherojima - dodao je.

Pojasnio je kako se tu radi o ljudima koji nisu na adekvatan način uspeli da iskažu svoju frustraciju i nađu zrelo razrešenje svojih frustracija.

Šta je bio okidač?

Na pitanje koliko ti pozitivni komentari čina na Markovom trgu na društvenim mrežama popraćeni govorom mržnje mogu biti podsticaj drugima da slično postupe, da nasiljem pokušaju da izraze svoje stavove o nekom problemu, na primer da izraze lično nezadovoljstvo sistemom ili realnosti u kojoj žive, dr sc Dean Ajduković, Katedra za socijalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu je odgovorio:

- Mislim da je teško reći da to može da bude podsticaj ili okidač nekome da bi imitirao takav nekakav događaj. Međutim, ono što pokazuje jeste visok nivo nezadovoljstva i frustracije koja se onda manifestuje na različite načine u tom pogledu.

Dobro bi bilo, istakao je, da se ti koji pišu takve glorifikujuće komentare u vezi s ubistvom zamisle nad sledećim:

- Da je poginuo jedan mladi čovek, on se ubio. Ali jedan mladi život od 22 godine je završio. Da je mladi policajac teško povređen i ne zna se kakva će biti njegova karijera. Neko ko je sasvim uredno živeo. I bilo bi dobro da se ovi ljudi koji to pišu zamisle - šta bi bilo da je njihova ćerka, sin, otac - bio tamo negde i stradao na isti način - rekao je Ajduković.

Na pitanje možemo li da govorimo da u hrvatskom društvu na neki način dolazi do sve veće radikalizacije mladih i šta bi tome mogao da bude ključan uzrok te da se tu postavlja i pitanje "transgeneracijskog prenosa traume", psihijatar Janović je odgovorio:

- Ono što prvo ne smemo da zaboravimo jeste da to nije hrvatska specifičnost. Ova frustracija o kojoj govorimo nije posledica nekog strašno lošeg stanja u našoj državi. To imamo u celom Zapadnom svetu danas, pa čak i šire. Naravno da imamo transgeneracijski prenos traume. U prošlom stoleću mi smo imali tri teška, velika rata na ovim područjima - dodao je te kazao kako sve to dovodi do toga da ljudi osećaju teskobu i napetost.

Tužni i bezvoljni

Istraživanje Edukacijsko-rehabilitacijskog fakulteta sprovedeno na oko 10.000 dece i mladih pokazalo je da se četvrtina njih često oseća tužno i bezvoljno. Da ih je gotovo 15 posto barem jednom ozbiljno razmišljalo o samoubistvu. Trećina ispitanih govorilo je o ozbiljnim simptomima anksioznosti, a petina priznaje da ima ozbiljne znakove depresije i stresa.

- Od svih mogućih tela u ovoj državi koja moraju da brinu o tome, ništa se ne dešava. Neki dan je bio Dan mentalnog zdravlja. Mi nemamo nacionalnu strategiju za zaštitu zdravlja, pogotovo za decu - rekao je Ajduković i dodao:

- Nalazimo se u situaciji koja je zabrinjavajuća ne samo ili prvenstveno zbog ovih podataka, nego zato što ovo društvo i odgovorni ne preduzimaju ono što bi trebali.

Ajduković je i naglasio kako nema političke odlučnosti da se uhvati u koštac s tim. Janović pak smatra kako je to kompleksan problem.

- I kako nije istina samo u onome što bi trebalo da rade samo institucije. Nažalost, ovaj problem potiče iz porodice. I koren ima u porodici. Ono što se nauči u odgajanju, u ranom razvoju, u prvim godinama života, u vrtiću - da je nasilje nedopustivo, da ne treba tuči slabije - to posle nikakva država ni psihijatri ne mogu na državnom i nacionalnom nivou promeniti - zaključio je Janović za HRT.

(Telegraf.rs)