Ljiljanu ubili, pa se oblačili kao žene da prikriju zločin: Simićeva nije jedina žrtva za šaku evra

Odgovore na pitanja kako i zbog čega je ubijena kanadska državljanka srpskog porekla Ljiljana Simić (54), čije je unakaženo telo pronađeno 18. septembra u selu Mokrine kod Herceg Novog, crnogorski istražitelji će u nekoliko narednih dana tražiti od Zorana M. (47), jednog od osumnjičenih za ovaj zločin, koji se trenutno nalazi u ekstradicionom pritvoru u Republici Srpskoj.

Njegov iskaz i moguće priznanje, osim istražitelja, iščekuje profesionalna, ali i laička javnost radi utvrđenja da li je pored koristoljublja postojao još neki okidač za ovog osumnjičenog da muči i ubije osobu koju je dobro poznavao. Nekoliko dana nakon pronalaska tela Simićeve, Zoran M. je uhapšen u Foči gde je pobegao, verovatno u nameri da se pritaji, zbog čega je za njim odmah raspisana međunarodna Interpolova poternica.

Lisice na ruke su mu stavljene u taksi vozilu koje se kretalo od Foče ka unutrašnjosti BiH. Za pojasom trenerke Zorana M. pronađena je ručna bomba M75, a u rancu vojnički bajonet, kao i drugi predmeti i tragovi koji mogu poslužiti u istrazi ovog zločina.

On je odranije poznat policiji, a javnost ga je upoznala još u avgustu ove godine kada je lažno prijavio da je otet, prenosi Pobjeda.

Karakterističnost ovog slučaja ogleda se i u činjenici da su pre desetak dana lisice na ruke stavljene i Draganu T., koji se preobučen u žensku garderobu namerno šetao ispred nadzornih kamera na zgradi u kojoj je stanovala Ljiljana Simić, kako bi se stekao utisak da je žrtva i dalje živa.

U istrazi ovog ubistva prvi je uhapšen Radomir D. zbog sumnje da je pomogao Zoranu M. u zločinu.

Nestanak Ljiljane Simić je policiji 6. septembra prijavila prijateljica koja je trebalo žrtvu da poveze na aerodrom u Dubrovniku odakle je imala let za Kanadu.

U potragu se uključila i porodica žrtve, ukazujući policiji na neobičnost finansijskih transakcija sa kartice koju je koristila Simić, a čije izveštaje je primala njena ćerka. Analizom računa utvrđeno je da je Simić trošila oko 4.000 evra mesečno, ali da je poslednjeg meseca podigla oko 17.000 evra sa kartice, što prema tvrdnjama porodice, nije bilo uobičajeno za nju.

Istražitelji su došli i do snimaka nadzornih kamera jedne pumpe na kojima se vidi kako Zoran M. upravlja džipom u vlasništvu Simićeve. Međutim, sa snimaka se nije moglo utvrditi da li je ženska osoba koja sedi na mestu suvozača Simić ili neko drugi.

Polomili joj obe vilice, pa je ugušili

Dvanaest dana posle prijavljenog nestanka, telo Ljiljane Simić su pronašli ljudi koji su pošli da skupljaju drva. Obdukcijom je utvrđeno da je Simić pre smrti pretučena i da su joj polomljene obe vilice. Veštaci su utvrdili da je smrt nastupila gušenjem.

Iako se u prvim trenucima spekulisalo da su osumnjičeni za ubistvo pokušali da zapale telo kako bi prikrili tragove, obducenti su ustanovili da je na šakama i glavi započeo proces truljenja. Podaci koje su istražitelji prikupili do sada ukazuju da je ubistvo počinjeno na mestu gde je pronađen leš.

Koristoljublje, za sada, u ovom slučaju za istražitelje predstavlja jedan od motiva ovog zločina, a da li ih je bilo više, pokazaće istraga.

Gordanu mučki ubili zbog 600 evra

Da je novac motiv zbog kojih se razbojnici i lopovi pretvaraju u ubice, potvrđuje i slučaj mučenja bračnog para Gordane i Vuka Dašića pre tri godine u plavskom selu Brezojevice.

Razbojnici Marko Dašić (27) i Aleksandar Konatar (38) su 31. maja 2017. godine upali kroz prozor podruma u kuću porodice Dašić. 84-godišnju Gordanu i njenog dve godine mlađeg supruga Vuka su probudili pa potom vezali. Pokojnoj Gordani su ugurali krpu u usta, a potom im povezom vezali oči nakon čega su ih pesnicama i drvenim nogarom udarali po telu i glavi tražeći da im predaju 10.000 evra.

Gordana je preminula od teških povreda, dok je Vuk od udaraca ostao bez svesti nakon što im je rekao da ima novca u staklenoj činiji u vitrini. Konatar i Šoškić su u vitrini pronašli 600 evra.

Nesreća familije Dašić i tada je uzdrmala javnost i nametnula pitanje da li cifra od 600 evra može da se izjednači sa životom i da li je svaki razbojnik potencijalni ubica?

Optuženi Konatar i Šoškić tokom suđenja nisu priznali krivično delo koje im je stavljeno na teret, već su krivicu svaljivali jedan na drugog. Pravosnažno su osuđeni na po 40 godina robije.

Nemca isekli na delove zbog stana

Dvanaest godina ranije, u martu 2005. godine, na stupcima crne hronike osvanula je vest da su delovi tela nemačkog državljanina Klausa Dojčlandera pronađeni u blizini hrvatskog ostrva Mljet. Utvrđeno je da je Dojčlander ubijen dva meseca ranije u Drobnićima kod Budve.

I u ovom zločinu žrtva je poznavala ubice.

Srpski državljanin Rade Stošić počinio je gnusan zločin radi prisvajanja stana od 105 kvadrata u naselju Drobnići koji je na njega bio uknjižen, a Kristijan Gondi (34) zbog 17.000 evra. Stošić nikada nije priznao ubistvo, već je tvrdio da je zločin počinio Gondi. On je, kako je kazao, učestvovao u pakovanju komada tela i bacanju kesa u more.

Prema navodima optužnice, u vreme ubistva Stošić je čuvao stražu u dvorištu ispred stana, a Gondi je za to vreme metalnom šipkom udario Dojčlandera u glavu. Stošić je, koristeći se poznavanjem mesarskog zanata, nožem odvojio mišiće od kostiju. Posle toga su metalnom testerom otkinuli glavu i udove. Ostale delove tela bacili su u more. Kese su isplivale na hrvatskoj obali, ali glava žrtve nikada nije pronađena.

Stošić je osuđen na trideset godina robije, dok se Gondi i dalje nalazi u bekstvu.

Ubice iz koristoljublja u potrazi za novcem i ostalim vrednostima, kako reče jedan od njih, ne biraju žrtve, a granice ni sami ne poznaju. Ili ih nemaju.

(Telegraf.rs)