Poštar iz Srpske jedinstven na planeti: "Odem i na groblje, da zapalim sveću onima kojih nema"

Foto: Privatna arhiva

Mesto Omarska, koje se nalazi između Banjaluke i Prijedora, broji oko 3.000 duša, na čija vrata poštu donosi Darko Kos, poštar za kojeg se, zbog njegovog dobrog srca, i u Srbiji čulo.

Darko svakog dana kreće u obilazak kuća, nema ih malo, skoro 1.000, a u oko 800 njih bar jedan član živi... Meštanima nosi račune, penzije, pisma... Znaju ga u svakom dvorištu, mnogi sa njim rado popričaju, pa ponekad i podele svoje probleme, koji potom "misteriozno" budu rešeni. Naravno, nigde misterije nema, samo Darko ima veliko srce, pa gleda da u pomoć pritekne svakom kome je ona potrebna.

Pričaju meštani za Telegraf.rs da je u Omarskoj organizovao mnogo akcija. Tako je pre nekoliko meseci potresen lošim materijalnim stanjem jedne porodice, pozvao na prikupljanje odeće i obuće za njihovog mališana. Nije prošlo mnogo, odazvali su se drugi humani ljudi i pomogli ovu akciju. Nečije malo je ovom mališanu bilo čitav svet.

Ne radim ja ništa, to je normalno, ljudski

Skroman, nerado priča o svojim "herojskim podvizima". U razgovoru za naš portal kaže da "ne radi ništa posebno".

- Ma sve je to normalno, ljudski. Ne radim ja ništa. Eto, pomognem penzionerima, kupim im šta im treba... Hleb, cigarete, namirnice... Pogotovo onima koji su sami - kaže nam ovaj skroman poštar velikog srca.

Nije Darko samo išao do prodavnice da bi pomogao nekom, uradio je on i mnogo više. Jednom deki je izašao u susret kada nije imao novca da plati knjige koje su bile potrebne njegovoj unuci.

- Na kraju ih je naručio na rate. Ja sam platio dve, šefica moja treću. On nam je naravno vratio pare čim je mogao - kaže nam Darko.

Isto tako je pomogao jednoj mami koja nije imala dovoljno da deci kupi školski pribor. Gleda na svaki način da pronađe rešenje za bilo koji problem, ako je u mogućnosti. Kako je sam otac troje mališana nema dovoljno novca da pomogne svakom, ali ipak uvek nađe način da iznenadi.

- Jedna curica je išla na more, a nisu imali da joj kupe stvari. Ja od moje ćerkice uzmem kupaći, papuče i dam joj. Odeće od svoje dece sam odneo i sam ne znam koliko. Eto, kad imam vremena gledam po selu treba li kome šta... - kaže Darko.

Ovaj poštar ne brine samo o dečici i starijim stanovnicima Omarske, već se redovno seti i onih kojima je za ovih deceniju i kusur koliko radi, bar jednom odneo poštu, a koji su otišli na onaj svet. Viđaju ga meštani kako na Zadušnice pali sveće za pokoj njihove duše.

- Istina je. Nekad odem na groblje, pa prođem tako i popalim sveće onima kojih više nema - kaže nam Darko.

Kako bi mu posao lakše prošao, naš sagovornik i gleda da uvek pronađe nešto što će da mu ulepša dan. Tako je nedavno birao najkreativnije poštansko sanduče u kraju... U slobodno vreme posvećen je svojoj dečici, sa kojima redovno ide u prirodu, nešto pravi po dvorištu i gleda da im detinjstvo ispuni smehom i dobrom energijom.

Neće da nam otkrije da li se u Omarskoj smeši neka nova "poštarska akcija", ali jedno je sigurno, dok Darko drži reon, mnogi će imati na koga da se oslone.

(Telegraf.rs)