Godišnjica krvave brakorazvodne parnice: Na sudu ubio suprugu Gordanu, sudiju i advokata, pa pobegao

Foto-ilustracija: Shutterstock, Wikipedia/Niels Noordhoek

Mato Oraškić je 22. septembra 1999. na zagrebačkom Opštinskom sudu ubio suprugu Gordanu, a nakon nje, takođe s dva metka, advokata Hajru Prohić. Potom se okrenuo prema stolu sudije i pucao u Ljiljanu Hvalec, koja je podlegla povredama. Pucao je i u zapisničarku Stanku Cvjetković koja, iako ju je teško ranio, jedina preživela.

Preporučujemo

Sve se dogodilo tokom brakorazvodne parnice Mate i Gordane, koja je tog dana bila zakazana za 9:30... Mato, za kojeg su mediji navodili da je već pre maltretirao suprugu, ušao je u sudnicu kroz ulaz na koji se "lakše moglo uneti oružje". Mato je bio policajac... Međutim, mesec dana ranije je suspendovan jer se sumnjalo da je 23. jula 1999. zapalio kuću Gordaninih roditelja.

U sudnici su bile četiri žene: sudija Ljiljana Hvalec, Gordana Oraškić, advokat Hajra Prohić i zapisničarka Stanka Cvjetković. Sanja je jedina preživela masakr i kasnije je svedočila kako je Oraškić ustao i izvadio pištolj nakon što je sudija izdiktirala u zapisnik da je brakorazvodni postupak gotov.

- Kada je sutkinja Ljiljana Hvalec na kraju brakorazvodne parnice u zapisnik izdiktirala “dovršeno”, čula sam kako joj se oteo uzvik iznenađenja. Podigla sam pogled i videla pištolj u njegovoj ruci. Repetirao ga je i počeo da puca... Izbrojala sam osam hitaca, nadala se da će mu se isprazniti pištolj, da neće pucati u mene. Ali, tada mi je prišao... Ispalio mi je metak u leđa i glavu. A zatim je mirno izašao iz sudnice... – opisivala je Cvjetković.

Mato je, nakon što je počinio trostruko ubistvo i jedan pokušaj ubistva, zgrabio spise za stola, otišao do wc-a, oprao ruke. Zatim je iskoristio gužvu i metež koji je nastao i pobegao.

Foto: Pixabay

Uhvaćen na granici

Automobilom se zaputio put graničnog prelaza Bregana, ali su ga oko 13 sati uhapsili. Na suvozačkom mestu je držao policijsku uniformu, govorio je kolegama kako ide u slovenske Brežice na sahranu, a potom i na posao. Srećom, policija je bila brža jer su već dok je došao do graničnog prelaza svim policajcima poslali podatke i fotografiju osumnjičenog.

Pretragom vozila nađen je pištolj, brakorazvodni spis i gotovo 90.000 DEM i 180.000 kuna. Pronađen je i spis o svom predmetu koji je ukrao iz sudnice. Zanimljivo, Oraškić je prošao poligraf, međutim materijalni dokazi i iskazi svedoka su ipak jasno govorili ko je kriv.

Mediji su tada navodili i da je Oraškić na suđenju izvodio predstavu, a majci ubijene Ljiljane Hvalec dobacio je: ''Đubre jedno!''.

Čitavo suđenje ponavljao je kako je optužba protiv njega montirana.

- Kako bi bilo vama da vas optuže, a izgubili ste tako drage osobe! - rekao je tada u sudnici.

Sudiju Zdravka Jambrovića Oraškić je nazivao korumpiranim pijancem. Oraškić je tom sudiji čak duže vreme pisao iz zatvora, a nakon hapšenja je rekao: "Kad mi skinu lisice, poubijaću sve oko sebe".

Mediji su pisali kako je Oraškovićev motiv bila ljubomora, kao i to da će izgubiti ženu koja se pošto poto htela da se razvede od njega. Navodilo se da je trpela psihičko i fizičko maltretiranje te da je htela da okonča brak.

Svima uništio živote

U spomen na ove tri žene u Hrvatskoj se svake godine obeležava Nacionalni dan borbe protiv nasilja nad ženama... Ovo trostruko ubistvo promenilo je živote čitavim porodicama, a pogotovo jednom dečaku, Ljiljaninom starijem sinu.

Kobnog dana, tada devetogodišnji Dino Hvalec, njegov tri godine mlađi brat Vito i njihova mama Ljiljana su se, baš kao i svakog drugog jutra, spremali za izlazak iz kuće. Mama je imala na sebi crno odelo i šminkala se pred ogledalom u kupatilu. Dečaci su cupkali u hodniku pored mamine velike crne aktovke, čekajući da se sredi. Uzela je torbu, uzela dečake za ruke i oko pola osam izašli su iz zgrade u Travnom. Mama je poljubila Dinu koji je otišao u školu, a ona i mali Vito krenuli su prema vrtiću.

Dino je tada poslednji put video svoju majku. Sat i po kasnije ubijena je na radnom mestu, u Opštinskom sudu u Zagrebu. Ubio ju je u pomahnitalom osvetničkom pohodu bivši policajac, čiju je brakorazvodnu parnicu vodila. Sudija Ljiljana Hvalec imala je 39 godina, piše Jutarnji iz 2009. godine.

- Neverovatno je kako se bistro sećam tog dana, iako sam imao samo devet godina. Zadnji čas u školi imao sam veronauku. Neko je pokucao na vrata i veroučitelj je izašao. Vratio se u razred i zamolio me da kratko izađem s njim. Bio mi je čudan, znao sam da se nešto dogodilo - pričao je Dino novinarima pre 11 godina.

Na hodniku ga je dočekao otac Mario. Tata, priča Dino, gotovo nikad nije dolazio u školu. Bio je uplakan.

- Rekao mi je da je mama ranjena, da je u bolnici i da idemo kući - kaže Dino. Nije mu govorio detalje.

Kod kuće, gde su Hvaleci živeli s Ljiljaninim roditeljima, atmosfera je bila strašna. Svi su plakali, ridali...

- Nisam razumeo šta se događa. Prvo, stalno sam pitao kad ćemo mami u bolnicu, a svi su se gledali. Drugo, nije mi bilo jasno zašto toliko strašno plaču ako će mama ozdraviti i brzo doći kući - prepričava Dino.

U svoj toj gunguli je uključio televizor. Gledao je crtaće kako bi barem malo zaboravio šta se dogodilo. Posle crtaća počele su vesti. Vrtela se slika njegove majke dok je voditeljka potreseno ponavljala kako je, zajedno s advokatom Hajrom Prohić i ubicinom bivšom ženom Gordanom Oraškić, ubijena u sudnici.

- Molim? Kako to misle ‘smrtno’ stradala. Pa mama je u bolnici. Izašao sam iz sobe, došao do tate i rekao što sam čuo. Tata je kleknuo pored mene i rekao ono najgore: mama je ubijena. Sledio sam se. Sećam se da se u meni nešto fizički prelomilo. Počeo sam da vrištim, imao sam napad besa, svojevrsni slom. Zatvorio sam se u WC. Počeo sam da razbijam, lupam glavom o zid... Bio sam strašno vezan za mamu - priča Dino.

Ostali događaji, poput sahrane, već su mu u magli. Seća se gomile telegrama, “velikih faca” na sahrani, ogromnih venaca i maloga belog buketića koji je nosio i bacio na grob. Mami je napisao oproštajno pismo koje na groblju nije mogao da pročita. Pročitala ga je jedna žena, a Dino pamti kako niko nije mogao da zadrži suze dok je mami poručivao kako nije istina da se najbolja mama na svetu neće vratiti i kako će i on sam doći na nebo kad umre, kako bi bio s “mamom svog života”.

- Od tada je prošlo deset godina, a meni se čini da je nedavno umrla. Život delim na vreme pre i posle mame. Dani i meseci nakon njene smrti bili su grozni, nisam mogao da idem u školu, bilo je dana kad nisam želeo da ustanem iz kreveta. Dugo sam išao kod psihologa, nisam se mogao od nje oprostiti - priča Dino, koji je u spomen na mamu počeo da piše dnevnik u kom joj se obraća i piše sve što mu se zanimljivo događa i što bi s njom želeo da podeli.

Tata, po zanimanju trgovac, koji 20 godina radi kao zaštitar, u jednom je danu morao postati i otac i majka dvojici dječaka. I njega je, priča Dino, tragedija shrvala, više nego što im je ikada pokazao.

- No nije imao izbora, morao se ‘dići’ i nastaviti sa životom - pričao je Dino za Jutarnji.

Mato Oraškić je prvi osuđenih koji je dobio kaznu od 40 godina. Na slobodu bi trebalo da izađe 22. septembra 2039. godine.

(Telegraf.rs)