Nikola Jaklin, Varaždinac koji se početkom sedmice nakon više od 300 dana iskrcao s broda Zagreb Atlantske plovidbe, iznenada je preminuo piše Varaždinski.
Porodica i prijatelji su u šoku i ne veruju da se to dogodilo. Od Nikole su se počeli da se opraštaju na društvenim mrežama.
Podsetimo, Nikola je na navedenom brodu radio kao kuvar. Isplovio je iz Dubrovnika u novembru prošle godine i u martu je trebalo da se vrati kući. Međutim, 15 dana pre smene posade stigla je vest da se zbog korone luke zatvaraju za brodove.
Na brodu se tada, prema Nikolinim rečima, odvijala prava drama. Izbezumljeni mornari, koji mesecima nisu mogli s broda ni kući, bili su na rubu živaca. Incidenti su bili sve učestaliji, a zapovednik je tražio pomoć poslodavca.
- Skroz smo iscrpljeni. Tumaramo po brodu. Temperatura na palubi je 50, u strojarnici su izmerena 52 stepena. Zapovednik ne daje nikakve naredbe, obavljamo samo osnovno za funkcionisanje broda. Niko više ni s kim ne razgovara. Kad smo došli na brod, svi su imali neki sjaj u očima, znali su zašto su se ukrcali, imali su razlog za život. Te su oči sad prazne. Strašne. Fizički i psihički smo pred kolapsom - rekao je pre samo nekoliko sedmica Jaklin.
A onda, posle devet dugih meseci, konačno je dočekao da dođe svojoj kući. Sav oduševljen je pričao kako čeka da se odmori... Pravio je planove za dalji život, koji su nažalost prekinuti.
Najbolja prijateljica Silvija se potresnim rečima oprostila od Nikole.
- U životu postoje retki ljudi koje nazivamo svojim anđelima. Žalosno je kad taj, jedan od retkih anđela, napusti ovo mesto. Za mene si bio najlepši anđeo s manama, za kojeg bih bila spremna učiniti sve, kao i ti za mene. Prijatelju nesebični, požrtvovni, voleo si život, izazove, tvoje je srce bilo ogromno, puno empatije. Javio si mi se jutros u snovima da si u redu da si kupio s tatom radionicu. Uvek si voleo drvo i igrao se s njime i znala sam da si to ti, ne običan san. Hvala na ručku prekjuče. Naše hrenovke. Jesmo se slatko nasmejali. Dragi moj znam da si mi dobro, želim verovati u to. Falićeš mi mnogo na ovom ludom svetu. Hvala ti još jednom na svemu, da si ispunio sedam godina mog života. Falićeš mi jako, ali kroz molitve biću s tobom - napisala je Silvija opraštajući se od Nikole.
(Telegraf.rs)
Video: U Narodnom muzeju Srbije otvorena izložba "Odličja i zaveštanja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Margit
Tuga, neka mu je laka zemlja, zivot na brodu je tezak, oluje, bure, nigde kopna, iste ljude gledas svakodnevno, porodica daleko , poslovi na brodu i td. A mi sa obale posmatramo i uzivam u divnom belom brodu koji plovi. Lepo je samo nama posmatracima. Ali potreba za zaradom, ljubav prema plovidbi, uprkos nedacama ljudi idu, istrose snagu i kraj, tuga. Pociva u miru, MORNARU.
Podelite komentar
Maja
Uzas zasto nisu iskrcali ljude u neki karantin ili tako nesto, zasto su ostavili ljude 300 dana na moru... Horor
Podelite komentar
Aleksandar
Neka mu je laka crna zemlja,slava mu.
Podelite komentar