Nikolina drama na moru: Radim kao rob, bez plate i ugovora, na ivici smo pucanja

Molim za pomoć. Želim kući. Tu sam mimo svoje volje, radim bez ugovora i ugovorene plate. Osećam se bukvalno kao rob. Pomozite - vapaj je pomorca Nikole Jaklina.

Varaždinac je kuvar na "Zagrebu", brodu Atlantske plovidbe, koji je u trenutku ovog poziva u pomoć, usidren u filipinskoj luci Mauban. Ugovor mu je istekao u martu, a ne može da se iskrca zbog pandemije, piše Jutarnji.

Atlantska plovidba od početka pandemije smenila je 11 posada. Ostala je još jedna, posada Zagreba.

Na brodu se, piše Nikola Jaklin, odvija prava drama. Izbezumljeni mornari, koji mesecima ne mogu s broda ni kući, na rubu su živaca. Incidenti su sve učestaliji, zapovednik traži pomoć poslodavca. Posebno su “pukla” četvorica mornara. Devet meseci su na brodu, drugi su nešto kraće, ali, u svakom slučaju, predugo. Pet meseci danonoćno na brodu 21 muškarac međusobno više ne može da se gleda. Cela posada je hrvatska.

Napete situacije, koja preti da će eksplodirati svakog trena, svestan je i zapovednik.

- Pomorci su opterećeni zbog produženog boravka na brodu, neki članovi posade su gotovo već deset meseci tu. Postoje dodatne trzavice među posadom, bila su dva manja sukoba u koje su bila uključena četiri člana posade. Zapovednik nije ništa javljao jer su stvari izglađene, pomorci su se primirili. Kako sam javio ranijom porukom, situacija na brodu nije ni izdaleka kakva je bila pre dve nedelje - napisao je zapovednik, kapetan Leon Bjelokosić, u ponedeljak u 11. marta.

Situacija je svakim danom sve gora.

- Skroz smo iscrpljeni. Tumaramo po brodu. Temperatura na palubi je 50, u strojarnici su izmerena 52 stepena. Zapovednik ne daje nikakve naredbe, obavljamo samo osnovno za funkcionisanje broda. Niko više ni s kim ne razgovara. Kad smo došli na brod, svi su imali neki sjaj u očima, znali su zašto su se ukrcali, imali su razlog za život. Te su oči sad prazne. Strašne. Fizički i psihički smo pred kolapsom - zabrinut je Jaklin.

Od novembra je brodu

Varaždinac se na brod ukrcao 8. novembra. Od cele posade na brodu je najduže. Zagreb je motorni brod, plovi pod hrvatskom zastavom, redovna ruta mu je ukrcaj Indonezija, a iskrcaj Filipini/Malezija.

Jaklin je kuvar i nije mu prvi put da kuva za mornare. Kuvao nije samo jedan dan, u petak. I to, kaže, zato što nije mogao.

- Bio sam slomljen, skuvale su moje kolege. Niko nije ostao gladan - drago mu je.

I kad je 24. avgusta odlučio da vrati ključeve kuhinje zbog neisplate dodatka na platu, za pola sata se predomislio. Zapovednik broda kapetan Leon Bjelokosić tada je u svom izveštaju poslodavcu napisao: "Kuvar kaže da će kuvati radi ljudi na brodu, da nisu oni ništa krivi".

Dodatni video:

Poslodavac ne haje

Cela posada smatra da je zaslužila dodatak. Odgovaraju im da ta ugovorna obaveza ne vredi u vanrednoj situaciji.

- Poslodavac nije kriv što smena nije obavljena. Razlog nam je svima poznat, viša sila usled pandemije Covida-19 - službeni je odgovor.

Takođe kažu da posada “prima platu u skladu s ugovorom koji imaju”.

"Singapur je problem, mi smo pokušali"

Iz prepiske koju s broda šalju bazi, vidi se da je posada nezadovoljna jer ne dobijaju naknadu za duže zadržavanje na brodu od ugovorenog. U pravilniku piše da se takvo zadržavanje plaća svaki mesec u visini mesečnog iznosa osnovne plate.

Nikola Jaklin kaže da novac nije glavni problem. On samo želi da ide kući. A smatra da bi kompanija to trebalo da mu omogući.

- Ne žele da skreću s rute jer ih to košta - uveren je Nikola.

Sanja Putica iz odnosa s investitorima i javnošću u Atlantskoj plovidbi to negira.

- Atlantska plovidba d. d. u okolnostima pandemije Covida-19, kada se svet u inicijalnoj fazi našao u fazi gotovo potpune zatvorenosti, uspešno je do danas sprovela smene posade na svojih 11 brodova od ukupno 12. Brod Zagreb jedini je brod Atlantske plovidbe na kojem još nije obavljena smena od početka pandemije. Uprava Atlantske plovidbe d. d., kao i zapovedništvo broda, čini sve kako bismo sproveli smenu i na tom brodu. Takođe, napominjemo kako smo na ovom brodu u nekoliko navrata pokušali da napravimo smenu u Singapuru, ali bili smo odbijeni od singapurskih vlasti, jer su prioritet dali brodovima na kojim su pomorci duže od jedanaest meseci, što nije dozvoljeno prema pravilima MLC 2006 (Maritime Labour Convention). O svim preduzetim koracima i daljim planovima upoznat je, uz zapovedništvo i posadu broda, i Sindikat pomoraca Hrvatske, s kojim se i inače usko surađuje - zaključila je Putica.

I Ministarstvo saobraćaja potvrđuje da je smena posade trebalo da se obavi u Singapuru. Ističu da su zbog pandemije smene pomoraca uopšte otežane u svetu iz dva razloga. Jedan su mere zaštite države u koju bi pomorci trebalo da se iskrcaju, a drugi je problem vazdušnog saobraćaja. Kažu da je Atlantska plovidba od njih zatražila pomoć Ministarstva kao države zastave broda radi odobravanja smene pomoraca u Singapuru.

Smena odbijena bez obrazloženja

- Ministarstvo je dana 27. jula 2020. uputilo dopis kojim je od singapurskih vlasti zatraženo odobravanje iskrcaja i smjene pomoraca u luci Singapur za ukupno 16 članova posade broda Zagreb, uključujući i člana posade sa svojstvom ukrcaja “kuvar”. Uzimajući u obzir standarde i okolnosti pod kojima singapurske vlasti odobravaju smene pomoraca u luci Singapur, Ministarstvo je u navedenom dopisu navelo razloge zbog kojih smatra da su smene nužne, a u odnosu na istek ugovora o radu pomorca, potencijalnim ugrožavanjem zdravlja pomorca nastavkom plovidbe i povećani rizik eventualnih pomorskih nesreća radi premorenosti pomoraca. Jednako tako, jasno i nedvosmisleno je data potvrda da su pomorci predviđeni za iskrcaj bez ikakvih simptoma koji bi mogli upućivati na infekciju koronavirusom - otkrili su iz Ministarstva detalje prepiske sa singapurskim vlastima.

- Smena je odbijena bez obrazloženja - kažu dok najavljuju nove napore da se mornari sa Zagreba vrate kući.

Iz Ministarstva ističu inicijativu uključivanja hrvatskih luka u međunarodnu mrežu luka koje omogućavaju smene pomoraca, međutim taj postupak je u toku.

Na brodu ima bolesnih, ali nema lekara

Nikola Jaklin kaže da samo čeka kad će “na brodu eksplodirati”. Trudi se da bude sabran. Biljka u tegli na prozoru kabine se osušila. U četvrtak je za večeru kuvao lignje s krompirom. Svaki dan kuva ceo meni, od predjela do deserta.

Priča da na brodu ima bolesnih ljudi, ali doktor do njih ne može.

- Gde god da pristanemo, uz brod stoji naoružana straža. Nema ulaska ni izlaska. Strašno. Mozak vrišti da želi da siđe s prokletog broda, a za to nemate šansu. Biti tako blizu uz tlo, a da ne možeš da ga osetiš je strašno - ponavlja Nikola.

Zvuči baš umorno. Iako, kaže, ne rade gotovo ništa, svi su kao prebijeni. Psiha, oseća, uzima svoj danak.

- Niko to ne želi da kaže naglas, ali sve nas je strah. Da ne puknemo. I ne samo da nismo mogli i ne možemo kući nego ne znamo ni kad ćemo - više je jadan nego ljut.

I kapetan Bjelokosić svestan je psihičkog stanja svoje posade.

- Ne znam kakvo će stanje biti na brodu, ako ne skrene - upozorio je.

Kapetan Bjelokosić, Dubrovčanin, dosad je preuzimao nekoliko brodova i smatraju ga jednim od najiskusnijih hrvatskih pomoraca. Na brodovima Atlantske je od 1983. godine, kapetan je od 2002. U intervjuu za lokalne dubrovačke novine, DuList, povodom 59. rođendana Atlantske plovidbe 2014. godine, kapetan je rekao: “Meni je plata na trećem mestu. Na prvom mi je odnos kompanije prema meni.”

I on se danas, prema svojim mornarima, ponaša u skladu s tim.

- Odličan je on čovek - hvali kapetana Nikola Jaklin.

Kapetan piše, upozorava na stanje posade. To je sve što može. Da skrene brod ne može.

(Telegraf.rs)