Stravična svedočenja iz Grubora: "Ubili su baku, oca zaklali dok je čuvao krave, majka je preživela"

Foto: Tanjug/Zoran Mirković

U zaseoku Grubori, sela Plavno, danas je, u prisustvu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, ministra branitelja Tome Medvedea, potpredsednika hrvatske Vlade Borisa Miloševića, prvog čoveka SNV Milorada Pupovca, kao i predstavnika predsednika Srbije Aleksandra Vučica za rešavanje pitanja nestalih Srba sa Hrvatskom Verana Matića, održana komemoracija srpskim žrtvama ubijenim nakon operacije “Oluja”.

Preporučujemo

Sa komemoracije na kojoj je obeležena 25. godišnjica stradanja srpskih civil tri nedelje nakon Oluje, poslata je zajednička poruka da bez odavanja počasti svim žrtvama nema budućnosti.

Potomci stradalih ispričali su kako su želeli da se vrate u to mesto, ali nemaju gde.

- U ovoj tu kući zapalili su mi baku Mariju Grubor, a onda i celu kuću. Spremala je ručak i bila je pred kućom. Ugurali su je u sobu i zapalili. Otac Jovo Grubor, koji je nagovarao ljude da ne beže nakon Oluje jer se nemaju čega bojati, zaklan je dok je čuvao krave. Đuro Karanović, brat od tetke trčao je do njega na ispašu, i njega su ubili - ispričala je za 24sata.hr Milica Grubor (62) koja sa suprugom Đurom (62) svake godine dolazi u Grubore blizu Knina na godišnjcu smrti kako bi odala počast svojim bližnjima.

- Ubili su i komšinicu Milku koja je do oca dotrčala s bratom od tetke. Ubili su i strica Miloša koji je nepokretan ležao na krevetu. Imao je prostrelnu ranu, a kraj njega su našli sedam-osam čaura. Telo jednog čoveka još nije pronađeno. Svih šest ljudi stradalo je u svega pola sata i svi su nam rod. Pokolj je preživela jedino moja majka Dušanka koja je tada išla prijaviti se UNPROFOR-u. Vratila se trčeći čim je videla da gore kuće, ali bilo je kasno. Našla je samo mrtva tela. Pobili su i konje, krave i pse, a kuće zapalili. Nisu joj dali sahraniti mrtve, završili su u masovnoj grobnici. Moja majka bila je hrabra žena i borila se da se sazna istina o pokolju - ispričala je Milica.

Za zločine u Gruborima niko nije kažnjen. Političari su održali govore i pozvali ljude da se vrate.

- Moja kuća je zapaljena na ulazu u selo. Hteli bismo se vratiti, ali svega nedostaje, a treba raditi. Nema struje, nema vode, nema asfalta, telefona, nema ljudi ni kuća. Jasno nam je da se nema tu od čega živeti, ali bila bih presrećna da se jednog dana, makar u penziji, mogu vratiti u svoje rodno selo – kaže Milica Grubor.

(Telegraf.rs)