Milanović na komemoraciji u Gruborima: Srbi i Hrvati su najsličnije nacije, ovaj zločin je užas

U zaseoku Grubori, sela Plavno, nadomak Knina, danas je održana komemoracija srpskim žrtvama, civilima koji su ubijeni su u tom mestu, 25. avgusta 1995. godine tokom operacije "Oluja obruč", a obeležavanju dve i po decenije od tog zločina prisustvovao je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović.

U Gruborima su pripadnici policije u danima posle Oluje ubili šestoro Srba, a još niko nije osuđen za taj zločin.

- Ovo je neka vrsta duga časti prema onome što se dogodilo pre 25 godina što je u meni tada izazivalo moralni užas. Lako je sada govoriti da niko za ovo nije odgovarao. Da, nije. Zna se koja je jedinica bila ovde tog dana. Ja sam prvi puta čitao 1995. u New York Timesu o Gruborima. Razmišljao sam što je tu gore, zlo samo po sebi, gore od banalnosti zla, i koliko štete je to nanelo hrvatskoj državi - rekao je Milanović.

Šteta koju država sama sebi nanese ili ljudi koji u njeno ime deluju, zapitao se, je nešto što nije apsolut. Kako je rekao, postoje obziri koji se moraju poštovati.

- Užas izazova ubistvo ovih 6 starih i nedužnih ljudi. Zamislio sam bi li neko mogao da ubije meni drage ljude, u ime koje proklete, nebeske, kosmičke ili privatne pravde? To je najveća šteta, makar zvuči previše pravnički. Šteta hrvatskoj državi je takođe velika. Ona je nagrdila hrvatsku reputaciju, kao i ugled hrvatske policije koja se čitav rat borila, izlagala se pogibelji na pošten način. Nakon ovoga više ništa nije isto. Ratovi su gotovi i vreme je za ono normalno u nama. Dosta je bilo. Srbi i Hrvati su najsličnije nacije, to nisu ni Šveđani i Norvežani, ni Česi i Slovaci... Ne ponovilo se - kazao je on.

Komemoraciji su osim Milanovića prisustvovali i potpredsednik Vlade i ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved, kao i potpredsednik Vlade za društvene delatnosti i ljudska prava Boris Milošević.

Prisustvo ministra branitelja u Gruborima deo je ranijeg dogovora, prema kojem je na obeležavanju operacije "Oluja", početkom meseca, u Kninu učestvovao predstavnik hrvatskih Srba, potpredsednik hrvatske vlade Boris Milošević.

Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom Veran Matić, uoči komemoracije, u autorskom tekstu na portalu "javniservis.net", najavio je da će joj prisustvovati i grupa bivših meštana Grubora, koji sada žive u Leštanima, sa kojima će se razgovarati o održivom povratku u potpuno napušteno selo, što je, kako je kazao, dokaz da se neće sve završiti na izjavama i govorima na komemoraciji.

Izrazio je i uverenje da to što će, osim Milanovića i Medveda, komemoraciji u zaseoku Grubori prisustvovati i ministarka regionalnog razvoja, kao i direktor Centralnog državnog ureda za stambeno zbrinjavanje, znaci i rešenost da se izgradi put i obnove kuće onih koji su izbegli pre 25 godina, a žele da se vrate i da će se pronaći način da njihov povratak bude održiv.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je početkom meseca da je odlazak Miloševića u Knin suviše važno pitanje, koje je trebalo doneti zajednički i sa Srbijom i sa Republikom Srpskom, a da je njegov stav da je Oluja bila najveće etničko čišćenje i da mu ne pada na pamet da učestvuje u proslavljanju i legitimisanju te operacije.

Politički predstavnici Srba iz Hrvatske su, kazao je, tu odluku suštinski doneli sami. Pojedini analitičari u Srbiji smatraju da je hrvatski državni vrh, time što su se "svi uhvatili" za komemoraciju u Gruborima i Plavnom, želi da naglasi da su zločini nad Srbima izolovani incidenti, a ne sistematsko uništavanje celog naroda, te da komemoracija za šest mrtvih znači da se svi zločini "Oluje" svode na šest staraca, a ne stotine hiljada ljudi koji su progonjeni i na hiljade stradalih.

S druge strane premijer Andrej Plenković rekao je početkom meseca da se prisustvom Medveda na obeležavanju zločina počinjenog u Gruborima nakon "Oluje" šalje snažna poruka vlade o tome da se moraju poštovati sve žrtve i dostojno obeležiti ta mesta.

Sam Medved rekao je ranije da mu nije bilo teško da donese odluku o odlasku u Grubore, gde su pojedinci iz hrvatskih jedinica, kako je naveo, počinili ratni zločin.

Zapalili sve kuće

Srpske civile u zaseoku Grubori ubili su pripadnici antiterorističke jedinice "Lučko" u sastavu Specijalne policije Hrvatske tokom akcije "Oluja obruč", odnosno nakon operacije "Oluja", 25. avgusta 1995. godine.

Zločin je izvršen nad svim preostalim civilima srpske nacionalnosti zaseoka Grubori, u sastavu naselja Plavno, Plavljanska dolina, opština Knin, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine.

Ubijeno je šest srpskih civila, a sve kuće u Gruborima su zapaljene.

Tada su ubijeni Marija Grubor (90), Miloš Grubor (80), Jovo Grubor (65), Milica Grubor (51) i Ðuro Šaranović (41).

Županijsko državno tužilaštvo u Zagrebu krajem 2010. godine podiglo je optužnicu protiv trojice bivših pripadnika hrvatske Specijalne policije zbog ratnog zločina u Gruborima.

Optuženi Franjo Drlje, koji je bio komandir grupe, , Božidar Krajina i Igor Beneti su 25. avgusta 1995. godine u Plavljanskoj dolini, tokom akcije pretraživanja terena nazvanoj "Oluja obruč", ušli u zaseok Grubori, ubili šest preostalih srpskih civila i zapalili sve kuće.

Ipak, 2014. godine Županijski sud u Zagrebu doneo je oslobađajuću presudu, jer je zaključio kako nema dokaza da su Drljo i Krajina počinili zločin koji im se stavlja na teret.

Vrhovni sud Hrvatske 2016. godine, nakon žalbe Tužilaštva, ukunuo je presudu i vratio predmet na ponovljeno suđenje, ali je ono 2016. godine ponovo završeno oslobađajućom presudom.

Tu presudu hrvatski Vrhovni sud je potvrdio 2019. godine.

(Telegraf.rs)