Mali Zule je rasplakao region: "Ukrali su mu kupine, obrisao je suze i ide dalje. Moj junak!"

Foto: Facebook/Selmir Šljivić

Malom Zuhdiji (12), kog od milja zovu Zule, još nije svejedno i nije se potpuno opravio od toga što su mu nepoznati muškarci u subotu uzeli sve kupine. Ipak, od prodaje uz put, glavni koji povezuje Tuzlu i Sarajevo, nije odustao.

Preporučujemo

Prvo što me sin jutros pitao bilo je: "Mama, hoćemo li u kupine?". Neumoran je, zna koliko nam znači svaki dinar. Niko ga ne tera, on jednostavno voli da pomaže porodici, rekla je Senada Alić (42) iz mesta Brlošci u BiH.

- Isplakao se, obrisao suze i ide dalje. Moj junak! - ponosna je Senada, nezaposlena majka četvero dece, od kojih najmlađa devojčica ima sedam godina a najstariji sin 18. Ni Zuhdijin otac Fikret (43) ne radi nego se snalaze prodajom voća i povrća koje beru u šumi koja im opasuje kuću. Zule je, kako kaže njegova mama, počeo da prodaje kupine još pre tri godine uz starijeg brata.

U subotu ga je nepravda koju je doživeo neizmerno pogodila. Dva muškarca u kombiju zaustavila su se uz put kraj koje je Zuhdija prodavao kupine i pitali su ga koliko koštaju. Dečak im je odgovorio da koštaju 10 maraka, i muškarci su mu rekli neka im kupine istrese u kesu, što je mališan i učinio. Nakon toga su otišli ne plativši mu.

Selmir Šljivić išao je istim putem nekoliko minuta kasnije te se zaustavio.

- Video sam da dete plače. Levom ručicom pokrio je uplakane oči, a u desnoj je držao kantice s kupinama. Glava mu je bila sagnuta. Ruke su mu se tresle. Prišao sam mu, dečak je jecao. Rekao sam mu da se ne brine, da mu neću nauditi. Dečak mi je ponudio kupine, rekao sam mu da ja to ne želim, samo želim da on više ne plače. Onda sam se setio da u autu imam još neki sok i keks, dao sam mu i to - rekao je Selmir.

Zuhdija je nakon toga otišao kući, a njegova je majka, čim se pojavio, primetila da nešto nije u redu, piše 24sata.hr.

Foto: Telegraf.rs

- Videla sam mu lice i odmah shvatila da je promenjeno, da mu se nešto loše dogodilo. Kad mi je ispričao da su mu ukrali kupine, zagrlila sam ga i rekla: "Nemoj ništa da se brineš, važno je da tebi ništa nisu napravili. Pusti sad te kupine, nabraćemo nove". Verujte mi, dala bih tim ljudima sve kupine koje imamo i koje smo ikad nabrali samo da mi dete nisu taj dan tako uplašili. Jako ga je to pogodilo, a i mene je potreslo - rekla je Senada i dodala da ovo nije prvi put da su joj pokrali sina.

- Jednom je tako na tom istom putu prošle godine prodavao vrganje i takođe su mu ih oteli prolaznici. Međutim, tad je njegov stariji brat bio u blizini, pa se nije toliko uplašio. Zaista, kome god treba neka dođe k meni i samo mi kaže koliko i šta želi. Dve kante, deset, svejedno mi je. Samo neka mi sina ne diraju - ogorčena je Senada.

Istakla je da se cela porodica odlično slaže, ali da je Zuhdija posebno osetljiv te da je upravo zbog toga jako vezan za nju. Proživeo je, kaže Senada, već mnogo teških dana zbog njene bolesti.

- Patila sam od strašnih vrtoglavica kojima lekari još nisu utvrdili tačan uzrok. Imam i bolesne bubrege i problema s pritiskom. Dve godine gotovo da nisam mogla ustati iz kreveta. Sva su mi deca pomagala, ali Zuhdija je moju bolest najteže podneo. Samo me obilazio i zapitkivao svaki čas: ‘Mama, treba li ti ovo, treba li ti ono?’. Kad ja nisam mogla jesti, ni on ne bi pojeo nijedan zalogaj. Sad mi je bolje, pa je i on malo živnuo - govori Senada.

Porodica živi od 600 kuna (oko 9.000 dinara) dečjeg dodatka, pa se porodica snalazi kako najbolje zna, a to je berba svega onoga što im nudi šuma kraj koje žive. Ustaju rano, tvrdi Senada, a onda idu u berbu. Nekad su to kupine, nekad maline, gljive, jagode, šipak... Mali Zuhdija ne prodaje uz cestu ceo dan.

- Uvek kažem svojoj deci: ‘Sutra mene ili vašeg tate neće biti, pa bolje da znate nešto da radite kako biste mogli da se brinete o sebi’. Bolje i tako nego da postanu lopovi. Bitno mi je da su časni ljudi, a o tome mogu posvedočiti zaista svi koji nas znaju. Nikad ni od koga ništa nismo tražili niti posuđivali. Snalazimo se za sve sami i mislim da živimo sasvim dobro. A pod ‘dobro’ mislim na to da su nam deca dobro. Da im se niko ne ruga u školi. Deca ih znaju zadirkivati jer nemaju skroz nove knjige nego uvek posuđene i stare. Ali trudimo da jako puno novca izdojimo upravo za to da imaju što novije i očuvanije. Dajemo im i kvalitetnu hranu jer jednom su ih zadirkivali da jedu kiflu dok drugi jedu hamburger. To nas je strašno pogodilo i zato se maksimalno trudimo da imaju sve što i drugi, koliko je to moguće, kako ne bi bili izloženi ruganju i nepravdi - rekla je ona.

Kaže da se i mali Zuhdije dvoumi da li će biti kuvar ili direktor banke kad poraste, da voli da vozi bicikl i da igra fudbal, a od kad se njegova fotografija sa puta proširila po društvenim mrežama stižu i mnoge poruke podrške i pomoć.

- I sama sam se iznenadila kad sam videla sinovljevu sliku na internetu. A onda su počeli da pristižu pozivi iz naše i svih susednih država. Želim zahvaliti svim dobrim ljudima koji su ovako stali uz mog Zuhdiju i želim im sve najbolje. A ne želim ništa loše ni ovima koji su mu odneli kupine. Ako još koji put prođu onuda, neka slobodno stanu i zamole nas da im damo voća i mi ćemo im dati besplatno - kaže ona.

(Telegraf.rs)