Komšije smislile ubistvo 130 ljudi: Jama u kojoj su leševi bila je puna smeća i neeksplodiranih mina

Dobri ljudi organizovali čišćenje jame Foto: Radio Bileća

Korićka jama, koja se nalazi u Koritima kod Bileće, i koja je poznata po tome što su 1941. ustaše u nju bacile više od 130 tela mučenih i ubijenih Srba danas je, zahvaljujući dobrim ljudima, očišćena od smeća.

Preporučujemo

Boračka organizacija opštine Bileća u saradnji sa Speleološkim društvom „Zelena brda“ iz Trebinja, a uz blagoslov i saglasnost Crkvenog odbora, danas je sprovela akciju čišćenja jame, a u njoj su osim otpada pronađene i bombe.

Veselin Vujović, predsednik opštinske Boračke organizacije kaže da je iz jame uklonjeno više vrsta razičitog otpada.

- Nedavno smo prolazili magistralnim putem i svratili na jamu, kao što često i svraćamo. Dalo se primetiti da u jami ima smeća i nekih neprikladnih stvari. Pričajući sa sveštenikom čija je to parohija i uz njegov blagoslov, došli smo na ideju da organizujemo akciju čišćenja - rekao je Vujović.

Nakon toga stupili su u kontakt sa Speleološkim društvom „Zelena brda“ iz Trebinja i uz njihovu veliku pomoć i saradnju akciju su danas realizovali.

- Nađeno je i više neeksplodiranih minsko-eksplozivnih sredstava, koja su uklonili članovi deminerskog tima Civilne zaštite iz Trebinja. Nije primereno da se takve stvari i otpad bacaju na takvo mesto, ali verovatno su to uradili neki zlonamerni ljudi kojima smeta Korićka jama, priča o njoj i sećanje na naše žrtve koje su stradale u toj jami - rekao je Vujović.

Foto: Radio Bileća

Podsetimo, ustaše su 3. i 4. juna 1941. godine ubile i bacile u jamu više od 130 Srba, a tokom iskopavanja kostiju iz jame 1953. godine pronađeno je 180 ljudskih lobanja. Najmlađa žrtva od četrnaest godina bio je Kosta Glušac, a najstarija Jevto Svorcan koji je imao osamdeset godina. Žrtve zločina su bili Srbi iz Korita i okolnih sela.

Zločin je pripreman u tajnosti, a Korićani nisu ni slutili šta im se sprema od komšija Hrvata i Muslimana iz susednih krajeva. Prema svedočenjima onih koji su preživeli pokolj, sve je počelo aprila i maja 1941. godine kada su kroz Korita sve češće bile primetne patrole poznatih lica obučenih u uniforme sa ustaškim oznakama.

- Propagirali su NDH, nekoliko meseci pre zločina počeli su da patroliraju po selu, čak su i seosku školu raspustili. Svi su oni poznavali meštane, a Korićani su im verovali jer su međusobno trgovali. Patrole su se povećavale, a najviše ih je bilo 4. juna kada su počeli da okupljaju narod. Ko nije pristao, na silu je priveden, a kupili su samo muškarce Srbe. Tada su bukvalno očistili selo od muških glava – rekao je svojevremeno u razgovoru za „Dan“ meštanin Korita Radovan Nosović prisećajući se priče preživelih, koju i danas čuvaju i prenose s kolena na koleno sve srpske porodice u Koritima.

U akciji učestvovali i članovi speleološkog društva „Zelena brda“ Foto: Radio Bileća

Veoma je mali broj onih koji su tog kobnog 4. juna shvatili šta im se može desiti, pa su uspeli da pobegnu i tako se spasu, a bežale su uglavnom žene i deca i to kod drugih komšija, u selo Crkvice u Crnoj Gori.

Srbe mučili iznad jame, pa ih naglavačke bacali u nju

Jedan od onih koji nije pobegao, bio je i Radovanov deda Periša Nosović. Srbe su ustaše prvo zatvorile u seoski dom koji je bio okružen jakim ustaškim snagama, a na svakom prozoru objekta bili su mitraljezi. U noći između 4. i 5. juna zločinci su iz doma izvodili svoje žrtve, vežući žicom jedne za druge po nekoliko meštana. Kamionom su ih prevezli do Golubnjače gde su započeli i završili svoj krvavi pir.

- Iznad jame su ih prvo tukli, maltretirali, mučili, a potom žive, naglavačke bacali u nju. Za njima su onda bacali kamene stene i bombe, da budu sigurni da neko, i posle pada u dubinu od oko 30 metara, ne ostane živ. Moj deda je bio među onima koji nisu sumnjali u komšije Muslimane i Hrvate. Nije preživeo Golubnjaču koja od tada nosi ime Korićka jama – ispričao je Nosović.

Šta su ustaše u Koritima radile ispričali su oni koji su prebegli u Crkvice ili su se krili po obližnjim šumama. Crkvičani i meštani iz drugih sela dva-tri dana nakon zločina došli su da pomognu Korićanima. Iz jame su se čuli jauci nekoliko preživelih koji su odmah izvađeni.

Iz jame je izvučeno njih osam. Neki su od zadobijenih povreda odmah preminuli, dok su neki preživeli dovoljno dugo da posvedoče o strašnim zločinima ustaša.

(Telegraf.rs)