Ubod pčele ubio kralja aluminijuma: Bogdan prve pare zaradio na građevini u Nemačkoj, svima pomagao

Foto: Feal.ba

Jozo Bogdan, poznati industrijalac i direktor kompanije FEAL iz Širokog Brijega, preminuo je u sredu u Zagrebu nakon što ga je dva dana pre toga ubola pčela u Mostaru.

Preporučujemo

Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih hercegovačkih preduzetnika preminuo je samo koji minut pre podneva u Kliničkom bolničkom centru Rebro u Zagrebu. Bogdana je u nedelju ubola pčela da bi potom u stanju anafilaktičkog šoka bio prevezen u mostarsku bolnicu. Nakon pogoršanja stanja i nakon što je pao u komu, u ponedeljak u popodnevnim satima prebačen je helikopterom u Zagreb, javlja Jutarnji.

Njegova kompanija FEAL je veoma poznata i ima dugu tradiciju u preradi aluminijuma. Osnovana je 1976. godine, a od 2000. godine je u potpunosti u privatnom vlasništvu pokojnog Joze Bogdana. Pogon FEAL-a je bio raketiran u ratu, a poslovanje je nakon toga bilo upitno. Bogdan je FEAL preuzeo u stečaju da bi ga do danas pretvorio u vodećeg prerađivača aluminijumaa i aluminijskih građevinskih sistema u ovom delu Evrope. U devet firmi FEAL Grupa zapošljava više od 650 radnika.

Iako bez značajnijeg formalnog obrazovanja, Bogdanu su u Hercegovini, a pogotovo u Širokom Brijegu pripisivali zasluge za ekonomski preporod Širokog Brijega. Deo tamošnjih preduzetnika mu je uvek isticao neviđeni talent u prepoznavanju poslovnih prilika i dar za okupljanje ljudi, uključujući i najboljih menadžera. Jozo Bogdan neće doživeti završetak gradnje planiranog proizvodnog pogona u Karlovcu. Međutim, Širokobriježani su uvereni da će FEAL Grupa nastaviti da radi uspešno i razvija se upravo zato što je Jozo Bogdan uvek imao odlične menadžere u firmi.

Prve pare stekao radeći na građevini

Bogdan je rođen u selu Dužice gde je završio osnovnu školu. Kao i mnogi Hercegovci poslovnu etiku je stekao radeći u Nemačkoj u koju je otišao 1969. godine, s 14 i po godina. Radio je na građevini. Kopao je temelje ručnim alatima,vadio eksere... Nemačku je voleo zato što je uredna država koja ga je naučila raditi.

- Nemačka je meni najdraža zemlja posle Hrvatske - ispričao je u intervjuu za Globus 2013. godine.

Prvi ozbiljni kapital stekao je na poslovima gradnje u Crnoj Gori nakon velikog potresa 1979. godine. Novcem zarađenim od rada u Nemačkoj i pozajmicom od 50.000 nemačkih maraka od svojih stričeva kupio je kamion i bavio se prevozom građevinskog materijala. Nekoliko godina kasnije, već je zaradio dovoljno da kupi cisternu za prevoz tekućih tereta. Zatim je sa šogorom u rodnom selu pokrenuo proizvodnju metalnih opruga na polovnim mašinama koje je dovukao iz Nemačke. A onda je ušao u biznis s aluminijumom, uvozeći profile iz Italije i Španije.

Ključni korak u poslovnoj karijeri čini 2000. godine kad apreuzima FEAL Lištica, nekadašnji deo SOUR-a Soko iz Mostara. Fabrika je bila teško oštećena u ratu, a Bogdan će tokom narednih godina u obnovu i modernizaciju investirati više od 20 miliona konvertibilnih maraka. Agencija za privatizaciju Federacije BiH će 2003. privatizaciju FEAL-a proglasiti za najuspešniji privatizacijski proces u BiH.

Uslediće dalje širenje i akvizicije, ali i niz drugih društvenih aktivnosti koje je Bogdan preduzimao, poput sponzosiranja lokalnog košarkaškog kluba. U Trnu, samo tri kilometra udaljenom od Širokog Brijega, je imao imanje na kojem je često okupljao prijatelje. Impozantan je njegov podrum i arhiva vina koji je sam izgradio i uredio.

Svi su ga voleli

- U Hercegovini je bio omiljen čovek. Ničim nije odavao da se radi o bogatom i moćnom čoveku. Poznanstva je imao svuda u svetu. Uvažavali su ga i u Nemačkoj gde se probio na tržište i ima veliku firmu. Pomagao je svakom i bio je pristupačan čovek, kojeg je za uslugu mogao da zamoli bilo ko i on bi na razne načine pomagao. Puno je pomogao ljudima u našem kraju - opisuje ga jedan preduzetnik iz Širokog Brijega koji je zamolio da mu se ne spominje ime.

Političari su mu se, kaže, dodvoravali, ali on je ostao skroman, pristupačan svima. Ambiciozno je širio poslove. U Zagrebu je izgradio i stambenu zgradu sa 200 stanova za tržište. Na planini Velež je izgradio vetropark. Ali, najviše je ostao posvećen rodnom kraju.

Nedovršeni projekt, kako kažu u Širokom Brijegu, Bogdanu će ostati kupovina uređaja i opreme za opremanje klinike u koju bi ugledni zagrebački neurohirurg i bliski Bogdanov prijatelj Marko Radoš dolazio povremeno da radi kao bi pomagao svojim meštanima.

Ljubomir Artuković, suvlasnik splitskog Tromonta, vidno šokiran Bogdanovom smrću, kaže da ga je uvek doživljavao kao oca, iako je Bogdan od njega bio stariji tek nepunih deset godina.

- Sećam se kada sam ga upoznao s jednim članom porodice koji je imao zdravstvenih problema, redovno se interesovao za njegovo zdravlje. Uglavnom, bio je jako pažljiv čovek. Obožavao sam ga, a i on mene. Puno smo lepih zajedničkih trenutaka proveli skupa tako da mi je u ovom trenutku jako teško da govorim. Jozo Bogdan se ponosio svojim zavičajem i tamo su ga svi voleli i cenili. Uostalom, on je i zapošljavao puno ljudi. Bio je preteča razvoja Širokog Brijega. Od njega su svi mogli da uče, a on je bio čvrsto na zemlji. Bio je čovek velikog srca i jedan od istinski izvorno pametnih i mudrih ljudi - kaže Ljubomir Artuković.

Jozo Bogdan i njegova supruga nisu imali dece.

(Telegraf.rs)