Ko u BiH hoće Putinovu vakcinu protiv korona virusa, a ko neće ni da čuje za nju?

Ilustracija, Foto: Tanjug/AP

Predstavnici bosanskih Srba najavili su u sredu da će tražiti da Bosna i Hercegovina što pre nabavi rusku vakcinu protiv korona virusa, dok u bošnjačko-hrvatskoj Federaciji BiH kažu da će slediti odluke koje o toj vakcini donese Evropska unija.

Preporučujemo

Predsednik Vladimir Putin u utorak je objavio da je Rusija postala prva zemlja na svetu koja je dala odobrenje za vakcinu protiv virusa koji uzrokuje bolest COVID-19 nakon manje od dva meseca ispitivanja sigurnosti i delovanja te vakcine na ljudima.

Taj potez Moskve izazvao je osudu zapadnih medicinskih stručnjaka zbog toga što nisu provedena opsežna i dugotrajna klinička ispitivanja te vakcine na velikoj populaciji koja bi pokazala da li je ona sigurna i efikasna za upotrebu, piše Hina a prenosi "Index".

Dodik veruje u vakcinu

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je u sredu u Banjaluci kako je uveren da su Rusi temeljno ispitali vakcinu i da bi trebalo što pre da se nabavi.

- Verujem u tu vakcinu - kazao je Dodik koji se ranije u toku dana imao sastanak sa ruskim predstavnikom Peterom Ivancovim.

Premijer Republike Srpske Radovan Višković smatra kako nema razloga da se odmah ne preduzmu mere za nabavku vakcina.

- Važno je da... stanemo u red za vakcinu čim se pojavi na tržištu - kazao je Višković.

Međutim, direktor Instituta za javno zdravstvo RS-a Branislav Zeljković suzdržan je u pogledu ruske vakcine i ističe da treba još da se analizira.

- Pošto vakcine spadaju u visokorizične lekove nužno je da se proceni da li vakcina ispunjava sve standarde koji se zahtevaju u našoj zemlji - kazao je Zeljković novinarima istakavši kako u ovom trenutku nema dovoljno informacija da bi se doneo bilo kakav zaključak.

Čerkez kaže da će Federacija slijediti politiku EU

Pomoćnik ministra zdravstva BiH Goran Čerkez kazao je kako niko iz tog entiteta nije kontaktirao Ruse niti se zanimao za vakcinu koju Moskva reklamira.

- Federacija BiH slediti politiku Evropske unije kada je reč o nabavci vakcina, kao i stav svetskih zdravstvenih stručnjaka i preporuka vodećih istraživača - kazao je Čerkez za televiziju N1.

Iako visoko decentralizirani sistem BiH entitetima daje velika ovlašćenja, uvoz i distribucija medicinskih proizvoda i lekova jedno je od retkih područja koje je regulisano na državnom nivou.

Agencija za lekove BiH ima isključive ingerencije da odobrava šta može da se uvozi, a takve saglasnost se daje posle temeljnih provera koje sprovode ovlašćene medicinske ustanove.

Ali i u odlukama tog tela postoje politički uticaji, jer se sedam članova komesarijata za lekove biraju "po ključu", odnosno iz dva entiteta i distrikta Brčko i zagovaraju odluke koje se tamo donose.

Direktor te agencije Aleksandar Zolak tako je u martu u velikoj meri tucao da se na tržištu BiH dopusti plasman nekih od ruskih "biosličnih" lekova iako su se tome oštro protivili članovi komesarijata za lekove iz Federacije BiH, upozoravajući kako oni nisu dovoljno ispitani pa stoga njihova upotreba nije dopuštena na tržištu Evropske unije.

U pitanju su ruske "kopije" odnosno lekovi koji imaju sličan učinak kao originalni biološki lekovi, ali nemaju identičnu hemijsku strukturu. Najveća njihova prednost je to što su oko 30 odsto jeftiniji od originalnih medikamenata.

(Telegraf.rs)