U školskom dvorištu ubili su decu s posebnim potrebama. Bilo je svedoka, a ubice su slobodne

Danas se obeležava 25 godina od jednog od najtužniih događaja u modernoj istoriji kada je tokom vojne akcije "Oluja" iz krajeva u Hrvatskoj, u kojima su vekovima živeli, proterano više od 250.000 pripadnika srpskog naroda. U hrvatskoj opštini Dvor na reci Uni danas je obeležena godišnjica progona i stradanja Srba.

Na današnji dan u Dvoru na Uni ubijeni su ljudi koji su dovedeni iz psihijatrijske bolnice iz Petrinje i Doma za stare. Oni su ubijeni u dvorištu škole.

- Ispred osnovne škole u Dvoru su ubijena deca s posebnim potrebama, pored njih su bili zaposleni u UNPROFOR-u, pored njih su stradali ljudi koji su živeli ljudi u kućama. Prošlo je 25 godina i nema odgovora ko je to uradio, da ubije hendikepirane ljude i one koji su bili na svom kućnom pragu - rekao je Nikola Arbutina, gradonačelnik Dvora.

Ovaj zločin je delom opisan u filmu "15 minuta masakr u Dvoru". Inače, to je dokumentarni film, u kojem su govorili danski vojnici, koji su bili svedoci velikog masakra. Oni su rekli da su ubice bile u neobeležnim uniformama.

Arbutina: Za ostanak Srba u Hrvatskoj neophodni dobri odnosi dve zemlje

Predsednik opštine Dvor Nikola Arbutina rekao je da je za opstanak Srba u toj opštini i u Hrvatskoj uopšte neophodno da Hrvatska radi na dobrim odnosima sa Srbima u toj zemlji i sa Srbijom.

Arbutina je podsetio da je na teritoriji opštine Dvor po popisu 1991. živelo 1.555 stanovnika, od kojih samo 420, prema podacima UNHCR, nije napustilo svoja ognjišta.

- To jasno pokazuje šta je značio rat od 1991-1995 - rekao je Arbutina za Tanjug.

Prema njegovim rečima, najveći povratak pripadnika srpske zajednice posle rata dogodio se u periodu između 1998. i 2001. godine, ali su se oni suočili sa egzistencijalnim problemima.

Nisu se, kaže, snašli, pa se jedan deo vratio u Srbiju ili otišao prema trećim zemljama, dok se onaj koji je ostao okrenuo poljoprivredi kao osnovnom zanimanju.

Posle Oluje, naime, nijedna firma više nije radila u Dvoru, gde je ranije 1.700 ljudi radilo u proizvodnjoj i u uslužnoj delatnosti.

Na pitanje šta je potrebno opštini Dvor da Srbi ostanu da žive u njoj, kazao je da bi hrvatska vlada, ovoj siromasnoj opštini trebalo da pomogne.

Podsetio je da opština ima jedan prirodni resurs, a to su šume.

Pupovac: Okupili smo se kako ne bismo zaboravili zločine

Današnjoj komemoraciji za 64 pacijenta psihijatrijske bolnice u Petrinji, koji su tokom Oluje ubijeni u Dvoru, prisustvovao je i predsednik SDS S Milorad Pupovac.

On je rekao kako su se okupili u Dvoru na Uni kako ne bi zaboravili zločine koji su se dogodili.

- Da ne zaboravimo dok ne čujemo reči koje će utešiti one koji su ostali nakon stradalih, sve dok ne čujemo reči ili radnje o kojima će se suditi bilo rečju, bilo pravosudnom odlukom onima koji su počinili zločine - kazao je Pupovac.

U izbegličkoj koloni stradale su 64 osobe.

- Tih 64 tela nisu trebali stradati jer su se ljudi sklanjali od rata i opasnosti, kao što su se sklanjali i oni na Petrovačkoj cesti. Međutim, to što nisu znali gde će se skloniti je druga priča, ali to što su napadani ljudi u koloni, neposredno pre nego što su se dočepali granice ili u slučaju Petrovca prešli granicu - to predstavlja težak teret za one koji su vodili ratne operacije - rekao je Pupovac.

- Treba osvestiti to da su ljudi napadani nakon operacije i ubijeni, a njihova sela paljena. Posebno bolno je ubijanje psihijatrijskih bolesnika u ovoj školi ovde. Ljudi nisu imali mogućnost, jer oni koji su imali moć nisu se odlučili za to - dodao je.

Pre pet godina, u Dvoru je održana proslava 20. godišnjice završetka Oluje, pod visokim pokroviteljstvom tadašnje predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, a u "znak sećanja na dugo očekivano oslobođenje", kako su to definisale hrvatske vlasti.

Hrvati slave proterivanje drugog naroda kao Dan pobede. I niko ih, osim Srba, ne kritikuje

U Hrvatskoj se vojno-policijska akcija Oluja, tokom koje je ubijeno najmanje 1.800 osoba srpske nacionalnosti, slavi kao Dan pobede.

Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac pre nekoliko dana rekao je da mu je uz ministra branitelja Tomu Medveda, i predsednik Hrvatske Zoran Milanović potvrdio da će učestvovati u obeležavanju stradanja srpskih civila u mestu Grubore za vreme operacije "Oluja".

- Čuo sam se sa Zoranom Milanovićem, dan ranije sam se video s Medvedom i obojica su potvrdili da će doći u Grubore - rekao je Pupovac pre nekoliko dana u Dnevniku Nove TV uoči obeležavanja akcije "Oluja" u Kninu nakon koje će se u avgustu održati i komemoracija za srpske civile u Gruborima.

Vezano uz dolazak predstavnika srpske nacionalne manjine u Knin na godišnjicu Oluje, Pupovac je rekao da je "taj teret preuzeo Boris Miilošević kao član Vlade", a on će u ponedeljak u Dvor na Uni na komemoraciju za 64 pacijenta psihijatrijske bolnice u Petrinji koji su u Dvoru ubijeni za vreme "Oluje".

Operacija Oluja je bila vojna akcija Republike Hrvatske u avgustu 1995. godine. Cilj ovog zločina je bio zauzimanje najvećeg dela teritorije Republike Srpske Krajine, nepriznate države formirane na teritoriji novonastale nezavisne Hrvatske, koja je bila aktivna za vreme rata vodeći politiku zasnovanu na težnji Srba u Hrvatskoj da ostanu u Jugoslaviji.

Operacija je zvanično trajala 4 dana, završila se padom Republike Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Republike Hrvatske nad tom teritorijom.

Međunarodni sud pravde je februara 2015. godine odbacio međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid, utvrdivši da su se tokom i nakon operacije „Oluja“ dogodili zločini koji bi mogli biti elementi genocida, ali da nije dokazana specifična genocidna namera.

4. avgust u Hrvatskoj se slavi kao "Dan pobjede i domovinske zahvalnosti", dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust dan žalosti.

(Telegraf.rs)