Ovo je intervju koji je Tompson dao Nemcima: "Ruše me udruženja bliska velikosrpstvu"

Foto: Niksa Stipanicev/CROPIX / Sipa Press / Profimedia

Marko Perković Tompson je prošle godine dao veliki intervju nemačkom listu Frankfurt Allgemeine Zeitung. Intervju je zbog autorizacije objavljen pre nekoliko dana i izazvao je dosta reakcija.

Preporučujemo

Naime, uz intervjuu je objavljena i reportaža o Tompsonu, u kojoj se analiziraju i njegovi sporni javni nastipi, kao i ideologija koju promoviše u svojim pesmama. Dopisnik FAZ-a za Balkan Mihael Martens, koji je intervju radio, dodao je svoje viđenje Tompsona.

Nakon objave razgovora javio se Tompson i rekao da je prevaren.

- Kao što smo videli, u nedeljnom štampanom izdanju FAZ-a umesto dogovorenog intervjua zamislite izašao je tekst u kojem se novinar Mihael Martens osvrće na razgovor sa mnom te iz tog razgovora iznosi stavove i zaključke o meni - napisao je Tompson, između ostalog.

Tu je najavio da će objaviti potpuni intervju, a to je juče i učinio na svojoj stranici. Tompson je intervju objavio na hrvatskom i nemačkom jeziku.

U nastavku prenosimo uvod s Tompsonovog sajta uz intervju koji je objavio Marko Perković Tompson:

"Dragi prijatelji, odlučili smo da objavimo zabranjeni intervju u novini Frankfurt Allgemeine Zeitung. Zašto taj intervju pojedini mediji namerno iskrivljuju, vade moje reči iz konteksta i zašto ga je taj vodeći nemački list uporno od mene tražio, a kada sam ga autorizovao te iste novine su ga zabranile, kome i zašto je taj moj intervju zasmetao dajemo Vama da prosudite", navodi se u uvodu.

FAZ: Gospodine Perković, možete li najpre kratko ispričati o Vašem poreklu i porodici?

MPT: Rođen sam 27. oktobra 1966. u Čavoglavama gde su moji roditelji živeli i takođe su tu rođeni.

U mojim dokumentima stoji 1. januar 1967. kao datum moga rođenja zato što je tada bilo uobičajeno da decu koja su bila rođena krajem godine upisuju u idućoj kalendarskoj godini. Razlozi za to su da obaveze koje će deca (škola, vojska...) imati kroz život dođu što kasnije jer jedna godina puno znači u njihovom sazrevanju, telesnoj i mentalnoj snazi za nadolazeće životne obaveze.

Moja majka je bila domaćica, a otac je otišao na privremeni rad u Nemačku.

Printskrin: YouTube/mathmos

FAZ: Vaš otac bio je gastarbajter u Menhengladbahu, da li je to tačno?

MPT: Da, i drugim krajevima po Nemačkoj. Radio je razne poslove, a najviše u građevini. Na jednom gradilištu se i polomio. Nije u to vreme bio lak život, borba za egzistenciju je bila teška. Većina mladih ljudi je odlazila trbuhom za kruhom u zapadnu Evropu. Uveliko bi odlazile cele porodice, a u našem slučaju je otišao samo otac, a majka se brinula o meni i braći. Naime, imao sam još jednog brata koji je kao mali umro. U to vreme se umiralo i od običnog gripa pa sam tako u svojoj ranoj dobi ostao bez jednog brata.

U to vreme su uže rodbinske i porodične zajednice bile čvršće u smislu povezivanja, lakše bi opstali i lakše bi preživljavali pomažući jedni drugima pa tako je mojoj majci bilo lakše jer je s nama živeo moj deda koji je bio najveći autoritet cele porodice. Njegova mudrost, snaga i radišnost nas je sačuvala, a zajedništvo koje je ugradio u nas, svoje unuke i dan danas živi jer svi smo ostali povezani zahvaljujući najviše njegovom odgoju. Bio je i ostao naša velika emocija. Jednu sam pesmu posvetio njemu, zove se “Moj Dida i ja”.

FAZ: A Vaš otac, je li on povremeno dolazio kući iz Nemačke?

MPT: Da, otac bi dolazio kući nekoliko puta godišnje i njegov rad u tuđini nas je vadio iz teškog siromaštva pa smo tako stvarali bolje uslove za život, sagradili kuću i živeli u boljim uslovima.

FAZ: Je li se vaša porodica osećala kao da živite u okupiranoj zemlji Hrvatskoj?

MPT: Naravno da jeste jer komunizam je bio takav sistem koji je bio nemilosrdan za sve one kojima se nije sviđao. Svi koji su mu prkosili ili se bilo kako suprotstavljali završavali su u zatvoru i bili maltretirani i zlostavljani.

Tada pogrešno izgovorena reč ljude je dolazila glave. Pa tako je i moj otac prilikom jednog dolaska iz Nemačke sa svojim prijateljima zapevao jednu domoljubivu pesmu te zbog toga završio u zatvoru. Oduzet mu je pasoš i izgubio je posao, naknadno mu je vraćen te je ponovo otišao na rad u Nemačku. U to vreme nije bilo moguće napredovati i razvijati se u bilo kojoj grani društva za sve one koji nisu bili podobni. Dok smo bili maloletni naši roditelji i stariji su vrlo malo pričali o stanju i prošlosti jer su se bojali.

Čuvali su nas od sistema i strogo pazili šta pričaju ispred nas jer su se bojali izložiti nas represijama sistema koje su bile nemilosrdne prema svakom "potencijalnom rušitelju Jugoslavije". Međutim, u školi je malo ko od nas dece verovao u tu jugoslovensku priču upravo radi osluškivanja priča naših starijih i upijanja onoga što je ostalo između redova ne izgovoreno. Naši roditelji i stariji su na svaki način gledali da nas zaštite i sklone od komunističke ideologije.

FAZ: Vi ste kao dete sigurno bili Titov pionir?

MPT: Da, naravno, svi su morali da budu pioniri i položiti pionirsku zakletvu, tu nije bilo izbora kao i služenje u jugoslavenskoj vojsci. U tim godinama deca nisu znala šta je to pionir i šta im se to nameće ali naši stariji su dobro znali međutim nisu smeli da se suprotstavljaju jer bi to bilo pogubno za svakoga ko bi pokušao da decu odvrati od pionirske zakletve.

FAZ: Tada, kad ste ovde odrastali, je li ovde bila crkva gde sada stoji nova velika?

MPT: Ne, tu u Čavoglavama nije bilo crkve. Ovu crkvu smo sagradili pre 15-tak godina. Za vreme komunizma u ovom kraju nije sagrađena nijedna crkva ako nećemo računati na mauzolej Ivana Meštrovića.

Mi smo odlazili u našu župnu crkvu sv. Ilija u susednom selu Kljacima, koja je sagrađena početkom 19. veka.

Crkva za ovaj kraj i ovaj narod nije bila samo duhovna nego i čuvar naših temeljnih vrednosti kao što su Bog, Porodica i Hrvatska domovina.

FAZ: Zar vam nije škodilo da idete u crkvu?

MPT: Komunisti su crkvu držali za svog neprijatelja i popreko gledali svakoga ko je išao u crkvu. Bez obzira na takav pritisak deca su krštena u crkvi i većina dece iz ovoga kraja su išla na veronauku u crkvu jer veronauke u školama naravno nije bilo. Sećam se učitelja koji su u školi terali decu na skidanje lančića s krstom koje su imali oko svoga vrata i maltretiranjem svakoga ko je isticao svoju veru.

Moja porodica je išla u crkvu i svi smo kršteni međutim ima nekih iz drugih porodica koji su bili kršteni potajno jer su im članovi porodici bili u komunističkoj partiji.

FAZ: Koji je vaš najdraži lik u Bibliji osim Isusa?

MPT: Moj najdraži lik? U Bibliji? Hm, ima ih mnogo. Mislite na celu Bibliju ili samo Novi zavet?

FAZ: Nije važno. Samo bih hteo da znam postoji li biblijski lik koji je posebno impresionirao kao dete ili još uvek jeste

MPT: Jovan Krstitelj, evo on mi je sada pao na pamet. Da, Jovan Krstitelj, glasnik nade, Isusovi apostoli i Marija, Isusova majka koja je takođe ostavila duboki trag u hrvatskom narodu koji je od milja zove kraljicom Hrvata.

Ja nosim medaljon svetog Benedikta oko svog vrata kao simbol povezanosti Hrvata s hrišćanstvom. Naime, red sv. oca Benedikta je snažna veza hrišćanstva s hrvatskim narodom. Sv. otac Benedikt je zaštitnik Evrope upravo radi dubokog traga vere koju je ostavio na našem kontinentu.

Sv. otac Benedikt je jedan od najvećih egzorcista i inicijali na medalji koju ja nosim oko vrata je snažna molitva koja je upravo njegov zagovor za svakoga koji ju nosi i veruje u tu molitvu. Ja sam još snažnije poverovao 2000-te godine kada sam doživeo promenu i taj duboki i istinski osećaj pripadnosti Bogu Isusu Hristu koji i danas osećam, a na to me uvek podseti medaljon sv. Benedikta kojeg nosim oko vrata još od te 2000. godine. Taj duboki i istinski osećaj vere me je učinio boljim čovekom i moj smisao života je upotpunjeniji i nastojim ga ugraditi upravo i u pesme kojima težim promicati i ljubav prema Bogu kao najvećoj vrednoti u našem životu.

Danas nakon 20 godina burnog i uzburkanog života te velikih pritisaka, nepravdi i kleveta, mogu reći da me je vera sačuvala. Na tim temeljima vere nastojim odgajati svoju decu i ako uspem ugraditi veru u njihove živote moći ću reci da sam uspeo jer s jakom verom u Isusa Hrista moći će sigurnije i hrabrije kročiti kroz život i pronaći onaj pravi istinski smisao života.

Printskrin: Youtube

FAZ: Danas živite u Splitu, a ne u Zagrebu, je li to tačno?

MPT: Da. Do pre nekoliko godina živeo sam sa svojom porodicom u Zagrebu. Tu u Splitu volim da živim, lep je grad i klima je dobra. Najviše rodbine imam tu i blizu su mi Čavoglave u koje rado s porodicom odem vikendom. Volim Zagreb i bilo nam je lepo u njemu živeti. Imamo lepe uspomene na Zagreb, a i deca su mi se u njemu rodila, osim mlađeg sina koji se rodio u Kanadi.

FAZ: Zašto u Kanadi?

MPT: Moja supruga je Hrvatica rođena u Kanadi i njena ostala porodica i danas živi u Kanadi, dosta je ostala vezana sa svojom porodicom, što je lepo. Hteli smo malo promeniti sredinu, a i pomoć njenih roditelja joj je bila bitna s obzirom na to da je bila mlada mama. Tada smo imali jedno dete i radi povezanosti sa svojom porodicom i pomoći koja joj je bila potrebna, njena želja je bila da rodi naše drugo dete u Kanadi.

Tako smo otišli u Kanadu, ali samo na kratko, otprilike mesec dana.

FAZ: Idemo na vašu muziku. Gde ste u jednostavnom selu u dalmatinskom zaleđu naučili čitati note i svirati muzički instrument?

MPT: Nisam školovani muzičar i nisam pohađao muzičku školu. Sva muzika koju sam napravio je samo iz sluha i osećaja za muziku. Završio sam ugostiteljsku školu, a muzika je bila moj hobi. Svaki instrument koji bi mi došao u ruke, ja bih ga relativno brzo naučio svirati pa tako i gitaru koja mi je bila, a i ostala meni najdraži instrument. Učio bih gledajući druge i uporno vežbao. Relativno brzo sam počeo komponovati i pisati pesme i to mi je išlo od ruke te sam potpuno zavoleo muziku i ona mi je bila već u mladosti veliki izazov i ljubav koju sam svakodnevno pratio i istraživao.

U ovoj sredini nisu postojale velike mogućnosti za muzičko razvijanje jer tradicionalno ispevavanje i sviranje nekakvih instrumenata bilo je daleko od današnje moderne popularne muzike. Međutim ta muzika iz prošlosti ima svoju posebnu vrednost i tu emociju najbolje shvataju oni koji su iz kraja odakle su i koreni te muzike.

U prošlosti su se tim melodijama i različitosti pesmama ljudi znali prepoznavati. U svim tim izvedbama ima puno bogatstva i lepote i ti stari napevi u svojim delovima mogu se dobro uklopiti i u ovo vreme, a i biti inspiracija i muzičkim delima ovog vremena. Međutim, ta teorija i znanje nisu najbitniji da bi mladi čovek sazreo i postao dobar muzičar koji svojom muzikom može privući publiku.

FAZ: Da niste za Hrvatsku ono što je Ceca Ražnatović za Srbiju?

MPT: Ne znam šta ja značim za Hrvatsku ni šta ona nekome znači! To je zaista smešno poređenje niti ima ikakvu poveznicu.

FAZ: Ceca Ražnatović puni stadione u Srbiji, Vi punite stadione u Hrvatskoj.

MPT: Ali naši muzički stilovi su drugačiji. Koliko znam ona radi turbo folk muziku a ja sam kantautor pop rock muzike. Gledajući na muzičke žanrove to su dva različita stila kao dva različita sveta. Moram priznati da ne razumem tu muziku, a niti je mogu osetiti. Ne vidim nikakvu vezu osim kako kažete punimo stadione. U muzici se ne traži povezanost takvih pojava ko skuplja više ili manje ljudi.

FAZ: Imate li zapravo strane uzore?

MPT: Kao mladić skupljao sam ploče, pratio muziku, slušao, slušajući istraživao razne muzičke pokrete, bendove. Duboki trag su na mene ostavili bendovi poput AC / DC, Guns and Roses, Iron Maiden, a tadašnja domaća pop-rok izdanja sam pratio gotovo sva. Danas, na primer, volim poslušati Foo Fighters kao i Finski bend Nightwish, interesantna je njihova progresivnost s primesom klasike koja je uz sve to još i kvalitetno isproducirana.

FAZ: Vaš nadimak Tompson nema nikakve veze s muzikom, potiče od američke puške - ali zašto ta puška?

MPT: Da, moj nadimak sam dobio pre nego što sam postao javno poznat. Naime, na samom početku rata, kada smo napadnuti od srpskog agresora, mi dobrovoljci smo se na svakakve načine naoružavali kako bi se odbranili. Pre nego sto će novo naoružanje biti podeljeno ja sam dobio zadatak preuzeti nove prognanike i odvesti ih vozilom u Split na sigurno područje i nisam bio prisutan u tom trenutku kada su se delile nove puške. No, kada sam stigao između ostalih bila je i jedna stara američka puška iz II svetskog rata, vrlo teška i nezgrapna puška koju niko nije hteo i eto, slučajno je dospela kod mene. Suborci su me iz šale prozvali imenom te puške, Tompson. Međutim te puške sam se vrlo brzo rešio, a nadimak Tompson je ostao.

FAZ: Dakle, da niste vozili civile toga dana, biste li dobili drugi nadimak?

MPT: Možda uopšte ne bih imao nadimak.

Meni taj nadimak ne smeta i on mi je jedna velika uspomena. Povezan je s odbranom od agresora i postavljanje linije u Čavoglavama koja je ostala do kraja rata i koja je odbranila taj deo Hrvatske time sto je četnike i jugoslavensku armiju zaustavila u pohodu prema Splitu. To su činjenice i taj događaj je ušao u legendu te Čavoglave nekad nepoznato selo danas je postalo najpoznatije selo koje simbolizuje otpor i pobedu u Domovinskom ratu. Tako da je taj moj nadimak povezan sa stvaranjem hrvatske države gde sam i ja kao dobroboljac učestvovao u njenom stvaranju na šta sam ponosan.

FAZ: Idemo u sadašnjost. Je li tačno da su mnogi vaši koncerti u inostranstvu zabranjeni?

MPT: I tu se moramo zadržati malo i u prošlosti jer moram naglasiti to da sam ja ranih 90-tih po celoj Evropi nastupao na raznim manifestacijama vezano za humanitarne akcije koje je tamošnji hrvatski narod koji živi i radi u tim zemljama organizovao, a u drugoj polovini 90-tih sam radio i velike komercijalne koncerte. Dakle, nije bilo zabrana već samo medijskih pritisaka i širenja neistina o meni, kao nekakvom fašisti.

Ta udruženja i mediji tako udruženi sve bi prijavljivali jevrejskim zajednicama po svetu gde bih ja odlazio i radio koncerte. Razumljivo je da je jevrejska zajednica posebno osetljiva na pojave fašizma pa bi nažalost u većini slučajeva reagovali na prvu i bez posebne provere poverovali u te neistine.

Tako udruženi svojim delovanjem vršili bi pritisak na organizatore i vlasnike dvorana i upravnika dvorana pa bi negde i uspeli iskomplikovati jer organizatori ili upravnici tih dvorana ne bi mogli uvek izdržati takve pritiske.

Dakle ne radi se o nikakvim službenim zabranama države ili neke gradske vlasti već o pritisku tih udruga potpomognuti medijima.

Pritiske bi radili prvo putem medija tako da bi moju muziku proglasili neprihvatljivom jer po njima širi mržnju i poziva na nasilje. Bez obzira na to što u mojim pesmama nema nikakvog širenja mržnje i poziva na nasilje, uporno bi uveravali javnost i one koji odlučuju o tim i takvim nastupima te bi optuživali uz ostalo i moju publiku te ih nazivali fašistima, a moje nastupe fašističkim skupovima. Naravno da je svako normalan osetljiv na fašizam i takve negativne pojave u svetu, a posebno jevrejski narod koji je zbog tih pojava proživeo genocid i strašno velike žrtve. Negde gde su imali potporu od jevrejske zajednice dobili bi veliki prostor na terenu i medijima u ostvarenju svoga plana, a taj je plan uvek bio prikazati mene i moju publiku negativnom pojavom, a u konačnici i naš hrvatski narod kao zločinački i genocidni narod koji slavi fašizam kao svoj svetonazor. To je jedna opasna teza koja je uzela dosta maha.

Nigde nisam imao zvaničnu zabranu osim u Sloveniji pre nekoliko godina. I na kraju smo to pobili na sudu. Podneli smo tužbu protiv zabrane, a Upravni sud u Sloveniji je konačno odlučio da grad Maribor nije smeo da zabrani koncert.

Foto: Wikimedia/Flammard

FAZ: Ali u Nemačkoj i Austriji takođe je bila neka zabrana…

MPT: U Nemačkoj i Austriji takođe nije bilo nikakvih zvaničnih zabrana nego se radilo o istim podmetanjima koja su u nekoliko slučajeva završili odustajanjem organizatora radi raznih pritisaka, a pojedini mediji su to namerno opisivali kao zabranu samo da bi prikazali drugima da sam ja neprihvatljiv i zabranjen.

Stvarao bi se takav dojam i planski i sinhronizovano su izvodili svoje akcije. Naime, mediji iz Hrvatske bi objavili negativni članak koji bi poslali tamošnjim medijima države u koju dolazim, domaći mediji te države bi to isto objavili i u saradnji s udruženjima koje su zadužene vršiti pritisak na organizatora pod krinkom da se zaustavi fašiste.

FAZ: Na koja udruženja mislite?

MPT: Oni se uglavnom nazivaju antifašistima i progresivcima, a bliski su jugokomunističkim i velikosrpskim organizacijama na prostoru bivše Jugoslavije.

Nakon te akcije ti isti mediji objavljuju članke kako su se zbog moga koncerta digle i pobunile organizacije koje se bave suzbijanjem fašizma i drugih sličnih pojava te sve ponovo slali nazad u Hrvatsku, a ovi bi to naveliko objavljivali. Tako bi se često ponavljali i tim zatvorenim krugom bi uspeli komplikovati, a negde i zaustaviti koncert. Eto to je išlo tako i ta njihova manipulacija je uspela zaustaviti jedan koncert u Austriji.

Nigde nisam imao zvaničnu zabranu osim u Sloveniji pre nekoliko godina, koja je pravosnažno poništena, gde Ministarstvo MUP-a Slovenije eksplicitno navodi kako su mariborske vlasti to izmislile i prepisale iz medija i kako ne postoji niti jedan zvanični dokaz da su mi zabranili nastup bilo gde u svetu.

Ja sam u svojoj muzičkoj karijeri imao preko sto koncerata gotovo u svim državama zapadne Evrope i nikada u to vreme nisam doživeo nikakve probleme ili bilo kakve pritiske. Međutim u poslednje vreme me progone i osporavaju pojedine grupe kao da nikada nisam nastupao i kao da sam opasnost za ljude i okolinu. Voleo bih da to nije tako i volio bih da mogu da nastupam i radim normalno kao i svi drugi muzičari.

FAZ: Kaže se da je vaš pozdrav "Za Dom spremni" mnogo stariji od fašističke države Hrvatske u Drugom svetskom ratu, te potiče još iz 1848. godine i bana Jelačića. Ali čak i ako je istorijski tačna: kad mlada osoba danas čuje „Za Dom spremni“, ne misli na 1848. godinu i na bana Jelačića.

MPT: Mlada osoba kada danas čuje taj pozdrav pomisli na hrvatski Domovinski rat. Kada mlada osoba danas čuje pozdrav "Za dom spremni" pomisli na pesmu Bojna Čavoglave koja je pesma iz Domovinskog rata, to je istina. Ovaj pozdrav korišćen je početkom 1991. godine onda kada je na Hrvatsku izvršena agresija te su ga svi doživljavali kao autohtoni i stari hrvatski pozdrav koji u svojoj naravi i poruci nosi plemenito geslo koje poziva na odbranu i čuvanje svoga doma.

Njega su kao takvog koristile gotovo svi redovi u hrvatskom Domovinskom ratu, a jedna ga je uzela kao svoj zvanični pozdrav, a neki su ga stavili i u svoj grb. Prema tome taj pozdrav je čvrsto vezan za Domovinski rat, a ne za fašizam, nacizam i bilo kakav šovinizam. Prema tome taj pozdrav mladom čoveku je asocijacija na Domovinski rat, a ne drugi istorijski kontekst. Još jednom ponavljam da mlada osoba kada čuje pozdrav "Za dom spremni" pritom misli na hrvatski Domovinski rat, a ne na Drugi svetski rat.

FAZ: Ali kada se ovaj pozdrav koristio 1991. ljudi sigurno nisu mislili na bana Jelačića, već na 1941-1945. A Srbi koji su živeli ovde u Hrvatskoj sigurno nisu mislili na 1848. godinu, već na Drugi svetski rat.

MPT: Početkom devedesetih kada se stvarala Hrvatska država i u vreme Domovinskog rata niko nije postavljao pitanja oko tog pozdrava i on nikome nije bio upitan, niti ga je iko doživljavao kao fašistički pozdrav. Nisu ga negativno doživljavali ni mediji niti bilo koja organizacia. Nije poznat nijedan slučaj iz toga vremena da se neko javno oglasio i negativno okrakterisao taj pozdrav. Vi tvrdite da ljudi tada sigurno nisu mislili na Bana Jelačića ali radi vaših čitatelja samo ćemo kratko o istoriji tog pozdrava onako kako ga mi doživljavamo i poznajemo.

Hrvati su kroz prošle vekove uvek imali vojni pozdrav koji je izražavao spremnost za odbranu svoga doma i Domovine. Pa tako i za vreme bana Jelačića kog vi spominjete uzvikivao bi: "Za dom!", a vojska bi odgovarala: "Spremni umreti!", ili skraćeno "Spremni! i u drugim istorijskim razdobljima se koristio u različitim oblicima. Dakle, taj pozdrav za Hrvate je prirodan i istorijski bez obzira ko ga je i kada koristio. Šira evropska i svetska javnost ga poznaje iz razdoblja od 1941.do 1945. godine ali mi Hrvati ga poznajemo od pre i nakon toga perioda, pogotovo mlađe generacije ga vežu isključivo za Domovinski rat.

Što se tiče Srba koji su živeli tada u Hrvatskoj, moram reći da oni koji su Hrvatsku prihvatali kao svoju državu nisu imali ništa protiv tog pozdrava nego su kao i Hrvati, njih oko 10.000 krenuli u odbranu svoga doma. A što su o tom pozdravu ili bilo kojem hrvatskom simbolu mislili Srbi (nažalost većina) koji su se pobunili protiv Hrvatske države početkom devedesetih, ne treba ni pričati, s obzirom na to da su uz pomoć JNA i četnika iz Srbije okupirali jednu trećinu Hrvatske, a pritom učinili strašne zločine, razorili Hrvatske gradove i sela.

FAZ: Ali nemački ili austrijski zvaničnici, koji moraju odlučiti hoće li se održati koncert ili ne, nisu nikad čuli za bana Jelačića i neće se detaljno baviti hrvatskom istorijom. Veza s hrvatskim fašizmom im je očigledna. Zašto jednostavno ne ispustite ovaj pozdrav?

MPT: Verujem da nemački i austrijski zvaničnici nisu čuli za bana Jelačića ali ne verujem da bi čuli za taj pozdrav da nije ovoga pritiska koji je namerno isprovociran ne bi li se koliko toliko iskompromitirao Domovinski rat i izjednačila krivica žrtve i agresora. Zato se po svaku cenu ovom narodu želi nametnuti fašizam kao njegova genocidna narav. Da nije tog pozdrava bilo bi nešto dugo i time pravdanju nikada ne bi bilo kraja.

Pozdrav “Za Dom spremni” je jednim delom naša emocija i naša simbolika Domovinskog rata koju smo koristili i nama je važna. Pod tim sloganom su ginuli naši prijatelji i saborci. Odreći se simbolike hrvatskog Domovinskog rata znači negirati sebe. Mi, koji smo bili spremni dati svoj život za dom odrekli bi se sebe kao i onih koji su svoj život za taj dom i dali.

FAZ: Ali slažete li se da su i Srbi i Jevreji umrli u Hrvatskoj pod ovim simboličkim pozdravom?

MPT: Umirali su nažalost pod različitim simbolima ali ne samo Srbi i Jevreji, umirali su i Hrvati na svim zaraćenim stranama. Ne verujem da su umirali radi simbola već radi bolesnih umova koji su provodili sotonske planove. Naravno da ja koji pripadam generaciji pobedničke vojske iz Domovinskog rata osuđujem te i svake druge zločine koji su počinili razni režimi i neka se nikada više ne ponove. Budite sigurni da u ime tog pozdrava u Domovinskom ratu nisu rađeni zločini već smo pod tim pozdravom branili Domovinu.

FAZ: Ali tada se stvarno ne biste smeli žaliti, ako Vas pogrešno shvataju u inostranstvu.

MPT: Kažete pogrešno shvataju! Drago mi je što i vi vidite da me pogrešno shvataju.

Moja prva pesma Bojna Čavoglave nastala je 1991. Napisao sam je ovde u selu i započinje s pokličem "Za dom spremni". Ta pesma se četiri godine puštala po hiljadu puta dnevno na svim TV i radio stanicama u Hrvatskoj i BiH i niko nikada nije postavio pitanje je li početak sa "Za Dom spremni" dobar ili loš.

Međutim, nakon promene vlasti 2000. godine ta pesma postaje proganjana i počeli su je doslovno zabranjivati, a leve političke grupice osuđivati pod etiketom širenja mržnje. Bez obzira na to što je ta pesma iz Domovinskog rata i postala je jedan od simbola i danas njena izvedba neguje uspomenu na Domovinski rat. Kada sam je izvodio na jednoj proslavi Dana pobede dobio sam prekršajnu prijavu od policije te smo završili na sudu. Naravno sud je presudio u moju korist, a to je potvrdio i Visoki prekršajni sud u Zagrebu kako taj stih u mojoj pesmi nije prekršaj i po presudi toga suda dužni su se pridržavati svi ostali sudovi u Hrvatskoj. Hoću reći da puno apsurdnih situacija dolazi od politike i u ovom slučaju se radi doslovno o političkom progonu. Taj pozdrav koji je sastavni deo moje pesme na silu žele proglasiti fašističkim pozdravom bez obzira na njegovu istoriju o čemu smo pričali samo kako bi Hrvatsku iskompromitovali.

FAZ: Naravno da hrvatska i nemačka istorija nisu iste, ali, na primer, u Nemačkoj se određeni izrazi iz vremena Drugog svetskog rata više ne koriste. Nisu ilegalni, ali su ih fašisti kompromitovali.

MPT: Mislim da se nikako ne može upoređivati Nemačka iz Drugog svetskog rata s Hrvatskom iz Domovinskog rata, mi nikog nismo napadali, mi smo se branili u Hrvatskoj od agresora. Taj pozdrav je korišćen u Domovinskom ratu kao i mnoge druge stvari iz hrvatske istorije, mnogi su poginuli uz taj pozdrav braneći svoj dom. Tom pozdravu se protive ponajviše oni koji su napali Hrvatsku i njihovi simpatizeri.

Vidite, kod nas u Hrvatskoj imali smo komunizam koji je cela Evropa osudila. Taj sistem je pobio na milione ljude. Bio je zločinački i genocidan, a imao je isti simbol, crvenu zvezdu petokraku kao i antifašistički pokret i radnički pokret. Za mene je simbol crvene zvezde simbol stradanja hrvatskog naroda. Pod tim simbolom su razarani Hrvatski gradovi i sela u Domovinskom ratu, ubijani ljudi na putevima, mučeni i zatvarani po komunističkim tamnicama. Danas tu istu crvenu zvezdu petokraku možete videti na glavama poznatih javnih osoba, na odeći, na boci Heineken piva i slično. Isti simbol simbolizuje borbu za radnička prava, borbu protiv fašizma, monstruozne komunističke zločine, pivo, odeću i ko zna šta još.

Prema tome treba uzeti u obzir kontekst vremena i događaja kada se neki simboli koriste, te uticaj onih koji imaju moć da interpretiraju bilo koju simboliku kako njima odgovara. Jedan od najvećih simbola jedne države je njena himna pa se ne menja bez obzira na režim koji je na vlasti ili možda njena valuta i drugi razni nazivi ili izreke i pozdravi. Mišljenja sam da bi svi hrvatski političari trebalo da stanu u obranu simbolike iz Domovinskog rata jer taj Domovinski rat im je i omogućio da se time bave. Nažalost, veliki broj hrvatskih političara bori se samo za kune, a vidi paradoksa, kuna je jedini originalni naziv iz NDH. Toga naziva za hrvatsku valutu nije bilo pre dok pozdrav Za dom spremni je i pre postojao.

FAZ: U „Frankfurter Allgemeine Zeitung“ 2007. godine je rečeno o Vama: „Pogrešno je ako se Tompson postavi na isti nivo s neonacističkim bendovima. Tompson ne propoveda mržnju prema manjinama ili strancima, nego ga karakterizuje apsolutni nedostatak empatije prema žrtvama nasilja, osim ako nisu iz svete hrvatske nacije.“ Smatrate li ovo nepravednom osudom?

MPT: Ne da je samo nepravedno već je klevetnička teza koja graniči sa zdravim razumom!

Takve interpretacije, po kojima nemam empatije prema žrtvama nasilja su pogrešne. Ja sam hrišćanin i porodični čovek i naravno, žao mi je svih, bez obzira ko su i odakle dolaze ako su u nevolji.

FAZ: Godine 2004. Hrvatska biskupska konferencija ogradila se protiv vaših pesama na osnovu toga što su napisane jezikom mržnje koji nema nikakve veze s dostignućima hrišćanske civilizacije.

MPT: To nije bilo baš tako.

Jedan sveštenik koji je radio u Hrvatskoj biskupskoj konferenciji je uveliko iziritiran videvši na TV odvratni i neprimereni uradak koji je Denis Latin pustio u svojoj emisiji i rekao da sam to napravio ja, poverovao je u tu laž i izašao u javnost osudivši mene, međutim vrlo brzo je uvideo da je to bila montaža. Hrvatska biskupska konferencija nikada nije osudila moj rad kao ni moje pesme jer u mojim pesmama kao i u mome radu nema ništa što je pozivalo na mržnju i ponavljam nikada nisu izišli u javnost s jednom takvom izjavom. Upravo se suprotno od takve teze Hrvatska biskupska konferencija odnosila prema meni i mojoj publici. Međutim, na jednom mom koncertu nakon jedne provokacije od strane neke osobe koja je stavila ustašku kapu na svoju glavu i tada se oko toga digla velika medijska prašina HBK je javno osudila taj čin i toga provokatora kao što sam ga i ja osudio. Prema tome tu se nije radilo o osudi mene i mojih pesama kako ste rekli već tim pojavama koje su se tu i tamo znale pojaviti.

FAZ: Je li istina da je vaš album "Ora et labora" izašao 10. aprila 2013, na godišnjicu fašističkog preuzimanja vlasti u Hrvatskoj 1941?

MPT: Mislim da je bio 12. april. Znam tu priču, bile su to glasine koje su dolazile iz jedne leve medijske kuće. To je bila samo još jedna obična u nizu provokacija.

FAZ: Dakle, album nije objavljen 10. aprila?

MPT: Ne, bio je 12. aprila u prodavnicama Croatije Records, moje diskografske kuće u kojoj sam objavio sve svoje pesme.

FAZ: Dolaze li ljudi s bilo kakvim ustaškim simbolima na vaše koncerte?

MPT: Sećam se vrlo dobro 2007, mog velikog koncerta na zagrebačkom Trgu bana Jelačića na kojem je bilo 130.000 ljudi, a mladić u dobi od 20 godina imao je ustašku kapu na glavi. Nisam ga ja ni video na koncertu, ali mediji su ga videli i neko ga je slikao, i to je odmah izašlo u svim medijima i postalo velika afera. Naravno da smo to osudili, ali za njegove motive saznali smo tek pet ili šest dana kasnije.

FAZ: Naime?

MPT: Priznao je da je primio 500 kuna od nepoznate osobe da stavi kapu na glavu. Jedni tvrde da je taj novac dobio od jednog novinara.

FAZ: Dakle, novinari su stvorili skandal?

MPT: Znam za neke slučajeve u kojima su novinari bili upleteni, a za ovaj konkretan slučaj ne znam jesu li to bili novinari. U svakom slučaju, priznao je policiji da je dobio novac. Danas takvih provokacija više nema niti se te pojave događaju. Bez obzira na bilo čije negodovanje zbog tih pojava, ja ne mogu znati niti je moj posao određivati ljudima kako će se ko ponašati ili odevati. Vojno obeležje nosi se na komemoracijama, godišnjicama i slično, a ne na koncertima. Ako ga neko ima potrebu nositi, neka nosi obeležja hrvatske pobedničke vojske iz Domovinskog rata i ništa drugo..

Moji koncerti nisu bili u nikakvom negativnom značenju niti su nosili takvu poruku. Na moje koncerte dolaze cele porodice i uvek se oseti duh zajedništva što mi je posebna inspiracija u stvaranju pesama koje nas povezuju.

FAZ: Kaže se da se naslov vaše pesme Ljuta trava na ljutu ranu temelji na citatu Ante Pavelića…

MPT: Ne, to je stara hrvatska izreka.

FAZ: I šta to znači?

MPT: Da na silu odgovorite silom.

Ta pesma je snimljena 93. godine, onda kada je trećina Hrvatske bila okupirana te Hrvatska trpela velike žrtve i strašna razaranja. Ta pesma ima sasvim drugačiju poruku od one na kakvu aludirate.

Printskrin: Youtube

FAZ: Ali onda i ova pesma kaže: "Pripremite staru košulju za mene, izvadite je iz ormara, ona će odgovarati mom sinu, kao što je već odgovarala mom ocu i dedi." To je, naravno, aluzija na fašističke crne košulje.

MPT: Ma neee, košulja je samo simbol nasledstva, prenos s kolena na koleno, zapravo metaforički izraz za očuvanje temeljnih vrednosti kao što je sloboda, porodica, Domovina, a za koje su se kroz našu istoriju borile sve generacije pa tako i moja generacija koja je izborila tu slobodu. Ta pesma upravo govori da kroz simbol košulje sinu u nasledstvo ostavljam na čuvanje tu teško stečenu slobodu i čuvanje naših temeljnih vrednosti.

FAZ: Koja je za Vas razlika između jednog patriote i jednog fašiste?

MPT: Fašistu nijednog nikada nisam upoznao i ne znam da li oni danas postoje, fašizam je stvar prošlosti. Znamo da je fašizam negativna pojava, a patriotizam pozitivna. Na žalost, često patriotizam nazovu fašizmom samo zato da obrane njihov šovinizam ili komunizam, kako otprilike kaže jedna moja pesma.

FAZ: I još jedno pitanje u ovom kontekstu: Kako ocenjujete Ante Pavelića i njegovu ulogu u hrvatskoj istoriji?

MPT: To želim zadržati za sebe ali ne zato da izbegavam tu temu nego ja nisam istoričar, a i manje sam kompetentan od drugih koji bi o toj temi mogli razgovarati i iznositi mišljenje u javnost. Naravno da nas sve zanima istorija pa tako i mene ali bilo bi od mene neskromno da dajem ocene nečije istorijske uloge, radije to prepuštam istoričarima i sudu vremena. Naravno, ako vi aludirate na zločine koji se vežu uz istorijsku ulogu Ante Pavelića moram Vam reći da ja osuđujem sve režime ako su činili zločine bio on fašistički, komunistički, ili bilo koji drugi.

FAZ: U redu, ovde ne morate ništa odgovarati ako ne želite. Drugim rečima: na internetu postoje audio snimci pesme nazvane "Jasenovac i Gradiška stara", a vi kažete da je to pesma koju su vaše dede već pevale i na koju su ponosni. Jednom ste rekli da nikada niste otpevali pesmu, onda ste je opet otpevali, ali bili ste pripiti, a zatim opet niste. Sada bih želeo da znam: jeste li to pevali ili niste?

MPT: Niti sam rekao da sam bio pripit niti da su je naši dedovi pevali i ne znam otkud vam to. Ja nisam autor te pesme niti sam ikada snimio tu pesmu, niti je ikada bila deo mog repertoara. Ta pesma je podvala i po svome sadržaju potpuno suprotna mome svetonazoru i ideologiji kojoj pripadam. Povezivanje s tom pesmom za mene je uvredljivo i odlučno odbijam takve podvale koje imaju za cilj samo da mi naštete.

FAZ: Tekst ove pesme je ionako odvratan.

MPT: Naravno da je odvratan. To je podvala hrvatskom narodu i čista je izmišljotina onih koji po svaku cenu hoće ovaj narod prikazati zločinačkim, nehumanim i primitivnim. A po nekim saznanjima tu podvalu je osmislila Jugoslavenska tajna služba UDB-a.

FAZ: Znači, to je namontirano?

MPT: Tačno. Poznati novinari HTV-a montirali su taj uradak te ga pustili u svojim emisijama i najavili kao moj. Tu prljavu podvalu su prvi plasirali Denis Latin i Aleksandar Stanković a kasnije su dilali dalje po drugim medijima. Bilo je to pre 20-tak godina i u samim počecima tog skandala nisam verovao da će iko nasesti na takvu izmišljotinu pa sam ih ignorisao ali evo vidite to se razvlači sve do danas.

Potegnuo sam i za tužbom prema dotičnim novinarima međutim izvukli su se radi proceduralnih razloga i zastarelosti. Danas kada gledam na to vidim da je to bila akcija većih razmera i da se htelo po nalogu antihrvatskih grupa pošto poto iskompromitovati mene, moje pesme i moju publiku i ne bi li time što više naštetili Hrvatskoj.

FAZ: Dakle, vi jasno osuđujete ovaj tekst?

MPT: Naravno da ga osuđujem! Ne samo da je neprimeren nego je i brutalan. Pozdravio bih svakoga ko bi došao k meni razgovarati o mom radu i svemu onome što mi se podmeće kao što je i ta banalna pesma s interneta, koju ste citirali.

FAZ: Banalno verovatno nije prava reč za ovu pesmu.

MPT: Banalno, jer je neverovatno da bilo ko može poverovati u takvo nešto. Ko ozbiljan može poverovati da desetine hiljada ljudi dolaze na koncerte videti i čuti pjevača koji peva pesme koje veličanju zločin?! Ko plasira takve laži i zašto? Kome i zašto smetaju moji koncerti? Ne radi se ovde samo o meni već o velikom broju ljudi koji se žele okupljati oko mojih pjesama.

To nećete pronaći nigde u svetu, pogotovo ne u Evropi. I kao rezultat takvih manipulacija i progona odsečen sam od nemačkog i austrijskog tržišta, a time i od svog posla, jer živim od svojih koncerata. Imao sam više od 100 koncerata u Nemačkoj, čak i u velikim dvoranama s više od 10.000 ljudi. Sve su to bili predivni koncerti u kojima se moglo čuti i videti samo domoljublje a ne fašizam kako nam to neki žele podvaliti. Veliku nepravdu čine ne samo meni kojem osporavaju pravo na rad koje je jedno od temeljnih ljudskih prava već i mojim saradnicima i naravno mojoj publici koja za svaki moj najavljeni koncert u demokratskim zemljama poput Nemačke ili Austrije mora strepiti hoće li ih ko nazvati fašistima ili hoće li se koncert na koji žele doći moći uopće održati.

(Telegraf.rs)