BiH izdala preporuke za klanje kurbana: Objasnili konkretan način ubijanja, sa sve ilustracijama

Foto: Pixabay

Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica je, uprkos pandemiji korona virusa tokom cele 2020. godine paralelno obavljao i redovne zdravstvene aktivnosti, pa je u okviru priprema za obeležavanje Kurban-bajrama obavljen niz konsultacija sa Agencijom za certificiranje halal kvaliteta BiH, te Rijasetom islamske zajednice Bosne i Hercegovine (BiH).

Predstavnici IZ, Agencije i Instituta priredili su, uoči praznika svih muslimana, 31. jula ove godine, edukativni tekstualni, foto i videomaterijal za sve one koji nameravaju da obave verski obred klanja kurbana, a žele da ga sprovedu pridržavajući se zdravstvenih i verskih propisa, prenosi Avaz.

Upravo zbog primene svih šerijatskih, ali i zdravstvenih propisa, kurbansko meso se smatra "najhalalnijim", a propisi klanja kurbana su osnova za definisanje halal-standarda, ističe Damir Alihodžić, direktor Agencije za certificiranje halal kvalitete u Bosni i Hercegovini.

Zabranjeno mučenje životinja

On ističe da životinja namenjena za klanje mora imati potvrdu o pregledu veterinara, ali da i pre klanja ne sme biti hranjena hranom koja ima primese drugih životinja, sedativa, hormona rasta ili sličnih pripravaka. Propisano je i u kakvom stanju životinja mora biti pre klanja, ali i ko je osoba i na kakav način može pristupiti samom klanju.

Propisi halal klanja određuju i zabranu mučenja životinje pre klanja, upotrebu drugih "pomagala", ali i konkretan način ubijanja, te postupke koji slede.

- Postupak halal klanja podrazumeva da će klanje životinje biti sprovedeno nakon što je životinja sputana i položena na levu stranu, po mogućnosti okrenuta prema Kibli, u postupku koji ne bi trebalo da traje duže od dvadeset sekundi, za vreme kojeg osoba koja vrši klanje treba izgovoriti reči "Bismillah" i "Allahu ekber", što znači "U ime Alaha" i "Alah je najveći" (U ime Boga, Bog je najveći), te ne sme da spomene bilo čije drugo ime za vreme procesa, jer u protivnom postupak neće biti halal, a ime Alaha treba biti pomenuto za svaku pojedinačnu životinju - objašnjava Alihodžić.

Građani se posebno pozivaju na oprez prilikom nabavke životinja namenjenih za klanje kurbana, njihovu prateću zdravstvenu dokumentaciju, s obzirom na povećan broj životinja (ovaca, krava) obolelih od bruceloze. Važno je biti svestan činjenice da je bruceloza bolest koja se prenosi sa životinja na ljude, te da kao i u broju obolelih životinja i broj obolelih ljudi raste. Zato životinje koje su namenjene za kurban i koje se nameravaju privesti klanju moraju biti zdrave i obeležene ušnim markicama.

Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica već treću godinu zaredom provodi javno-zdravstvenu kampanju podizanja svesti i davanja na značaju zdravstvenom aspektu pravilnog klanja kurbana, obzirom na moguće negativne posledice.

- Ukoliko ne ispoštujemo osnovne veterinarsko-zdravstvene i higijensko-sanitarne uslove, možemo očekivati negativne posledice koje se mogu reflektovati na zdravlje ljudi, zdravlje drugih životinja, ali i negativan uticaj na okolinu - ističe Muhamed Gladan, rukovodilac Veterinarskog zavoda u okviru Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zenica (INZ).

On dodaje da meso zaklanih kurbana, prema tradiciji dolazi do velikog broja ljudi, te obzirom da je u "javnoj potrošnji" predstavlja veliki rizik i može predstavljati veliki problem kako za onog koji kolje kurban, tako i za one koji konzumiraju meso.

Gde sa otpadom?

Dr Gladan ističe da organizovano klanje kurbana, u organizaciji IZ, podrazumeva kontinuiranu brigu o šerijatskim, ali i zdravstvenim aspektima klanja kurbana, te se u tom slučaju klanje sprovodi u za to osposobljenim objektima, uz stručni nadzor i poštovanje kako šerijatskih, tako i zdravstvenih mera.

- Važno pitanje je i postupanje sa organskim otpadom. Nejestivi delovi tkiva, odbačeni organi i uopšte sav klaonički otpad koji se javlja nakon klanja životinja predstavlja veliku opasnost za pojavu i širenje zaraznih bolesti. Sav taj otpad bi trebalo neškodljivo uništiti ili adekvatno zbrinuti - ističe dr Gladan.

On je napomenuo i potrebu naglog hlađenja mesa nakon klanja, pogotovo uzevši u obzir činjenicu da je ove godine kurban tokom najtoplijeg perioda godine, ali i samoj "isporuci mesa krajnjim korisnicima" koja se najčešće radi u najlon-kesama, zbog čega meso, uglavnom nedovoljno ohlađeno, vrlo brzo gubi boju, miris, pa i ukus.

Također, ustanove i organizacije koje će primati donacije kurbanskog mesa trebaju pripremiti odgovarajuće skladišne prostorije, sa odgovarajućim kapacitetima za skladištenje kurbanskog mesa.

Prostorije za skladištenje kurbanskog mesa trebaju prethodno biti očišćene i dezinficirane, sa mogućnošću hlađenja, odnosno postizanja odgovarajućeg temperaturnog režima (do četiri stepena Celzijusa) za skladištenje kurbanskog mesa.

Iz INZ-a napominju da, takođe, svim organizacijama i ustanovama stoje na raspolaganju u pogledu saveta i pripreme skladišnih prostorija za prijem kurbanskog mesa, a INZ ima nameru da redovno obaveštava javnost o tome koje organizacije ili ustanove primaju donacije kurbanskog mesa uz osigurane zdravstvene uslove.

Pažljivo se pripremiti za sam čin

Klaonice i pojedinci koji će vršiti organizovano klanje, trebaju na vreme da izvrše pripreme za sve aktivnosti, odnosno očistiti i dezinfikovati prostoriju namenjenu za klanje, očistiti i dezinfikovati opremu i materijal koji će se tom prilikom koristiti, pripremiti čiste posude za meso, pripremiti posudu ili kontejner za otpad životinjskog porekla, te pripremiti lokaciju za odlaganje otpada životinjskog porekla.

Važno je znati da je pravilno zbrinjavanje otpada životinjskog porekla obaveza i prema verskim propisima, ali i prema postojećoj zakonskoj regulativi. Ukoliko je to moguće treba angažovati higijeničarsku službu za zbrinjavanje otpada životinjskog porekla.

- Nije u redu da se odluči zaklati kurban, a onda ne pristupiti tom celom i kompleksnom procesu bez dovoljno ozbiljnosti, sa pridržavanjem svih propisa, jer propuštanje bilo kojeg dela procesa može značiti veliku štetu i problem za više ljudi, a to je onda sušta suprotnost namere samog klanja kurbana - ističe Gladan.Značaj samog čina i namere.

- Klanje kurbana u muslimanskoj, bošnjačkoj tradiciji ima izuzetno veliki značaj. Muslimani Bosne i Hercegovine ne tretiraju sve harame na isti način, tako i sve naredbe ne tretiraju na isti način. Činjenica je da klanje kurbana u bošnjačkoj tradiciji ima određenu veću vrednost, nego druge naredbe - ističe zenički muftija Mevludin Dizdarević dodajući da kurban ima svoju istorijsku, socijalnu i ekonomsku i primarno, svoju duhovnu dimenziju.

On ističe da u svim kulturama i religijama postoji neka forma žrtvovanja radi višeg cilja, a da to žrtvovanje u islamu datira još od Ibrahima a.s., kojem je Bog zbog njegove spremnosti da žrtvuje sina po Alahovom zahtevu, odredio da umesto žrtve - sina, prinese žrtvu - ovna.

Muftija Dizdarević je istakao da klanje kurbana ima dimenziju poticaja uzgoja životinja, pogotovo u povratničkoj populaciji, ali i pomoći institucijama koje brinu i samim pojedincima u stanju socijalne potrebe.

- Kurban - žrtvovanje nas približuje Stvoritelju, Gospodaru. Do Alaha dž.š. ne dolazi ni meso, ni krv kurbana, nego samo bogobojaznost onih koji kurban kolju, i njihova svesnost o Alahu dž.š. - naveo je mr. Dizdarević.

- Klanjem kurbana i žrtvovanjem potvrđujemo svoju ljudskost, potvrđujemo svoju spremnost da dajemo od sebe - za sebe, da dajemo od svojih potreba za potrebe drugog, za potrebe onog ko je u višoj potrebi od nas samih - ističe Dizdarević.

(Telegraf.rs)