Nemci "udarili" po Tompsonu, on sad besni zbog članka u kom kaže da mu smeštaju srpski obaveštajci

Foto: Niksa Stipanicev/CROPIX / Sipa Press / Profimedia

Nemački list Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) objavio je veliki intervju s pevačem Markom Perkovićem Tompsonom koji je vodio dopisnik FAZ-a za Balkan Mihael Martens.

Preporučujemo

Uz intervju je objavljena i reportaža o Tompsonu, u kojoj se analiziraju i njegovi sporni javni nastupi, kao i ideologija koju promoviše u svojim pesmama.

Martens napominje da je intervju s Tompsonom nastao u oktobru prošle godine, nakon što je novinar imao priliku da provede ceo dan s Perkovićem u Čavoglavama te da je vođen uz sledeća dva pravila: 1. novinar sve sme da pita i 2. intervju neće biti objavljen bez autorizacije.

- Drugo je i najvažniji razlog zašto je ovaj intervju, vođen na hrvatskom jeziku, objavljen u autorizovanoj formi tek sada, deset meseci nakon sastanka i uz mnoge naknadne dopune Perkovića - navodi se u FAZ-u.

Tompson se danas na Fejsbuku osvrnuo na intervju i članak te tvrdi da je prevaren, piše Index.hr.

Objavu prenosimo u celosti:

- Dragi prijatelji,

Novinar Frankfurter Allgemeine Zeitunga Mihael Martens još je pred kraj prošle godine (2019) zamolio naše prijatelje iz hrvatske zajednice u Nemačkoj da stupe sa mnom u kontakt i izrazio veliku želju da napravimo veliki intervju uz uveravanja kako će to obaviti profesionalno bez ubacivanja dodataka i bilo čijeg mišljenja u taj intervju. Smatrajući te novine uglednima kao što su ih smatrali uglednima i naši prijatelji iz hrvatske zajednice u Nemačkoj, ja sam na taj intervju i pristao.

Početkom ove godine gospodin Mihael Martens nam se javio kako će zbog izbijanja pandemije korona virusa objavljivanje intervjua malo pričekati što se i meni činilo sasvim normalnim.

Pre nekoliko dana, a nakon napada na mene i moju pesmu "Lepa li si" od strane Bild Zeitunga isti taj gospodin Mihael Martens nam se javio kako je zgrožen pisanjem Bild Zeitunga i kako bi on želeo da onaj intervju objave. S obzirom na veličinu intervjua u kom se nalazi oko 35.000 karaktera, prostor za objavu im se otvorio tek u nedelju 19. 07. 2020. u štampanom izdanju, a na internetu bi ga objavili dan posle tj. u ponedeljak.

Uz čvrsti dogovor i obećanje kako će sve biti uredno prevedeno i u duhu našeg razgovora napisano, uključio sam i naše drage ljude iz hrvatske zajednice u Nemačkoj koji su oko prevoda i autorizacije uložili veliki trud jer su i oni bili uvereni i zajedno sa mnom poverovali da će intervju biti objavljen kako je i dogovoreno.

Kao što smo videli, u nedeljnom štampanom izdanju FAZ-a umesto dogovorenog intervjua zamislite izašao je tekst u kojem se novinar Mihael Martens osvrće na razgovor sa mnom te iz tog razgovora iznosi stavove i zaključke o meni.

Dan nakon toga, u ponedeljak, objavljen je tekst, a u njegovom delu i intervju u internet izdanju gde je taj isti novinar Mihael Martens, verovatno nezadovoljan mojim odgovorima, pola članka posvetio svom mišljenju, prosuđivanju, ocenjivanju i osuđivanju mene i moga lika i dela, a što naravno nas je uveravao kako se takvo što njemu kao profesionalcu ne može dogoditi već će biti objavljen autorizovani intervju.

Gospodina Mihaela Martensa nećemo ocenjivati kao ni njegov prevarantski i podli način rada ali zbog interesa istine i nekorektnog prenošenja od strane pojedinih medija kako sam ja tobože izjavio da su krivci ceo jedan narod što naravno nije istina, mi ćemo uskoro objaviti originalni intervju na nemačkom i hrvatskom jeziku, a za koji je isti taj takozvani novinar tvrdio kako će u takvom obliku biti objavljen u Frankfurter Allgemeine Zeitungu - kaže Tompson.

Šta piše u tom tekstu?

Martens u svom tekstu spominje uvodni ustaški poklič “za dom spremni” u Tomsponovoj pesmi “Bojna Čavoglave”, primetivši da on odgovara nemačkom "Zig Hajl”.

- Zato nije čudo to što je kod srpske manjine i preostalih Jevreja u Hrvatskoj 1991. pesma probudila najgore slutnje, zbog toga što je hrvatska samostalnost bila popraćena ni manje ni više nego ovim zločinačkim pozdravom", naveo je autor. -

U razgovoru s Martensom, Tompson negira povezanost pozdrava "za dom - spremni" sa zločinima NDH tokom Drugog setskog rata i poziva se na istorijske korene ovog pozdrava.

On isto tako govori da ljudi ubijeni za vreme NDH nisu ubijeni zbog "simbola" nego zbog "bolesnih glava koje su sledile Sotonske planove".

Ali, prenosi zagrebački Jutarnji list, Martens naslućuje i druge razloge zbog kojih Tompson ustrajava na ovom spornom pozdravu.

- Da na svojim koncertima ustraje na ovom pozdravu deluje kao tvrdoglavost, ali isto tako može biti povezano i s hladnokrvnom proračunatošću. Jer konstantno kršenje tabua je deo njegovog poslovnog modela - smatra Martens.

Da bi dimenzije Perkovića približio nemačkoj publici, spominje i predvodnika najradikalnijeg krila nacionalističko-populističke Alternative za Nemačku - AfD koji uvek iznova šokira javnost svojim revizionističko-nacionalističkim ispadima. "Perković je takoreći, pevajući Bjorn Hocke (nemački političar iz redova AfD)", piše autor.

Tompson u jednom delu intervjua, navodi autor, Jevrejsku zajednicu u Nemačkoj indirektno optužuje za napade na njega i zabrane koncerata u ovoj zemlji, te govori o navodnom uticaju ove zajednice na medije.

Autor iz intervjua izdvaja i Perkovićev odgovor na pitanja kako procenjuje istorijsku ulogu Ante Pavelića.

- To želim zadržati za sebe - glasi odgovor koji autora navodi na povlačenje nekih paralela.

- Kako bi procenjivali nekog nemačkog umetnika, kojeg prati senka desnog ekstremizma, i koji bi ovako odgovorio na pitanje što misli o Hitleru - pita se Martens.

Autor je ukazao i na Perkovićevu tvrdnju da nikad nije pevao "Jasenovac i Gradiška Stara" i da je snimak koji kruži internetom "verovatno delo srpskih tajnih službi".

- Ako je ovo istina, onda se mora reći da srpska tajna služba raspolaže, i to odavno iz vremena kada se ovaj snimak po prvi put pojavio u javnosti, genijalnim stručnjacima za falsifikovanje tonskih dokumenata. Posebno je neverovatna veština kojom je beogradskim agentima pošlo za rukom da veštački proizvedu Perkovićev glas - ironičan je autor.

Na kraju razgovora koji je, kako se navodi, obavljen "u ugodnoj atmosferi porodičnog doma u Čavoglavama uz hrvatsko vino i pršut", Martens donosi svoj zaključak o Marku Perkoviću Tompson:

- Domaćin je bio pristojan, nenametljiv i ugodan. Neko koga biste poželeli za suseda - toliko dugo dok pričate o vremenu i deci. Ali ne i o istoriji i politici. U tom trenutku se Perković pretvara u Tompsona. Tompson se predstavlja za bezopasnog hrvatskog patriotu, ali on to nije. On ispod svoje bele majice nosi crnu košulju - zaključuje Martens.

(Telegraf.rs)